Premijer Vučić (dokle ćemo više o njemu, na glavu mi se popeo, ali on navalio), dakle, pred odlazak u Berlin izjavio je da „ima dokaze” da „međunarodne organizacije i neki ambasadori vrše pritisak na medije” da napadaju njega i njegovu porodicu.
Uf, uf, uf… To su ozbiljne optužbe koje bi se mogle tumačiti i sa gledišta raznih međunarodnih konvencija koje regulišu diplomatske odnose. Ako je to tako – a kako da ne verujemo na reč premijeru? – onda je reč o ozbiljnom skandalu. Ako je to istina i ako čovek „ima dokaze”, onda se tu javljaju dve grupe okrivljenih: jedni su novinski urednici i novinari koji podležu pritiscima i napadaju premijera i njegovu porodicu; druga su diplomati koji prekoračuju svoja ovlašćenja i ponašaju se na način nespojiv sa diplomatskim običajima i opštom pristojnošću.
Nema tu mnogo priče – ako je to istina. Urednici i novinari ima da odgovaraju zbog kršenja profesionalnih i etičkih propisa profesije i da snose esnafsku odgovornost i javnu sramotu, ako ne i nešto gore što će se već smisliti. Podleći pritisku stranih diplomata, ambasadora štaviše! Pa onda napadati premijera; da samo njega, nego i porodicu mu! To još nismo imali, koliko se ja sećam u mojih preko četrdeset godina novinarskog rada.
Kritikovati – čak napadati – premijera trebalo bi da je nešto uobičajeno i za to novinarima nikada nije trebao podsticaj diplomatskog kora i „međunarodnih organizacija”; umeju oni to i sami. Premijeru to – kritike i napadi – spada u poslove i radne zadatke. Kad je o „porodici” reč, tu je stvar malo drugačija, koliko god Vučić voleo da pominje „porodicu”, što čini često i bez nekog takta i ukusa. Šta: samo on ima porodicu? Šta: je li okolnost što ima porodicu čini njegove reči ili dela prihvatljivijima? Pusti nas sa porodicom, govori o sebi.
Uzgred: premijer je kao ilustraciju „napada na porodicu” naveo nečije sumnje (Jovo Bakić u „Utisku nedelje”) da je njegov brat Andrej, kao, gurao TV „Kopernikus” protiv TV „Nova”. Jovo Bakić je čovek ozbiljan, pa neka se on time bavi; ja o tome ne znam ništa, osim da Sveti arhijerejski radiodifuzni savet mesecima ne može da se odluči kome ide sporna frekvencija. Znam, međutim, kao i svi Pančevci, da je Andrej Vučić igrao određenu ulogu u nizu političkih zbivanja u ovom gradu svojevremeno, o čemu je ovaj list pisao kad je trebalo. To smo pisali sami od sebe, bez ikakvog „pritiska stranih ambasadora”; eto nam je tako došlo, kao i raznima drugima.
Kad je čovek premijer, valja se da zauzda porodicu i otkloni je od politike i poslovnih transakcija, inače to loše ispadne: svet je pakostan i zavidljiv, kako da vam kažem.
A što se diplomata tiče, neka pokaže dokaze, neka se pošalju protestne note i neka se dotični proglase za nepoželjne i proteraju u razumnom roku – i kvit.
Pogled preko reke
Pančevac, 18.06.2014.
Peščanik.net, 19.06.2014.