Društveno-politički eksperimenti koje predlaže Vesna Pešić u poslednjem Peščaniku (hajde malo da glasamo za Tomu ako Boris napravi vladu, ili za Borisa ako Toma napravi vladu), su svakako konstruktivniji od belih listića, samo je malo problematično što je uzorak na kome se izvode sastavljen od pravih, živih ljudi. Ako je testiranje kozmetičkih proizvoda na rezus majmunima nehumano, testiranje predsednika Tome na ljudskom uzorku ovo malo preživelih građana i građanki Srbije je svakako slučaj za Brižit Bardo! Mada ne verujem da bi Brižit bila zainteresovana, suviše je zauzeta davanjem rasističkih i homofobičnih izjava u Francuskoj.
Iako predložena strategija razbijanja koncentrisane vlasti, koja je sad u halapljivim rukama bande oko DS-a, može u trenutku da se učini kao zanimljiva ideja, nije mi jasno baš kako bi Toma Nikolić odjednom postao neko ko može da bude bilo kakva opozicija vladajućoj „firmi“? Posebno ako kažemo da ga je ta firma proizvela?? Mogu da ga zamislim da se „otme kontroli“ i počne da priča kako ništa ne valja i kako bi on sve to bolje, da štrajkuje glađu, ili da nas dodatno pravi budalama po svetu na tragu neponovljivog Vuka Jeremića, ali nikako ne mogu da zamislim da zaista bude korektiv koji će sprečavati ljude na vlasti da budu lopovi i lažovi. Da ne pričam o tome da je u pitanju osoba koja je lično podržavala rat, zločine i zločince.
A sad nešto daleko važnije. Uz poštovanje svih individualnih razlika i ekscentričnosti među ljudima u Srbiji koji su okupljeni oko, najšire gledano, humanističkih vrednosti i građanskih ideja – kako je moguće da je razlika u mišljenju oko glasanja i ne-glasanja, odnosno belih listića, napravila toliko duboke rovove i izazvala toliko mržnje, zlobe i uvreda među suprotstavljenim stranama?
Ja sam nekako imao naivan utisak da obe „strane“ razumeju jedna drugu i da jasno vide validne argumente koji stoje iza obe opcije. Mislim da stav o takvoj stvari kao što je izlazak na izbore ne može da bude krut i zapisan munjom u kamenu, već upravo podožan promenama usled validnosti i ubedljivosti argumentata koji isplivavaju u konstruktivnoj raspravi. Ja ću izaći na izbore zato što me niko snagom argumenata nije ubedio da je ideja belih listića bolja ili pametnija od ideje glasanja za Preokret, ali sam vrlo otvoren da čujem sve što imaju da kažu Vesna Pešić ili V. Rakić-Vodinelić, ili bilo ko treći, i revidiram svoje stavove.
Ne mislim da je podrugljiv i uvredljiv ton u komentarima na račun Teofila Pančića ili Miljenka Derete ikako doprineo boljem razumevanju odvratne situacije u kojoj se nalazimo, ili pronalaženju načina na koji ćemo iz nje isplivati. Ne znam kad ste pre zaboravili da je taj isti Pančić ne tako davno divljački pretučen jer je ceo život u javnoj sferi vatreno branio stavove i principe za koje se svi valjda zalažemo. Što ne znači da ima neki borački staž i da sad moramo da se slažemo po svim stavkama, ali sigurno znači da je tekst na e-novinama, u kome ga nazivaju „državnim službenikom“ i slično, dostojan prezira. Nadam se da nije potrebno da napominjem da princip važi u oba smera.
Nije ovo nikakav nacionalistički poziv na „sabornost“, već želja da se zadrži neki civilizacijski minimum u raspravi na temu u kojoj (nadam se) niko ne pretenduje na posedovanje apsolutne istine.
Peščanik.net, 17.04.2012.
* Replika koju je Obi-Wan Kenobi uputio Darthu Vaderu u filmu Star Wars: Episode III – Revenge of the Sith.
