Pao je još jedan ruski avion. I sada se samo po sebi nameće pitanje – ko je kriv? Da, dešava se da s vremena na vreme avioni padaju. Dakle, kriv je kvar aviona ili oni koji brinu o tome da on bude ispravan. I odjednom se sa svih strana čuju upozorenja: „Za ovo vala nećete moći da okrivite Putina“. A zašto ne bismo mogli? Posle lansiranja ulizičkog slogana „Putin je Rusija – Rusija je Putin“, mogu uvereno da tvrdim da je za sve što nam se dešava kriv Putin. A u ovom slučaju to mogu i da dokažem. Ako je avion pao zbog tehničke neispravnosti, podsećam da je Medvedev još davno doneo odluku da se zbog čestih udesa avioni Tu-154 povuku iz eksploatacije, a da je Putin tu odluku poništio. A u slučaju da je to bio teroristički napad, onda je Putin od početka do kraja kriv. On je taj koji je Rusiju uvalio u tuđi verski rat. Ruskog ambasadora su izrešetali, a sad su nam možda srušili i avion pun ljudi.
Veliki strateg Putin je zamislio da svi treba da žive saglasno njegovim odlukama, da svi treba ćutke da trpe njegovu armiju u Siriji i mirno slušaju propovedi njegovih izaslanika u Ujedinjenim nacijama. Međutim, ispalo je da raznorazni „narodni osvetnici“ to ne žele, pa su za početak srušili onaj avion pun ruskih turista nad Sinajem, potom ubili ruskog ambasadora, a sada možda srušili i ovaj sočinski avion. I ako biste sada upitali Putina šta dalje, on bi vam nešto nerazumljivo, sebi u bradu promrmljao. Jer ni on sam ne zna. A ne zna, jer nije dovoljno kompetentan, jer nije podoban za radno mesto na kojem se sticajem nesrećnih okolnosti po Rusiju našao. On je samo na televiziji – praćen pohvalnim odama svojih podrepaša – sveznajući predsednik. A u stvari se upetljao u novi Avganistan iz kojeg nema načina da se ispetlja. Shvatio je da u verskom ratu nema pobednika, ali sada kada mu se bliže predsednički izbori nema kud. Mora da zabeleži nekakvu pobedu i budući da ne može nikoga da pobedi, on će se poslužiti nekim svojim trikom.
Ovaj tragičan događaj nam je pokazao još nešto: definitivno je obelodanio daleko najteži prestup našeg heroja. On je istinski zatrovao odnose između dva bratska naroda – ruskog i ukrajinskog. Ako niste znali, većina ukrajinskih korisnika se otvoreno raduje padu našeg aviona i pogibiji svih putnika i posade. A na prekore upućene sa ruske strane, iz Ukrajine stiže odgovor: a zašto bismo mi saosećali sa vama? Zašto bismo se potresali zbog pada vojnog aviona nama neprijateljske armije ili zbog pogibije vojnog hora koji je pevao poletne pesme o uniformisanim „učtivim ljudima“ koji su nam oteli Krim?
Ali gde je tu ono prosto saučešće u bolu, saosećanje sa ljudima koje je zadesila nesreća – u sav glas vrište ruske mreže. A na to im iz Ukrajine copy-paste metodom stižu veseli citati iz doba kada su ruske rakete obarale ukrajinske „ćurane“ koji su štiteći svoju zemlju nadletali teritoriju Donbasa, poletne postove o broju srušenih ukrajinskih aviona, priloge koji su tada u talasima zapljuskivali ruske mreže. I ovde se nameće prosto pitanje: ko je glavni krivac za ovu istinsku tragediju – mržnju koja je zahvatila sve te ljude? Ko je napujdao pripadnike dva bratska naroda da jedni na druge tako ljuto i cinično kidišu? Njegovo ime i prezime je Vladimir Putin i on bi u znak pokajanja ovoga časa morao sam da ode, da se zauvek zatvori u neki manastir. Ali on to neće učiniti. On će 2018. ponovo biti postavljen za cara. On će i dalje čvrstom rukom voditi Rusiju u nove nevolje, u nove katastrofe i nesreće.
Matvej Ganapoljski, Радио Эхо Москвы, 25.12.2016.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 27.12.2016.