Dok sam u nedelju kasno uveče stajao među očajnim ljudima na ledenom trgu u centru Budimpešte i slušao lidera mađarske opozicije Petera Marki-Zaja kako priznaje izborni poraz, na telefonu sam pratio kako se Tviter puni slikama ubijenih ukrajinskih civila u mestu Buča. Pojedinim žrtvama ruke su bile vezane na leđima. Pored jedne ubijene žene ležali su ključevi sa priveskom na kome su bile žute zvezde na plavoj pozadini evropske zastave. Užasi u Ukrajini očigledno su daleko gori od mađarskih muka, ali su sudbonosno povezani.
Gorka je ironija to što dok stižu vesti o teškim zločinima u ratu u Ukrajini, Putinov najbliži saveznik među liderima EU ponovo biva izabran, delom i zato što je taj rat okrenuo u svoju korist. Osim što je iskoristio sve prednosti nameštanja političkog sistema, kao što je prekrajanje izbornih jedinica, i nedostižnu medijsku dominaciju, Orban je uveravao mađarske građane da će ih sačuvati od rata – i da će njihovi računi za grejanje ostati niski zahvaljujući povoljnim gasnim dogovorima koje je sklopio sa Putinom.
U svom pobedničkom govoru mađarski lider je pomenuo protivnike koje je pobedio. Među njima su se našli međunarodni mediji, briselske birokrate i ukrajinski predsednik Zelenski, koji ga je žestoko kritikovao zbog protivljenja isporuci oružja Ukrajini i dodatnim sankcijama Rusiji. Pokazao nam je svoje neprijatelje, a njegov prijatelj Putin je požurio da mu čestita veliku pobedu.
Da je pobedila koalicija 6 opozicionih stranaka na čelu sa Marki-Zajem, Mađarska bi postala zapadni saveznik u odnosu na rusku agresiju, kao što su to druge centralnoevropske zemlje poput Poljske i Češke. „Rusi idite kući!“ skandirali su mladi na kraju ovog tužnog opozicionog pomena u Budimpešti, ponavljajući parolu iz vremena sovjetske invazije na Mađarsku 1956. Na povratku preko pustog Trga heroja, setio sam se kako sam na istom mestu juna 1989. slušao mladog idealistu Orbana kako traži povlačenje sovjetskih trupa iz Mađarske. Danas ovaj postariji cinik odlučno odbija da propusti oružje sa zapada kroz Mađarsku kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Pitam se šta vidi kada se pogleda u ogledalo.
Opoziciona vlada bi takođe podržala evropsko javno tužilaštvo, što bi omogućilo rad na dokumentovanju korupcije u korišćenju fondova EU od strane Orbanove vlade. To bi iz Mađarske izbacilo Međunarodnu investicionu banku, za koju opozicija tvrdi da je blisko povezana sa Putinovim režimom. I bio bi pokrenut mukotrpan proces povratka Mađarske u okrilje liberalne demokratije.
Umesto toga, Orbanov Fides ponovo je obezbedio dvotrećinsku većinu, što mu omogućava da opet menja ustav po svojoj volji. Kakva god slatkorečiva uveravanja pružila Briselu ili Vašingtonu, nova vlada će nastaviti da konsoliduje ono što politikolozi opisuju kao izborni autoritarni režim. Mađarski politički sistem sada više liči na Srbiju koja nije članica EU, gde je ovog vikenda pobedio još jedan nacionalistički izborni autoritarac nego na demokratski sistem poput onog u Francuskoj ili Portugaliji. Orban i Vučić su bliski saveznici.
Opozicija je napravila mnoge bitne propuste. Šest partija nije bilo dovoljno jedinstveno, a vodeći kandidat očigledno nije uspeo da se uverljivo obrati biračima van Budimpešte. Sve u svemu, opozicija je zapravo izgubila glasove, iako je osvojila neke izborne jedinice u glavnom gradu. Ali ovo ni izbliza nisu bili pošteni izbori.
Gde god sam se kretao poslednjih 5 dana, po ulicama i vagonima metroa visili su plakati sa kojih je zabrinuti Viktor Orban poručivao: „Zaštitimo mir i bezbednost Mađarske“. Još jedan sveprisutan plakat prikazivao je mladu majku sa detetom, pod parolom „Zaštitimo decu“. Bio je to vladin poziv na referendum koji se održavao istovremeno sa izborima, na kome su postavljena pitanja poput „Da li podržavate promovisanje terapije promene pola maloletnoj deci?“ (Referendum je propao bez neophodnih 50% važećih glasova.) Državni mediji su neumorno promovisali pro-Orbanov narativ, kao što to čine već godinama i čak su neko vreme praktično optuživali Ukrajince za rat u Ukrajini. Marki-Zaj je na državnoj televiziji dobio samo 5 minuta da predstavi program opozicije. Fejsbuk je bio zatrpan plaćenom podrškom režimu, u skladu sa sramotnim običajem ove platforme da pomaže neprijatelje liberalne demokratije u zamenu za prljavi profit.
Ipak, pošto je velikodušno delila poreske i socijalne olakšice da bi pobedila na izborima, Orbanovoj vladi su sada potrebni fondovi EU da bi popunila veliku rupu u finansijama. Ako Unija više nije spremna da prosto prihvati autoritarnu državu kao svoju članicu, trebalo bi već jednom da postavi rigorozne uslove za korišćenje evropskog novca, koji je već dugo jedan od glavnih izvora Orbanove moći. To znači nastavak uskraćivanja grantova i zajmova za oporavak od pandemije, jer režim koji je izgrađen na koruptivnoj upotrebi novca Unije ne može garantovati transparentnost njegove potrošnje. To takođe znači i primenu mehanizma uslovljavanja Mađarske vladavinom prava, koji bi blokirao značajne fondove iz redovnog budžeta EU. Mađarskoj takođe ne treba dati novac za ukrajinske izbeglice koje su zapravo već prešle u druge zemlje.
Suočena sa najnovijim dokazima varvarskog ponašanja ruskih trupa u Ukrajini, Evropa mora da pojača sankcije protiv Rusije. Posle Orbanovog povratka sa samita Nato saveza i EU u Briselu prošlog meseca, njegova vlada je poslala mejl svim građanima koji su se prijavili za vakcinu protiv kovida, u kome je pisalo da su „na evropskoj agendi predlozi koji su protiv interesa Mađarske“. Njegova vlada nikada ne bi dozvolila isporuke oružja u Ukrajinu preko Mađarske, niti bi ukinula uvoz 85% gasa i 64% nafte iz Rusije. Reagujući na zločine u Buči lideri EU poput Makrona pozivaju na nove sankcije koje bi obuhvatile i prekid uvoza ruske nafte. Samozvani „realisti” će tvrditi da Brisel mora da bude blag prema Mađarskoj kako bi Orban ostao u zajedničkom frontu protiv Rusije.
Evropa bi trebalo da postane oštrija i prema spoljnom ruskom i prema unutrašnjem mađarskom neprijatelju. Može li i hoće li to učiniti istovremeno? To je još jedna dilema koju je ovaj mračan i depresivan vikend postavio pred duboko uzdrmanu Evropu.
The Guardian, 04.04.2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 06.04.2022.
Srodni link: Jan-Werner Müller – Orban ili autoritarni ekvilibrijum
VIKTOR ORBAN