Saga o belim listićima nastavlja se paralelno sa nestankom svih političara sa lica zemlje. Do juče su svaki dan davali neku izjavu, nije moglo da se živi od njih, a danas ih nigde nema. Ali, zato se, u patrljcima javnosti, dešava markiranje krivaca za debakl Borisa Tadića i – izgleda – DS, na izborima.
Mediji su i dalje puni analitičara koji su najavljivali da je „drugi krug izbora već rešen (u korist Tadića)“ i da je dva dana pred izbore „svako u Srbiji otklonio i najmanju sumnju za koga treba da glasa“. Pre izbora novine su uredno izlazile sa slikom, kako se ispostavilo, budućeg predsednika i velikim naslovom „Gubitnik“. Sada se niko, međutim, time ne bavi. Čitava svita DS, raspoređena po medijima koji su udarnički pratili njihovu propagandu u predizbornoj kampanji, bavi se time da usmeri bes sluđenih i zabrinutih na drugu stranu.
Tako poznata novinarka i ugledni profesor kroz čitavu emisiju tipuju Vesnu Pešić insinuirajući da je još u toku kampanje prebegla kod Nikolića, da „mudruje“ o kažnjavanju Tadića i da o njoj ne treba dalje trošiti reči zbog budućeg „okorišćavanja“ posle koga će sve biti jasno. Profesor likuje nad autsajderskom pozicijom oponenata govoreći da „bele listiće niko ništa ne pita“ i dodaje „u tome je njihova tragedija“. Ali, ne i profesorova, pošto i treba da budu bez uticaja.
Sve je to toliko ispod svakog nivoa da ne bi zasluživalo ni komentar, da danas nije postalo jasno da se događa još jedan tvist koji jeste zanimljiv. Objavljeno je da vrh DS traži od Tadića da bude premijer, a ozbiljnost te namere pokazuje i angažovanje svite da sve to nekako racionalizuje. Za nosioca spina izabran je analitičar Milan Nikolić: „Tadićevo odbijanje premijerskog mesta bilo je emocionalna reakcija izazvana kampanjom belih listića koju su vodili njegovi bivši saborci, ali ako to prevlada on bi mogao da se kandiduje za predsednika vlade“.
Nije više reč o tome da kralj neće da otpusti svitu koja mora da radi za njega, nego je obrnuto, sada svita neće da otpusti kralja. Iako je samo pre dva dana Tadić rekao da „sigurno neće biti premijer“. Nije čudan ovaj napor potpredsednika DS: u toj stranci nema puno onih koji bi javno pozivali da se ispita njihova imovina. Da bi se hiljadu valjanih razloga da Tadić ne bude premijer prikrilo, opet su u pomoć pozvani dežurni krivci, znate već ko. Navodno je Tadić zbog njih još uvek u emocionalnom šoku koji treba da prevlada. Pored svih drugih krivica, ovo malo nezavisne javnosti bi trebalo da bude krivo i za to što nećemo dobiti premijera.
Kad bolje razmislim, iz ove situacije postoji samo jedno dobro, elegantno i normalno rešenje. Tadić bi trebalo da prizna da su beli listići bili u pravu i da da ostavku na sve funkcije u stranci. Nadam se da i u našem zakonu ima dovoljno obezbeđenja da bivši predsednik ne mora više ništa u svom životu da radi. A i frendovi iz DS bi se mogli nekako odužiti za sve milione koje je Tadić osam godina pokrivao svojom skromnošću i „siromaštvom“. Na ovaj način bi se moralni poredak vratio u kakvu takvu normalu.
A šta će demokrate da rade bez Tadića? Nek se snađu.
Filozofija.info, 22.05.2012.
Peščanik.net, 23.05.2012.