Polazeći od ustavnih načela koja uređuju slobodu okupljanja, udruživanja i izražavanja, kao i od restriktivnih ograničenja ovih sloboda, organizacije potpisnice otvorenog pisma ukazuju da Nacrt Zakona o štrajku uskraćuje postojeća prava građana, ujedno uvodeći nova prava u korist poslodavca i države.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava skreću pažnju na sledeća ograničenja:
U članu 11. uvodi se zabrana štrajka van radnog prostora, čime se direktno ograničavaju sloboda okupljanja i sloboda izražavanja. Kako je sloboda okupljanja regulisana posebnim zakonom, ne vidimo potrebu da se Zakonom o štrajku dodatno sužava pravo na mirno okupljanje.
U članu 8. uvodi se mogućnost da se osim odlukom nadležnog organa sindikata štrajk može organizovati i uz saglasnosti većine zaposlenih. Ovako formulisan član Nacrta Zakona može dovesti do ograničenja stupanja u štrajk ukoliko ne postoji odluka sindikata. Nadpolovična većina zaposlenih je u velikim privrednim društvima prag koji će biti nemoguće dostići.
Smatramo da je neophodno navedene članove uskladiti sa ustavnim načelima, sa preporukama Međunarodne organizacije rada kao i sa dobrom praksom koja u ovoj oblasti postoji.
Kako je trenutno u fazi i izrada Zakona o slobodi okupljanja građana, neophodno je sa povećanom pažnjom pratiti i ostale zakone, poput Zakona o štrajku koji mogu dodatno otežati ostvarenje ovih prava.
Ujedno očekujemo da organizacije civilnog društva koje imaju iskustva u ovoj oblasti već u fazi izrade nacrta uključite u krug konsultacija, kako bi se došlo do rešenja koje se u potpunosti pridržava ustavnih i međunarodnih standarda.
Samo uz potpuno razumevanje i poštovanje ljudskih prava država može raditi na poboljšanju standarda svojih građana.
Komitet pravnika za ljudska prava
Beogradski centar za ljudska prava
Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
Žene u crnom
Gej strejt alijansa
Queeria
Peščanik.net, 14.07.2011.