Sredinom maja prošle godine nevladina organizacija RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) predstavila je javnosti doslovno zastrašujuće rezultate analize vode i mulja reke Pek. Rezultati su potvrdili drastično, višestruko povećane količine bakra, mangana, gvožđa, sulfata i arsena u toj reci. RERI je, budući da je zagađenje prouzrokovano ispuštanjem otpadnih voda iz rudnika kompanije Srbija Ziđin Koper d.o.o, protiv kompanije i njenog direktora podneo Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu krivičnu prijavu za krivično delo zagađenja životne sredine iz čl. 262 Krivičnog zakonika.
Nedavno, godinu dana kasnije, tužilaštvo je donelo akt kojim je potvrdilo postojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo i prema okrivljenim preduzelo određene mere. Postupak tužilaštva, pogotovo s obzirom da i sam kao član UO sa zadovoljstvom učestvujem u aktivnostima RERI, bi trebalo da me je obradovao ali ipak nije. Akt tužilaštva je najblaže rečeno ambivalentan.
Nesumnjivo je pozitivno to što je on jedan od izuzetno retkih, gotovo nepostojećih primera reagovanja naših organa gonjenja na zagađenja životne sredine, posebno kad ih vrše krupni strani investitori. Kao i to što je raritetan primer primene Zakona o krivičnoj odgovornosti pravnih lica.
Nažalost, pozitivna ocena se tim i iscrpljuje.
Tužilaštvo je odlučilo da prema osumnjičenima primeni tzv. oportunitet i donelo naredbu kojom je krivično gonjenje odložilo do 18. oktobra, s tim da gonjenje neće ni preduzimati ukoliko Ziđin i njegov direktor u ostavljenom roku ispune obaveze koje im je naložilo.
Primena načela oportuniteta krivičnog gonjenja je odgovarajućim odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) uređena na dva načina. Jedan, u pravnoj teoriji zvan „čisti“ ili „pravi“ oportunitet, odnosno oportunitet iz razloga pravičnosti, u čl. 284 ZKP, predviđa da u slučaju krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine, javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu ako je osumnjičeni, usled stvarnog kajanja, „sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio, a javni tužilac ocenio da izricanje krivične sankcije ne bi bilo pravično“.
Drugi način, u čl. 283 ZKP, u teoriji zvan „uslovni“ oportunitet, primenjen je u konkretnom slučaju. Ovaj oportunitet ne odnosi se na okrivljenog koji se kaje, koji je sprečio nastupanje štete ili sam preduzeo radnje da štetu nadoknadi. Naprotiv, radi se o okrivljenom koji tek treba da se „iskupi“. U tu svrhu javni tužilac može za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do pet godina odložiti krivično gonjenje. Ako osumnjičeni prihvati određenu obavezu i ako je u roku izvrši, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu.
U oba slučaja moralo bi biti nesporno da je za primenu načela oportuniteta suštinski bitno da bude u javnom interesu. Nažalost, okolnosti govore da u ovom slučaju to nije tako. Nije u javnom interesu i ne zadovoljava ni zahteve pravičnosti, a ni zahteve posebne i opšte prevencije.
Tužilaštvo je naložilo da Srbija Ziđin Koper d.o.o. uplati iznos od 900 hiljada, a direktor iznos od 100 hiljada dinara u budžet Republike Srbije, za humanitarne svrhe.
Iznosi obaveza od oko 8.000 evra kompaniji i 800 evra direktoru su groteskno mali u odnosu na opasnost i štetu koje su izazvali, a pogotovo u odnosu na obim poslova Ziđina u Srbiji. Eksploatišući rudne resurse Srbije kompanija je najveći izvoznik iz Srbije: samo prošle godine izvezla je rude u vrednosti od preko 600 miliona evra i naravno ostvarila adekvatan, ogroman profit. Iluzorno je očekivati da se obavezama kakve je naložilo tužilaštvo može postići željeni efekat – mnogo je verovatnije obrnuto. Do sličnih zagađenja reke Pek dolazilo je u više navrata, ne slučajno ni usled nemara, već svesno, u interesu profita. U odnosu na obim tog profita, ovakve kazne su sasvim zanemarljive. Sa njima zagađivač može kalkulisati kao sa više nego prihvatljivim troškom.
A neprimerenom blagošću šalje se poruka ne samo Ziđinu već i drugim stranim kompanijama koje svojim aktivnostima ugrožavaju i zagađuju životnu sredinu Srbije da to mogu, kalkulišući očito zanemarljive kazne, da nastave.
Srbija je suočena sa kontinuiranim i sve većim zagađivanjem velikog broja vodotokova i životne sredine generalno, što za posledicu ima degradaciju zdravstvenog stanja njenog stanovništava. Od bukvalno egzistencijalnog je značaja da se državni organi tome suprotstave. Moraju prestati sa servilnim odnosom prema stranim investitorima i zatvaranjem očiju pred kršenjem naših zakona. Takav odnos je zabrinjavajući i iritantan u svakom slučaju, a kad se radi o vršenju krivičnih dela i nedopustiv. Životna sredina je ozbiljno ugrožena i to zahteva maksimalno energičnu i doslednu primenu krivičnim zakonima predviđenih mera. Malo je verovatno da tu uopšte ima mesta i za oportunitet, a sasvim sigurno ga nema za oportunizam.
Peščanik.net, 19.05.2022.
EKOLOGIJA