Srbija je stalno na nekakvoj vododelnici, pa se stiče utisak da se svakog trenutka može okrenuti na potpuno drugu stranu od one koja je i zvanično proklamovana kao državna orijentacija. Evo, taman se Vlada Srbija spremila da uđe u rizik teške finansijske terapije kako bi ušla u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i taman je došao poslednji trenutak da se sastavi pregovarački tim za otvaranje konkretnih pregovora sa Evropskom unijom o ulasku u kontinentalnu zajednicu, a sve je to odloženo za početak ili proleće iduće godine – jer, čini se, svemu tome je po ko zna koji put prepreka novi-stari problem sa Kosovom i sprovođenjem Briselskog sporazuma.
Da stvar bude dovedena do potpunog apsurda, taj problem sa Kosovom je, upravo u najdelikatnijem trenutku – kada je kosovska strana napokon sačinila novu vladu u Prištini, vratio na glavnu scenu sam predsednik države Tomislav Nikolić. Ovde nećemo ulaziti u traganje za odgovorom na pitanje zašto se pomalo “skrajnuti” predsednik Nikolić baš u tom najgorem trenutku odlučio da zvekne na sto problem priznavanja Kosova kao države pre ulaska u Evropsku uniju – mada će se taj problem pojaviti ili se neće pojaviti tek kroz 5-6 ili 9-10 godina – ali moramo primetiti da se ova njegova akcija ni u svetu, ni kod domaćih političkih aktera, ne može razumeti drugačije nego kao pretnja da Srbija može “okrenuti ćurak naopako”, pa šta košta, nek’ košta.
Takav pristup državnoj politici najvišeg političkog predstavnika u Srbiji dovodi u tragikomičnu situaciju vodeće ljude u izvršnoj vlasti, jer se odjednom stavlja znak pitanja na njihova dugoročna nastojanja i planove, samo zato da bi Tomislav Nikolić pokušao da dokaže da je zapravo on gazda u srpskoj kući, uprkos dosta uskim ustavnim ovlašćenjima kojima u sistemu raspolaže i uprkos svim pokušajima vladajuće koalicije da minimalizuje štete od serije njegovih teških spoljnopolitičkih gafova.
Na primer, predsednik Nikolić nikako da shvati da on lično ima pravo da gaji simpatije prema Rusiji, ali da nema pravo da kao predsednik države Srbije javno raspreda o tim svojim simpatijama i navodnom “naginjanju” Vučićeve porodice Rusiji, kako bi, pre svega, zadržao svoju popularnost kod onog dela naroda s kojim deli te simpatije i to “naginjanje”, jer onda politika postepenog približavanja spoljnopolitičke orijentacije Srbije politici Evropske unije deluje kao šegačenje nekog provincijskog šereta. Da sada ne spominjemo druge gafove predsednika Nikolića (Tarabići i ostalo) koji će Srbiji kao državi doneti manje štete, osim one da će mnogi svetski političari suditi o srpskoj političkoj eliti i gore nego što ona zaslužuje.
Na stranu što se ni njegova izjava da su on i Vučić zajedno došli na vlast, pa će zajedno i otići (koju je dao poslednjem NIN-u) ne može razumeti drugačije nego kao svojevrsna pretnja Vučiću i njegovoj vladi, makar koliko je Nikolić smeštao u drugi i drugačiji kontekst – da se Vlasi ne dosete, a da poruku razumeju svi oni kojima je i namenjena. No, o tome neću dalje da špekulišem da ponovo ne bih bio okrivljen za razbijanje famoznog srpskog jedinstva, a, kako je nedavno naglasio sam predsednik Nikolić, jedinstvo Srbe čini nepobedivim. Zaboravio je samo da spomene da jedinstvo kod normalnih ljudi postoji samo onda kada ga jedan nametne.
Elem, u situaciji kada predsednik Nikolić, gle čuda, najavljuje da priprema „konačan stav Srbije o nezavisnosti Kosova”, a nadležna ministarka se vraća iz Brisela „bez datuma” otvaranja nekog poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, stiče se utisak da u Srbiji sve može biti ponovo okrenuto za 180 stepeni i da je mandat Vlade Srbije, koji je prihvaćen u parlamentu pre pola godine, samo izigravanje nekakve protokolarne demokratske forme, jer je čuvar svih ključnih državnih rešenja zapravo samo predsednik države, izabran direktno od naroda. To je istovremeno i oslonac Nikolićeve alergije na spominjanje bilo kakve promene Ustava Srbije, bez obzira na to što po tom ustavu ima uska ovlašćenja, s kojima se tako komotno, domaćinski, poigrava kao Tarabić sa budućnošću sveta.
Novi magazin, 26.12.2014.
Peščanik.net, 26.12.2014.