Opanak

Izgleda smo dobro prošli u Londonu. Naš premijer kaže da se svojski trudio, da je pričao sa studentima Londonske škole ekonomije, razgovarao s investitorima, menadžmentom Goldman Saksa, s budućim vlasnikom smederevske Železare… i da je generalno ostavio dobar utisak. Istina, ceo ”doživljaj” malo mu je pokvarila Svetska banka sa svojim ”Doing business 2015”, u kome nas je katapultirala sa ”odličnog” 77. mesta po uslovima poslovanja – na očajno 91. mesto jer ”nismo sproveli reforme koje olakšavaju regulatorni okvir, a i otežali smo postupak prenosa imovine“. „Imajući u vidu da je 65 odsto svetskih ekonomija sprovelo reforme koje su olakšale poslovanje u 2013/14. godini, druge ekonomije su pretekle Srbiju po lakoći poslovanja”, navela je Svetska banka.

Bez obzira na tu veliku neprijatnost, naš premijer kaže da se Srbija dobro provela u Londonu i sad se očekuje da britanski investitori aktivnije pazare nešto od preostale neprivatizovane srpske privrede, a da trgovci sa Ostrva povećaju nabavke srpske robe.

Poslovni ljudi iz Velike Britanije do sada nešto nisu imali Srbiju na svom radaru, a ta država nije se visoko kotirala u ekonomskim odnosima sa Srbijom. Možda se najupečatljiviji slučaj u britansko-srpskim ekonomskim odnosima, o kome je pisao i Financial Times, dogodio 2008. godine kad je prodat deo britanske kompanije „Hunter Boot Limited“. Tadašnji vlasnici Hantera – lord Sači mlađi i lord Sači stariji – prodali su sektor ”Century” srpskoj firmi za proizvodnju gumene obuće Tigar iz Pirota. Tako je Tigar postao vlasnik brendova „Century“, „Forester“ i „Firefighter“, ali i vlasnik superiorne tehnologije i zaštićenog patenta, takozvane dipping ili liquid skin tehnologije koja čizmu čini nepromočivom, plus alata i opreme koji su preneti u Pirot. Taj posao podigao je veliku prašinu na Ostrvu i stvorio negativnu atmosferu u britanskoj javnosti, koja je smatrala da nije normalno da ”tamo neka srpska firma” kupi Hanter, jer je to jedna od samo 17 firmi u Velikoj Britaniji koja ima pravo da stavi znak kraljevske porodice na svoje proizvode.

Taj pirotski Tigar (da pojasnimo, to nije fabrika auto guma, nego gumene obuće) sve do 2012. godine ”držao” je 37 odsto srpskog izvoza u Veliku Britaniju preko svoje firme Tigar Europa u Londonu. Sad nje više nema, jer ju je novo rukovodstvo koje je došlo da ”spase” Tigar – ugasilo kao nepotrebnu firmu u Londonu i prenelo kapital u Pirot.

Hanter, žig kraljevske porodice, gumena obuća, Tigar, London, poseta našeg premijera… sve to sjajno odslikava ”stanje stvari” i ”stanje duha” u Srbiji.

Taj Tigar trudio se znanjem i umećem ljudi koji su vodili kompaniju da se probije na svetsko tržište i postao je, zahvaljujući kupovini Hantera i sticanju superiorne tehnologije, najveći globalni proizvođač zaštitne gumene obuće u premium segmentu. Dakle, sam svetski vrh. To je liderska pozicija na kojoj nikada nije sedela niti će uskoro sedeti neka srpska firma.

To su onaj san i onaj cilj o kojima je naš premijer govorio u Londonu, a vrlo često govori i u Srbiji – da znanjem i umećem stremimo da u nekoj proizvodnji postanemo svetski lideri.

Sa tim Tigrom naš premijer komotno je mogao da se hvali pred bilo kojim sagovornikom u Londonu i da ga ističe kao ”primer za primer” šta su srpski menadžeri i srpska privreda u stanju da urade i dokle da stignu na svetskom tržištu kad im se pruži šansa.

Ali, nije.

Jer, Tigar više nije taj primer. Iz Tigra su oterani ”tigrovi” a dovedeni ”opančari” i ta firma je sada u predvorju eutanazije (takozvani UPPR – Unapred pripremljeni plan reorganizacije).

Malo pre nego što je naš premijer otišao u London, izvesni Radmilo Kostić – poslanik Srpske napredne stranke iz Pirota, član skupštinskog Odbora za finansije i privredu i diplomirani ekonomista – izjavio je za lokalni radio da je ”lobiranjem u Skupštini Srbije i u resornim ministarstvima uspeo da se izbori za očuvanje proizvodnje – gumenih opanaka u Tigru”.

Tako se Tigar posle liderske pozicije na svetskom tržištu 2011. i 2012. vratio u – 1935. godinu, kada su dvojica pirotskih preduzetnika (Gaga i Cekić) osnovali radionicu za proizvodnju gumenih opanaka (poznatih i kao ”curule”). Gumeni opanak je nezamenjiva obuća za – blato. S curulama može do mile volje da se gazi po blatu, posle se samo malo ”plaknu” i ide se dalje, a noga ostaje suva.

Nije teško primetiti da su u načinu razmišljanja naš premijer i njegov poslanik iz Pirota svetlosnim miljama udaljeni jedan od drugog, iako pripadaju istoj Partiji. Premijer govori o liderstvu, izvrsnosti, konkurentnosti… a njegov poslanik, član Partije i Odbora priča o – opancima.

Džaba našem premijeru trud, sjaj, reflektori i aplauzi Londona, kad je opanak za blato postao brend nove Srbije. To je daleko od liderstva, to nije prosek, to je mediokritetstvo koje metastazira u Srbiji. Televizija u prenosima iz Parlamenta jasno otkriva da su glave mnogih poslanika (a to još više važi za ogroman broj odbornika) obuvene u – opanke. Takvi su odmah prepoznatljivi i na ulici. Jedan od njih, iako je nosio ”šimi” cipele, lako je primećen pre neki dan na ulazu u važnu instituciju u centru Beograda – na pitanje portira ”Izvol’te, gde idete”, on je odgovorio ”Ja sam poslanik”.

Našem premijeru problem idealizovanja blata i opanaka mnogo ozbiljnije zagorčava život od onog golubara koji je pokušao da mu prekine predavanje u Londonskoj školi ekonomije. S takvima koji šetaju u ”šimi” cipelama i s opankom u glavi teško je sprovoditi reforme koje od Srbije treba da naprave dobro mesto za poslovanje.

Kad bi indeks ”Doing business” Svetske banke merio negovanje ispodprosečnosti, onda bi Srbija bila van konkurencije. Nego, srećom, takav indeks još nije izmišljen.

Peščanik.net, 30.10.2014.