Danas su 38 nevladinih organizacija i 36 profesora uputili otvoreno pismo predsednici Evropske komisije, Ursuli von der Lejen.
Oni su u ovom pismu izrazili veliku zabrinutost zbog unapred isplaniranih prevara glasača na dolazećim predsedničkim i parlamentarnim izborima koji su zakazani za 3. april 2022. godine.
U pismu su zatraženi dodatni kapaciteti za trenutnu misiju OEBS-a u Srbiji kako bi sprečili „prevare glasača na izborima“.
Evropska unija, kroz OEBS i svoje druge organizacije, ima stalnu posmatračku misiju u Srbiji.
„Nameštanje glasova je česta praksa u Srbiji. Iako je Vlada pristala da na izborima budu prisutni posmatrači, mandat i opseg delovanja OEBS-a su nedovoljni za suprotstavljanje ovakvom izazovu“, naveli su oni.
Autori u svom pismu naglašavaju da 250 posmatrača, od kojih se sastoji OEBS-ova trenutna misija, jednostavno nisu u stanju da uoče i prijave prevare glasača na svih 8.255 biračkih mesta.
U pismu su zatraženi dodatni posmatrači čiji bi broj bio dovoljan za pokrivanje svih biračkih mesta.
„Kako bi nameštanje glasanja u Srbiji bilo bolje pojašnjeno, u pismu su priloženi neki od obrazaca prevara glasača koji su bili korišćeni na prethodnim izborima, kao i primer planiranja prevara na društvenim mrežama“.
S obzirom da se priprema za nameštanje glasanja dešava na društvenim mrežama, u pismu se zahteva i povećanje kapaciteta za misiju OEBS-a u pogledu posmatranja i prijavljivanja predizbornih prevara“.
Potpisnici otvorenog pisma su članovi Srpske akademije nauka, kao i brojni profesori, javne ličnosti i nevladine organizacije koje se bave temama kao što su jačanje prava glasa (jačanje biračkih prava), borba protiv korupcije itd. Pismo je odraz zajedničkog napora koordinisanog od strane mreže Marš sa Drine.
Pismo i spisak potpisnika prenosimo u celosti:
Krađa glasova na predstojećim izborima u Srbiji
Dana 3. aprila 2022, birači sa pravom glasa će izaći da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima, kao i lokalnim izborima u dva grada i 11 opština. Mnogo stvari je na liniji za našu zemlju, naš narod i stabilnost Srbije; kandidata za pristup EU, u koga ste uložili veliku količinu energije, resursa i posvećenosti.
Naša zemlja već dugo godina ima problema sa nameštanjem izbora. Veoma smo zabrinuti zbog jakih indicija, čak u nekim slučajevima jasnih dokaza, da se sprema ilegalna interferencija u demokratski proces glasanja na opštim izborima. Želeli bismo da vam skrenemo pažnju na šeme prevare koje se često koriste u Srbiji kao i trenutne dokaze koje posedujemo.
Mi, dole potpisane nevladine organizacije, institucije i profesori vas pozivamo da iskoristite vama dostupna politička i pravna sredstva da sprečite izbornu krađu u Srbiji 3. aprila.
Ovo uključuje i obezbeđivanje mesta za dovoljan broj internacionalnih posmatrača da se pokriju sva biračka mesta. 250 dugoročnih posmatrača nije ni približno dovoljno ljudstva da pokrije 8.255 glasačkih lokacija, ali ni da uspe da primeti bilo kakav vid prevare koji se potencijalno dešava na biračkim mestima ili ispred njih.
Štaviše, segment dugoročne misije OEBS-a je previše širok da bi mogao trenutno reagovati na pripremu izborne prevare na internetu tokom predizborne kampanje, kao što je to prikazano u primerima u nastavku.
Sa ovim u vidu, tražimo da hitno proširite kapacitete na posmatranje i prijavu predizborne krađe. Na kraju, tražimo da naglasite donosiocima odluka u Srbiji da se nastavak puta ka EU oslanja i zavisi od garancije slobodnih i pravednih izbora 3. aprila, koji moraju proći bez šema krađe, uključujući i ove navedene ispod:
1) Postoje slučajevi gde se od državnih službenika traži da fotografišu svoje lične karte pored glasačkog listića, kako bi se potvrdilo da glasaju za vladajuću stranku. Bez obzira da li ljudi ovo rade svojom voljom ili iz straha da će izgubiti posao, ovaj čin je ilegalan. Zakon Republike Srbije ne dozvoljava fotografisanje glasačkih listića. Dostavljamo članak iz 2018. o izboru za Skupštinu grada Beograda gde su javni funkcioneri ovo radili.
