Moglo se sve to prepustiti zaboravu jer u toj akciji ima taman toliko vrednosti, ali ipak, zašto da ne, ispratićemo kako su mediji pod Đilasovim uticajem stali u njegovu odbranu od napada, prevashodno, Kurira. Odbrana Đilasa došla je posle spektakularnog zgoditka koji je za protivničku stranu postigao Miroslav Mišković, koji je priznao da je vlasnik Presa, iako je po svoj prilici 7 godina to krio, a sve u sklopu borbe protiv netransparentnosti. Ali, Kurir nije prozivao samo Miškovića zbog tog vlasništva, već i Đilasa, a onda je nastavio da ga proziva iz zbog BusPlusa i drugih stvari. A s obzirom da i Đilas ima svoje adute, nekakav odgovor je odmah stigao.
„Vreme“ se uključilo na neuobičajeno živopisan način. Na naslovnoj strani su Đilas i Vučić uz naslov „Opsada Beograda“, napravljen po modelu „Opsade crkve Svetog spasa“. Đilas je tako smešten na simboličko mesto koje će se onda samo razrađivati sa svih strana.
Glavni urednik objedinjava odbranu Miškovića i Đilasa u tekstu „Mišković pod presom“ čiji veći deo predstavlja citiranje teksta iz Novog Standarda, tako demonstrirajući stepen saglasnosti na desnici. A poruka je nedvosmilena: „Društvo mora da ohrabruje bogataše da budu još bogatiji“, treba se držati „pretpostavke nevinosti“ u slučaju Miškovića, a ionako mu ništa ne mogu naći jer do njega redovno vodi „15 stepenica“ u vidu jadnih direktora koji su morali na sebe preuzeti odgovornost.
Nije to sve. U drugom tekstu izvesnog direktora konsultantske kuće „EU BUILD“, koja se izgleda bavi i građevinskim zemljištem u Beogradu, opisuju se negativni efekti eventualne promene vlasti u Beogradu. Pokušaj smene se opisuje kao „gradski rat“, u kom slučaju je „verovatno /da/ ćemo gledati dosta lošiji prevoz, vrtiće, socijalne usluge itd.“. Ako pak Đilas ostane „gledaćemo sve ono što smo gledali i do sada: popularnog i moćnog gradonačelnika, nove inicijative, uspešan završetak pristupnih saobraćajnica Mosta na Adi i severne obilaznice oko Beograda, povećanje investiranja u Beograd kroz novu industrijsku zonu i na lokacijama koje će biti aktivirane usvajanjem prostornih planova koji pokrivaju celu teritoriju Grada.“. Ova vlast je čak i neke „nepopularne i nespretno izvedene akcije“ poput seče platana na Bulevaru „na kraju uspešno realizovala“. Bogami, uspešno, posekoše sve.
Konsultatnt nije propustio da kaže šta još ceni kod Đilasa: Ako Đilas ne bude na mestu gradonačelnika „grad će verovatno patiti od nedostatka “snage volje” i “jasnih pravaca”. Snaga volje se uvek cenila na desnici, a “Vreme” se odlučilo da ovaj opasan trend podrži.
U sličnom duhu je i treći tekst u serijalu, koji preuzima naslov sa korica “Opsada Beograda”. Tu imamo čitav dijapazon autoritarnih manipulacija, u najboljem stilu ovdašnjih novinarskih radnika. I inače je odbrana pro-đilasovskih medija poslednjih dana zasnovana na argumentu da pošto iza optužbi na račun Đilasa stoji jedan političar – Vučić – a iznesene su u okviru jednog tabloida – Kurira – one mora da nisu istinite. Optužbe protiv Đilasa su “priče koje su puštane i u predizbornoj kampanji”. Da navedemo i ostala retorička sredstva koja se koriste u tekstu. Vučić je “zajedljiv”, izdaje “befele” predsedniku Skupštine, “gubitnik”, “nije mu lako da spava”, “neubedljiv”. Đilas se pak neće predati bez borbe, u slučaju “ako neko od postojećih Đilasovih saveznika – izda.”
Dakle, neće vas samo nacionalisti u slučaju da ugrozite njihove interese proglasiti za izdajnika, to će uraditi i “Vreme”.
To je način na koji naši glavni urednici uređuju nedeljne novine.
Nego, da ja ponovim ono što sam rekao u prethodnom tekstu. Ljubomir Živkov. Ljubomir Živkov.
Pa kom obojci, kom opanci.
Filozofija.info, 15.11.2012.
Peščanik.net, 16.11.2012.