Fotografije čitalaca, Ribar Gyula

Fotografije čitalaca, Ribar Gyula

Pisac Демантија 1 и 2 ponovo se bavi pitanjem vremenskog (intertemporalnog) sukoba zakona pokušavajući da, na svoj način, objasni sadržinu prelaznih odredaba zakonodovstva Srbije o visokom obrazovanju početkom devedesetih godina, tvrdeći da ja to pogrešno činim. Najpre, nije tačno da niko nije uočio da je disertacija Slobodana Beljanskog prijavljena po vojvođanskim propisima. Napisala sam to u svom prvom tekstu o ovoj stvari. Nije tačno da nisam vodila računa o izmenama Zakona o univerzitetu iz 1990, a to se vidi iz mog drugog teksta. (Pisac Демантија 1 и 2, sudeći po tekstovima koje objavljuje na Peščaniku, pažljivo čita isključivo sebe.) Prelaznu odredbu iz Zakona 1992. godine, a to sam izrično i napisala, čitam i razumem tako da se disertacije prijavljene po ranijim propisima, imaju odbraniti u roku od šest godina od dana odobravanja. Međutim pisac Демантија 1 и 2, rukovodeći se isključivo jezičkim tumačenjem, nalazi da ovaj rok ima da važi samo za teze i disertacije prijavljene po Zakonu Srbije iz 1990, a ne po vojvođanskim zakonima – iz čega bi valjalo da sledi da sve što je odobreno po vojvođanskim zakonima nije moglo biti branjeno ne zna se posle kog datuma (izuzev što pisac Демантија 1 и 2 to odlično zna samo za S. Beljanskog). Bilo bi dobro da malo pažljivije čita datume i gomilu drugih prelaznih odredaba, naročito datum donošenja Zakona o univerzitetu iz 1990, potom datum donošenja Ustava Srbije 1990. godine, odredbe tog Ustava koje ukidaju dotadašnje zakonodavne nadležnosti SAP Vojvodine, ali i „milosrdne“ odredbe Ustavnog zakona za sprovođenje tog Ustava o daljem važenju pokrajinskih zakona do određenog momenta (inače, u našoj zakonodavnoj praksi, po običaju – prekoračenog).

Iz prve ruke mi je poznato da je makar jedna, doduše magistarska teza, prijavljena po vojvođanskim propisima, odbranjena na Pravnom fakultetu u Novom Sadu posle roka iz Zakona o univerzitetu 1990. godine. Ime kandidata/kandidatkinje neću saopštavati, neka profesor kopa sam po arhivama. Možda, u naponu pravedničkog procesualističkog gneva krene da poništava s reda, kako sve ovo ne bi suviše ličilo na izvršenje davnog naloga Aleksandra Vučića o moralnoj likvidaciji Beljanskog, koji je otkrila i predstavila Sofija Mandić na ovom sajtu.

No, sve ovo o tumačenju prelaznih odredaba raznih zakona, uopšte i ni u jednoj tački nije bitno. Jer, disertacija Beljanskog je poništena zato što se u rešenju Pravnog fakulteta u Novom Sadu tvrdi da nije postojala prijava disertacije, pa se akt o njenoj odbrani oglašava ništavim po Zakonu o opštem upravnom postupku, što se nesumnjivo vidi iz ovog, inače, veoma sumnjivog rešenja. E, upravo o tome – zašto disertacija nije poništena iz „jačih“ razloga na koje se pisac Демантија 1 и 2 poziva, nego iz „slabijeg“, koji je, kao predsednik komisije predložio dekanu – u oba demantija, uporno se ćuti.

Pošto je apsolvirao pitanje prelaznih odredaba, koje je, valja ponoviti, bez uticaja na rešenje Fakulteta koje brani, u Демантију 2, predsednik fakultetske „Komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja i valjanosti zakonske procedure prilikom odbrane doktorske disertacije“, a sve uredno numerisano od pod 1) do pod 6) zaključuje da je postupak (pretpostavljam: odbrane disertacije) „neuspešno okončan“. Lepo. A, šta je onda „oglašeno ništavim“?1

Najzad, moju tezu da se u rešenju o oglašavanju ništavim, (ne)odgovorna lica Pravnog fakulteta u Novom Sadu zapravo bave procesnim tričarijama radi njihove zloupotrebe i da ne razlikuju bitnu od nebitne procesne greške, ubedljivo je ilustrovao sam predsednik „Komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja i valjanosti zakonske procedure prilikom odbrane doktorske disertacije“. Učinio je to svojom – da li metaforom, da li hiperbolom o ofsajdu. O ofsajdu u kome nema lopte. Takav ofsajd nije prekršaj, kako lepo i didaktički piše u „Pravilima fudbalske igre“:

„Ofsajd položaj
Biti u ofsajd položaju nije samo po sebi prekršaj.
Igrač se nalazi u ofsajd položaju kada:
• je bliži protivničkoj poprečnoj liniji od lopte i pretposlednjeg protivničkog igrača.
Igrač se ne nalazi u ofsajd položaju kada je:
• na sopstvenoj polovini terena ili
• u istoj visini sa pretposlednjim protivničkim igračem, ili
• u istoj visini sa dva poslednja protivnička igrača.
Prekršaj
Igrač u ofsajd položaju se kažnjava samo ako se, u trenutku kada je saigrač dodirnuo ili odigrao loptu, prema mišljenju sudije, aktivno uključuje u igru:
• ometanjem igre, ili
• ometanjem protivnika, ili
• izvlačeći prednost iz ovog položaja.“

A lopta? Loptu u ovoj čitavoj tužnoj komediji – poništaju doktorata i polemici o sporednim aspektima tog poništaja – nije uskratila nikakva viša sila. Ne, nju je poništio Pravni fakultet u Novom Sadu, dobrotom dekana i pisca Демантија 1 и 2. I to rešenjem.

Peščanik.net, 26.11.2016.

Srodni linkovi:

Vesna Rakić-Vodinelić – Postoji zakon, postoji ruka, postoji šaka (Leonard Koen)

Vesna Rakić-Vodinelić – Uvek je najbolje govoriti istinu, osim ako naravno niste dobar lažov

Mijat Lakićević – Libero

Sofija Mandić – Argument a contrario

Branislav Ristivojević – Деманти

Vladimir Beljanski – Osveta politike

Vesna Rakić-Vodinelić – Kafka protiv Orvela (a može i obrnuto)

Mijat Lakićević – Profesoru s ljubavlju

Dejan Ilić – Rođeni s foteljom

Branislav Ristivojević – Деманти 2

Mijat Lakićević – Profesore, pali ste

DRUGA OBALA, knjiga Slobodana Beljanskog

SLOBODAN BELJANSKI NA PEŠČANIKU

________________

  1. O pravno nepostojećim upravnim aktima ima u Srbiji prilično literature.
The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima.