Neko nas opet laže.
Vlada nije još formalno ni formirana, a oni koji će je praviti misle o nama građanima sve najgore.
Tako se zapravo može čitati Sporazum o zajedničkim političkim ciljevima što su ga koalicioni partneri potpisali u utorak 10. jula. Kao i svi pređašnji koalicioni sporazumi partnera koji prave Vladu, i ovaj je neka vrsta „ruske salate“ u koju je svašta nešto umešano pa joj je zato teško odrediti ukus.
A mirođija unutra ima raznih. Naročito u delu koji se zove „Ekonomska i socijalna politika“, koji je i najveći po obimu (valjda zbog umešane „mase“ raznih sastojaka). Ta salata pravljena je od mnogo recepata koji su gotovo lepljeni jedan na drugi i niko od koalicionih partnera nije smatrao za potrebno da to uobliči u koherentan program. Ima tu „rukopisa“ Milana Kneževića iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća (koja je pred izbore sklopila savez sa Srpskom naprednom strankom), naročito oko ukidanja nepotrebnih taksi i parafiskalnih nameta da se ne koči razvoj privatnog preduzetništva. Nalepljeno je i ponešto iz programa Nove ekonomske politike Privredne komore Srbije (konsultanti Vladimir Gligorov, Milan Zec, Branko Hinić), programa Mlađana Dinkića („jednaki uslove poslovanja za sve“), ali i prepoznatljivih populističkih programa socijalista i ujedinjenih penzionera (deo o trošenju). Verovalo se, valjda, da će zvečeće proklamacije i obećanja zaseniti veoma uočljive nedostatke.
A već na prvo čitanje, „iz aviona“ je uočljiv nesrazmeran odnos buduće vlasti prema državnim prihodima i troškovima.
O prihodima nema ni reči. Vlada ne ume, ili neće da nam kaže kako planira da napuni kasu (budžet) i kako će do kraja ove godine da obezbedi 3,4 milijarde evra da bi zapušila deficit i uredno servisirala otplatu kredita. Da li će biti povećan porez na dodatu vrednost (PDV), ili će država prodavati nešto od porodičnog srebra (kakvu državnu firmu, na primer Dunav osiguranje, Galeniku), da li će se zajmiti u svetu ili izdavati pa prodavati državne hartije od vrednosti… – o svemu tome Vlada ćuti i ne izjašnjava se. Osim ako ne očekuje da sve probleme reši u „nastavku pregovora“ sa MMF-om i Svetskom bankom, protiv čega je budući premijer Dačić, a što je u koalicioni Program verovatno progurao Dinkić.
Nažalost, obeležje ovog papira je nasleđen DNK iz vremena Josipa Broza Tita i socijalizma – trošadžijski mentalitet i briga o trošenju iz budžeta, a ne briga o zaradi države (odnosno, punjenju državne kase).
Vidljiva je namera autora da ovim „papirom“ umire stručnu javnost i međunarodne finansijske institucije. Zato se na početku Programa kaže da su „neophodne hitne mere za smanjenje budžetskog deficita“. Ali taj „program mera biće donet do kraja septembra“ i tek „nakon sagledavanja stvarnog stanja u budžetu, sveobuhvatne analize i ozbiljnih konsultacija sa privrednicima, sindikatima i stručnom javnošću“.
Ne bi bilo čudno da „ceo svet“ s posebnim nestrpljenjem očekuje da vidi to čudo neviđeno koje posebnim alhemijskim postupkom sprema Dačićeva Vlada – „s jedne strane, mere moraju biti radikalne u pravcu smanjivanja birokratije i eliminisanja nepotrebnih troškova države, a s druge strane, socijalno odgovorne u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.“
Ako to uspe, Dačiću ne gine Nobelova nagrada za ekonomiju. Jer za takvim modelom bezuspešno tragaju i „Amerika i Engleska“.
Najviše prostora u Programu posvećeno je, naravno – trošenju. Evo na šta je sve buduća Vlada spremna da troši državni novac:
– nema smanjivanja plata zaposlenih u državnoj upravi i penzija.
– subvencionisani krediti za likvidnost i investicije kao ključna stavka plana antikriznih mera za privredu, „jer u krizi država mora posebno da interveniše na pokretanju proizvodnje i investicija u skladu sa budžetskim mogućnostima“.
– subvencionisani krediti za preduzetnike kao bespovratna pomoć.
– podrška privredi kroz Razvojnu banku za razvojne nacionalne projekte.
– država će zadržati većinsko vlasništvo u strateški važnim javnim preduzećima koja imaju monopolsku poziciju na tržištu (EPS, Železnica, PTT, Aerodrom…). Ali, to navodno ne treba da brine poreske obveznike, jer će nova Vlada „organizovati javna preduzeća kao društva kapitala (korporativizacija).“
– državnim parama, ukoliko se ukaže prilika i potreba, kupovaće se pojedine banke sa inostranim kapitalom.
– dvostruko više para za poljoprivredu.
– više para za sistem socijalnih prava i zaštita slojeva stanovništva kojima je najteže u krizi.
– trinaesta penzija u visini od 15.000 dinara u četiri jednake rate za sve penzionere koji imaju manje od 15.000 dinara mesečno.
– potpuno besplatno zdravstvo i (kratkoročno) minimalna participacija i proširenje liste zdravstvenih usluga i lekova koji se mogu izdati na recept i platiti na teret iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
– zadržavanje i unapređivanje socijalne dimenzije obrazovanja. Država mora da održi i unapredi besplatno osnovno i srednje obrazovanje, da obezbeđuje besplatne udžbenike. Posebno će se voditi računa o socijalno-ekonomskom položaju zaposlenih u prosveti.
Sve ovo dobro bi zvučalo pre tri’es godina.
Danas, nova koalicija duguje nam objašnjenje kako će da obezbedi pare za sve ove subvencije i besplatnu društvenu nadgradnju, tako svojstvenu socijalizmu.
Koji je, jel’ te, u međuvremenu zbog toga propao.
Peščanik.net, 12.07.2012.