Imamo mi svoga Mesija, Mesiju, u njegovom rodnom mestu, na njegovom radnom mestu, što je u ovom slučaju isto, događaji se sustižu i prepliću toliko da mi se zavrtelo u glavi, hteo sam po služb. dužnosti o tome da pišem, ali ne mogu da shvatim redosled stvari, koliko su puta školska deca izvođena na javna mesta da bi svojim masovnim premda nedobrovoljnim prisustvom ojačala soiuz nerushimyi Svete matere, Sv. opštine i Sv. Policije?
Jagodinski koloplet nadilazi pisanu reč, pogotovo moju, potreban je neko kao Boš ili neko iz Kovačice da kičicom i jarkim bojama obuhvati sve što se zbivalo u varoši čiji se gradonačelnik pasionirano bavi omladinom – od začeća u koje opština investira silan novac, preko pravilnog razvoja u predškolskim ustanovima, osmoljetkama i srednjim školama, pa sve do punoletstva kad ih otac nahije prividno ispušta iz vida: devojčicama do njihove im trideset osme godine pruža priliku da se udaju i da rode decu, muškarcima momčenje (koje neosetno prerašće u samaštvo) toleriše do njihove mislim četrdeset pete – ako li dotad ne zasnuju porodicu pašće na teret opštini koja će im kuvati večere ljubavi i slati ih u Grčku da se tamo zaljube te da tu pa bila i indukovana strast overe i ovekoveče kod matičara i sveštenika! Ali sada su se stvari u Jagodini toliko zaukale tolilko da ne znam šta je čemu prethodilo, Dačić je povodom imendana Grada, krsne slave Jagodine ili Dana oslobođenja (toga relikta partizanštine i boljševizma) dobio umalo ne rekoh Zlatnu palmu, Zlatnu plaketu od lično Palme, a za enormne zajedničke zasluge u borbi protiv Parade srama, što je zvanični crkveni naziv nesuđenog grešnog defilea: „Parada srama“ je patent Njegove svetosti patrijarha Irineja koji svojom bogougodnom bravurom beše dirnuo gradonačelnika u srce te se dolasku crkvenog poglavara u Jagodinu osnovci moradoše saborno i svetosavski radovati iako je svečani događaj pao u nedelju kad deca nemaju ništa sa školom (moji su roditelji morali nedeljom u crkvu, na redovnu službu kojoj nijednom nije prisustvovao takav velikodostojnik);
deca behu raspoređivana na oba trotoara tako da na patrijarha ostave utisak božanske simetrije, već sutradan čitam kako ih je reklamni pano dobrano izudarao, dvadesetak pravoslavčića dopalo je bolnice, dosad su mahom pregledani, previjeni, zalečeni i pušteni kućama, ali jedno je dete još u bolnici, izgleda da su mlađi maloletnici samo dan posle dočeka patrijarha izvedeni još jedared, da ukrase nekakvu policijsku razmetačinu, demonstraciju visoke obučenosti, savremene opreme i samopregora, zbog helikoptera se otkačio reklamni pano, očito nedovoljno ukorenjen u stadion, želeo sam najbolje, uzviknuo je Palma, šta najbolje?! Da deca budu dokaz kako najviše verujemo u vojsku tj. policiju i u Crkvu? Maši patrijarhu, maši Miloševićevom portparolu, ako dr Jovan Marić opet doputuje radi daljeg bodrenja ionako pravostrasnih Jagodinaca da istraju u seksu koji će biti po volji patrijarhu i Palmi – hoće li biti daj opet svu školsku decu napolje?!
&
Voleo bih da upoznam upravitelje škola, učitelje i veroučitelje koji čas salutiraju čas klanjaju se do zemljice crne: “Biće kako vi kažete, Vashe visokoblagorodie, hvala vam do neba što volite ove naše pitomce i što im ukazujete poverenje da kliču i mašu tako visokim gostima kakav je naš patrijarh i naša mila policija, patrijarhov amanet da na kosovskim svetim barikadama izginemo u što većem broju prekoredno smo uvrstili u školski program, ne čekajući da Zavod za udžbenike odštampa dopunjeno izdanje, nijedan učenik neće izostati ni sa jednog ni sa drugog dočeka, za Vaš rođendan napraviće ona živi venac oko gradske kuće, trebalo je da to bude iznenađenje, ali Vas kad vidim isto mi je kao da sam se rukovao sa Istinom…”
&
Sa svojih balkona patrijarha pozdravljaju verenici netom vrativši se sa predbračnog putovanja po grčkom ostrvlju, jedna nevesta u venčanici lebdi kao kod Kusturice paralelno sa helikopterom MUP-a, ne hajući za strujanje koje proizvodi propelerom letelica se približava panou na kome se reklamiraju zoološki vrt, akvapark i restoran čiji je kuvar zgotovio slavnu Večeru ljubavi, pano se shodno zakonima fizike opasno njiše, nedavno ustanovljeni i već uručeni Beli anđeo samoinicijativno uzleće sa Dačićevog ramena, dotad je naizgled odsutno stajao na začudo praznoj epoleti ministrove omiljene crne vijetnamke, kano soko na ramenu feudalca kad kreće od duga vremena u lov na gazele i sitniju divljač, ne znam koliko je vremena prošlo od dočeka patrijarha do tačke sa policijskim helikopterom, i zašto su te svetkovine razdvajane kad su dva lica istog novčića, ne znam da li pano pada naočigled ministra Dačića i da li je patrijarh ostao da ulepša policijsku svetkovinu prethodno ju osveštavši i blagoslovivši?! U sviti je li bio Pahomije, nosilac takođe Belog anđela Prvog reda?! Jeste, pritrčava da povređenoj deci on prvi pruži pomoć, u stopu ga prati policajac koji je zbog zlostavljanja maloletnika dan pre toga bio udaljen iz službe pa je slobodne dane iskoristio da poseti Jagodinu i pogleda program svojih kolega-specijalaca: „Šta na ovo kažete, gospodine ministre!?“ – uzviknuo je suspendovani predajući snagama Hitne pomoći i poslednjeg povređenog mališana: “Biće sve dobro, dobar si ti, a ne kao ona nevaljala deca iz Novog Sada…” – „Izdaleka se videlo da pano nije ljudski pričvršćen“, izjavila je dopisniku Tanjuga žirafa, „ali nisam znala da će joj propeler biti tako blizu i nisam znala da će ispod njega biti toliko dece“.
Čim je ispratio specijalce Palma je izrazio želju za vanrednim pričešćem zamolivši najdražeg gosta od juče da ga drugarski ispovedi: „Boga im božijeg, oprostite Vaša svetosti, da mi nisu gosti svašta bih im kazao! Ja posvetih život borbi protiv bele kuge, pokidah se oko začeća, fetusa i novorođenčadi, ovi porušiše sve na decu koja već uče veronauku i vole Kosovo, kako je doček Vas fino protekao bez povređenih, a ovde snage bezbednosti tako da se obrukaju, pre dve nedelje spasli su stotine života u Beogradu, pedeset i nešto poremećenih, to manje-više, ali i stotinu građana u dobi kad bi mogli da imaju bar još po jedno dete!“ – “Očitaj dva Očenaša i jedno Bogorodice Djevo, posti do večere i biće ti oproštene modrice, lomovi sitnih kostiju i školski časovi koje su anđelčići blagoizgubili, Vo imja Oca, Sina i Svetoga Duha, znaš da je Sveti Duh bio u najužem krugu da postane krsna slava naše policije?”
Peščanik.net, 20.10.2011.
PALMA