Postoje pokazatelji da će se ovakva ilegalna aktivnost ponoviti. Juče smo naišli primer gde se nudi 3.000 dinara za glas i fotografiju glasačkog listića. Ovo je samo jedan od primera ovakvog slučaja.
2) Još jedna ilegalna praksa koja je uočena i dokumentovana tokom opštih izbora 2020. godine je takozvani Bugarski voz. Izgledno je da će se koristiti ponovo. Jedan glasač iznosi prazan glasački listić sa izbornog mesta za šta dobija 2.000 dinara. Taj glasački listić se popunjava i popunjen daje narednom glasaču koji ga skrivenog unese na biračko mesto i navodno popunjava, uzima prazan i sakriva ga, dok onaj popunjeni stavlja u glasačku kutiju. Prazan glasački listić se ponovo iznosi van biračkog mesta i ovaj proces se nastavlja celog dana.
3) Radnici javnih preduzeća i fabrika su pod pritiscima svojih šefova da glasaju za vladajuću stranku, koji autobusima prevozi ljude da glasaju. Članak iz 2020. o opštim izborima citira radnika preduzeća Puteva Srbije kako „pritisak postaje nepodnošljiv“. Po zakonu Srbije „državni službenik ne sme da na radu izražava i zastupa svoja politička uverenja“ (Član 5 Zakona o državnim službenicima). Izvršavanje pritiska na zaposlene u javnim preduzećima da glasaju ili ne glasaju za nekoga je zabranjeno i Zakonom o javnim preduzećima, a prinuda „silom ili pretnjom“ za glasanje za određene kandidate je krivično delo (član 155, paragraf 2 Krivičnog zakona).
4) Ranije ove godine, Deutsche Welle je pisao kako se građani BiH, koji imaju dvojno državljanstvo BiH i Srbije, autobusima prevoze iz BiH u Beograd da bi se registrovali za glasanje i obezbedili takozvane sigurne glasove za SNS na predstojećim izborima.
5) I da se vratimo na policiju: ovaj članak govori o slučaju protiv policijskog službenika koji je bez utvrđivanja identiteta ili državljanstva izdavao srpske lične karte stanovnicima KiM, i tako omogućavao ljudima koji nisu na biračkom spisku da glasaju. Slučaj je još uvek na čekanju. Drugom, ali veoma sličnom ovom, slučaju je trebalo 10 godina da se reši.
Srbija je kandidat za ulazak u Evropsku uniju. Ovo znači da je sada vreme da se implementira stav bez ikakve tolerancije prema izbornoj prevari. Dok ovo podrazumeva dodatni kapacitet OEBS misije, imperativ je da se ne potceni obim i mera koliko daleko su oni koji sprovode izbornu krađu spremni otići, i obezbediti dovoljno ljudstva da bismo bili sigurni da se krađe kakve su se desile u prošlosti neće više nikada ponoviti. Pratićemo vaše delovanje povodom ovog pitanja.
