Pisac Демантија 1 и 2 ponovo se bavi pitanjem vremenskog (intertemporalnog) sukoba zakona pokušavajući da, na svoj način, objasni sadržinu prelaznih odredaba zakonodovstva Srbije o visokom obrazovanju početkom devedesetih godina, tvrdeći da ja to pogrešno činim. Najpre, nije tačno da niko nije uočio da je disertacija Slobodana Beljanskog prijavljena po vojvođanskim propisima. Napisala sam to u svom prvom tekstu o ovoj stvari. Nije tačno da nisam vodila računa o izmenama Zakona o univerzitetu iz 1990, a to se vidi iz mog drugog teksta. (Pisac Демантија 1 и 2, sudeći po tekstovima koje objavljuje na Peščaniku, pažljivo čita isključivo sebe.) Prelaznu odredbu iz Zakona 1992. godine, a to sam izrično i napisala, čitam i razumem tako da se disertacije prijavljene po ranijim propisima, imaju odbraniti u roku od šest godina od dana odobravanja. Međutim pisac Демантија 1 и 2, rukovodeći se isključivo jezičkim tumačenjem, nalazi da ovaj rok ima da važi samo za teze i disertacije prijavljene po Zakonu Srbije iz 1990, a ne po vojvođanskim zakonima – iz čega bi valjalo da sledi da sve što je odobreno po vojvođanskim zakonima nije moglo biti branjeno ne zna se posle kog datuma (izuzev što pisac Демантија 1 и 2 to odlično zna samo za S. Beljanskog). Bilo bi dobro da malo pažljivije čita datume i gomilu drugih prelaznih odredaba, naročito datum donošenja Zakona o univerzitetu iz 1990, potom datum donošenja Ustava Srbije 1990. godine, odredbe tog Ustava koje ukidaju dotadašnje zakonodavne nadležnosti SAP Vojvodine, ali i „milosrdne“ odredbe Ustavnog zakona za sprovođenje tog Ustava o daljem važenju pokrajinskih zakona do određenog momenta (inače, u našoj zakonodavnoj praksi, po običaju – prekoračenog).
Iz prve ruke mi je poznato da je makar jedna, doduše magistarska teza, prijavljena po vojvođanskim propisima, odbranjena na Pravnom fakultetu u Novom Sadu posle roka iz Zakona o univerzitetu 1990. godine. Ime kandidata/kandidatkinje neću saopštavati, neka profesor kopa sam po arhivama. Možda, u naponu pravedničkog procesualističkog gneva krene da poništava s reda, kako sve ovo ne bi suviše ličilo na izvršenje davnog naloga Aleksandra Vučića o moralnoj likvidaciji Beljanskog, koji je otkrila i predstavila Sofija Mandić na ovom sajtu.
No, sve ovo o tumačenju prelaznih odredaba raznih zakona, uopšte i ni u jednoj tački nije bitno. Jer, disertacija Beljanskog je poništena zato što se u rešenju Pravnog fakulteta u Novom Sadu tvrdi da nije postojala prijava disertacije, pa se akt o njenoj odbrani oglašava ništavim po Zakonu o opštem upravnom postupku, što se nesumnjivo vidi iz ovog, inače, veoma sumnjivog rešenja. E, upravo o tome – zašto disertacija nije poništena iz „jačih“ razloga na koje se pisac Демантија 1 и 2 poziva, nego iz „slabijeg“, koji je, kao predsednik komisije predložio dekanu – u oba demantija, uporno se ćuti.
Pošto je apsolvirao pitanje prelaznih odredaba, koje je, valja ponoviti, bez uticaja na rešenje Fakulteta koje brani, u Демантију 2, predsednik fakultetske „Komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja i valjanosti zakonske procedure prilikom odbrane doktorske disertacije“, a sve uredno numerisano od pod 1) do pod 6) zaključuje da je postupak (pretpostavljam: odbrane disertacije) „neuspešno okončan“. Lepo. A, šta je onda „oglašeno ništavim“?1
Najzad, moju tezu da se u rešenju o oglašavanju ništavim, (ne)odgovorna lica Pravnog fakulteta u Novom Sadu zapravo bave procesnim tričarijama radi njihove zloupotrebe i da ne razlikuju bitnu od nebitne procesne greške, ubedljivo je ilustrovao sam predsednik „Komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja i valjanosti zakonske procedure prilikom odbrane doktorske disertacije“. Učinio je to svojom – da li metaforom, da li hiperbolom o ofsajdu. O ofsajdu u kome nema lopte. Takav ofsajd nije prekršaj, kako lepo i didaktički piše u „Pravilima fudbalske igre“:
„Ofsajd položaj
Biti u ofsajd položaju nije samo po sebi prekršaj.
Igrač se nalazi u ofsajd položaju kada:
• je bliži protivničkoj poprečnoj liniji od lopte i pretposlednjeg protivničkog igrača.
Igrač se ne nalazi u ofsajd položaju kada je:
• na sopstvenoj polovini terena ili
• u istoj visini sa pretposlednjim protivničkim igračem, ili
• u istoj visini sa dva poslednja protivnička igrača.
Prekršaj
Igrač u ofsajd položaju se kažnjava samo ako se, u trenutku kada je saigrač dodirnuo ili odigrao loptu, prema mišljenju sudije, aktivno uključuje u igru:
• ometanjem igre, ili
• ometanjem protivnika, ili
• izvlačeći prednost iz ovog položaja.“
A lopta? Loptu u ovoj čitavoj tužnoj komediji – poništaju doktorata i polemici o sporednim aspektima tog poništaja – nije uskratila nikakva viša sila. Ne, nju je poništio Pravni fakultet u Novom Sadu, dobrotom dekana i pisca Демантија 1 и 2. I to rešenjem.
Peščanik.net, 26.11.2016.
Srodni linkovi:
Vesna Rakić-Vodinelić – Postoji zakon, postoji ruka, postoji šaka (Leonard Koen)
Vesna Rakić-Vodinelić – Uvek je najbolje govoriti istinu, osim ako naravno niste dobar lažov
Sofija Mandić – Argument a contrario
Branislav Ristivojević – Деманти
Vladimir Beljanski – Osveta politike
Vesna Rakić-Vodinelić – Kafka protiv Orvela (a može i obrnuto)
Mijat Lakićević – Profesoru s ljubavlju
Dejan Ilić – Rođeni s foteljom
Branislav Ristivojević – Деманти 2
Mijat Lakićević – Profesore, pali ste
DRUGA OBALA, knjiga Slobodana Beljanskog
SLOBODAN BELJANSKI NA PEŠČANIKU
________________
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Ostavka – najskuplja srpska reč - 05/11/2024
- Časni sudija Nebojša Simeunović - 03/10/2024
- Kafkijanska klopka - 22/05/2024