Šta čekaju Srpska radikalna stranka, SPS, antihaški lobi, razni odbori za lik, delo i istinu, Čavoški i Vučelići? Zašto je izostala i još uvek izostaje podrška svim onima u Hrvatskoj koji se protive istrazi u Osijeku o ubistvu Srba i verovatnoj umešanosti Glavaša u taj zločin? Pre svega zašto se direktno ne optuži i javno osudi prof. Žarko Puhovski, Hrvat, za bavljenje tuđim, srpskim, a ne svojim hrvatskim žrtvama? Puhovski radi u Hrvatskoj ono što Nataša Kandić između ostalog radi ovde u Srbiji. Zbog onoga što radi gospođa Kandić je od gore navedenih pljuvana, vređana i tužena sudu. Zbog nje će gore navedeni na ulice izvesti narodne mase da bi joj objasnile da mora da se bavi našim, srpskim žrtvama a ne onim drugim. Ista sudbina, uz identičan rečnik i argumentaciju u Hrvatskoj prati profesora Puhovskog u njegovoj misiji utvrđivanja odgovornosti za zločine nad onim drugima, dakle Srbima a ne nad Hrvatima. Možda se ova «neprijatna situacija» može prevazići oprobanom metodom preseljenja – Kandićke u Zagreb a Puhovskog u Beograd.
Skoro je neverovatna potpuna podudarnost ovih situacija. Nedavno je na HTV gostovao Ante Đapić, hrvatski pravaš, a činilo mi se da slušam Tomu Nikolića, srpskog radikala. Govorili su isto, od toga da su i jedan i drugi, vođeni isključivo patriotizmom, učestvovali u ratu, ali ne i u neposrednim borbama, do neukusnog, sramnog navođenja primera stradanja dece (i Đapić je imao svoju Milicu Rakić) kao ključnog argumenta koji treba da potvrdi zverstvo onih drugih i da opravda nedela naše strane. Čak je i SMS rezultat bio maltene identičan: gledalaca HTV koji misle da ne treba pokretati istragu u Osijeku gotovo je pet puta više od onih koji smatraju da se zločini moraju istražiti. Znam da ni Žarko Puhovski ni Nataša Kandić nemaju problem što im ogledalo vraća kao odraz sliku onog drugog. Kako li se, međutim, osećaju Toma Nikolić ili Ante Đapić kad umesto sebe u ogledalu vide onog drugog. Ogledalce, ogledalce….
Danas, 04.08.2005.
Peščanik.net, 03.08.2005.