Spisak potpisnika:
1. Bojana Novaković – ispred Marš sa Drine
2. Dane Pribić – ispred organizacije Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“
3. Marko Oljača – ispred organizacije Društvo za održivu budućnost – Koraci
4. Dr Jelica Minić, predsednica – ispred organizacije Evropski pokret u Srbiji
5. Sonja Tošković – ispred organizacije Belgrade Center for Human Rights
6. Svetlana Kojanović, direktorka – ispred organizacije Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
7. Zoran Gavrilović – ispred organizacije Biro za društvena istraživanja – BIRODI
8. Ljiljana Bralović, predsednica – ispred organizacije Savez Ekoloških Organizacija Srbija Znamo da ne damo / SEOS
9. Marina Pavlić – ispred organizacije Kreni-Promeni
10. Savo Manojlović – ispred organizacije Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ)
11. Anđela Radun – ispred organizacije Fridays for Future, Serbia
12. Milica Damnjanović Zantvort – ispred organizacije Extinction Rebellion Srbija
13. Nataša Milivojević, predsednik Ecological Association, Rzav
14. Sead Biberović – ispred organizacije Urban-In
15. Gordana Jelisavčić – ispred organizacije Marš s Kolubare
16. Marija Ratković, CE – ispred organizacije Centar za biopolitičku edukaciju
17. Miran Pogačar, predsednik – ispred organizacije Udruženje radnika na internetu
18. Marijana Mutavčieva – ispred organizacije Ekološki front Novi Sad
19. Vesna Jakovljević – ispred organizacije Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA
20. Tamara Tripić – ispred organizacije Mreža za demokratski dijalog
21. Ljiljana Stojanović – ispred organizacije Centar za Asocijaciju i razvoj juga Srbije
22. Miroslav Mijatović – ispred organizacije PAKT Loznica, Podrinjski antikorupcijski tim
23. Vladimir Radosavljević – ispred organizacije iRevolucija, Valjevo
24. Dženeta Agović – ispred organizacije Impuls, Tutin
25. Oliver Ilić – ispred organizacije Savski nasip
26. Vladan Sinđić – ispred organizacije Građanska čitaonica LIBERGRAF
27. Dragan Nedeljković – ispred organizacije Organizacija Pro.Tok21
28. Bekim Rukeci – ispred organizacije UG Zrenjaninska akcija – ZRAK
29. Kosana Beker – ispred organizacije UGFemPLATZ
30. Ivan Kovačević – ispred organizacije Podrinjske Šabac
31. Aleksandar Prica – ispred organizacije Asocijacija DUGA, Šabac
32. Bojana Selaković – ispred organizacije Građanske Inicijative
33. Aleksandar Kulić – ispred organizacije Borani se pitaju
34. Ljiljana Nešić – ispred organizacije Žene za mir, Leskovac
35. Nataša Milivojević – ispred organizacije Ekološko Udruženje Rzav
36. Ivana Stevanović – ispred organizacije Fondacija Slavko Ćuruvija
37. Aleksandra Nestorov – ispred organizacije Autonomni ženski centar
38. Boran Radisavljević – ispred organizacije Timočki omladinski centar
39. Prof. dr Dušan Teodorović Član SANU
40. Dr Dragana Đorđević, Centar za hemiju i metalurgiju, Univerzitet u Beogradu Članica SANU
41. Prof. Ratko Ristić Univerzitet u Beogradu
42. Prof. dr Igor Jemcov, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
43. Prof. Zoran Stevanović, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
44. Vesna Dimitrijević, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
45. Dr Jelena Đorđević, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
46. Prof. Nevenka Rajić, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu
47. Prof. Vesna Poleksić, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
48. Dr Jelena Đuričić Milanković, Hemija i inženjering, Univerzitet u Beogradu
49. Prof. dr Mirjana Ruml, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
50. Prof. Aleksandar Palavestra, Ph.D. arheolog, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
51. Prof. dr Katarina Vukadinović Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu
52. Prof. Ognjen Radonjić, ekonomista, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
53. Prof. dr Rodoljub Kubat, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
54. Prof. Aleksandra Smiljanić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
55. Dr Mirjana Anđelković, Vojno-tehnički institut
56. Dr Srđan Bojović, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu
57. Prof. Snežana Šerbula, Univerzitet u Beogradu i Tehnički fakultet, Bor
58. Prof. Vesna Rakić Vodinelić, Pravni fakultet, Univerzitet Union, Beograd
59. Prof. dr Jelena Đorđević, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu
60. Prof. dr Milivoj Dopsaj, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu
61. Prof. dr Adrijana Marčetić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
62. Prof. dr Božidar Radenković, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu
63. Prof. dr Ivana Spasić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
64. Prof. dr Zoran Pavlović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
65. Prof. Violeta Orlović Lovren, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
66. Prof. Aleksandar Baucal Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
67. Prof. dr Dragana Pavlović Breneselović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
68. Dr Srđan M. Jovanović, Vanredni profesor, Departman za istoriju, Univerzitet Nankai
69. Prof. Jelena Vranješević, psiholog
70. Vasil Hadžimanov, muzičar
71. Dr Branislav Stanković, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
72. Jasna Stojanović, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
73. Prof. dr Dragana Dulić, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu
74. Prof. Vera Spasenović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Danas, 25.03.2022.
Peščanik.net, 28.03.2022.