Ozakonjenje bezakonja

Pre par dana predsednik republike najavio je da će „država“ ubrzo predložiti zakon o legalizaciji kojim će „bez komplikovane procedure“ do Nove godine „rešiti pitanje 4,8 miliona bespravnih objekata“.

Predsednik nije precizirao ko je „država“ koja će to predložiti. On to svakako nije, jer ne samo da po Ustavu nema nikakvih nadležnosti u oblasti gradnje, legalne ili ne, svejedno, nego uopšte nema pravo predlaganja zakona. Ostaje da vidimo da li će to biti neki posebno odabrani poslanici, poslanička grupa predsednikove vladajuće stranke ili, najverovatnije, Vlada Srbije.

Zanimljiva je koincidencija da je „država“ pre tačno deset godina predložila i donela zakon koji je tada takođe predstavljen kako „definitivno rešenje divlje gradnje“ – Zakon o ozakonjenju.

Predstavnici vlasti su bili kategorični u tvrdnjama da najavljeni efekti neće izostati. „Nećemo dozvoliti da se Zakon o ozakonjenju ne primenjuje. Krivično je delo svako kršenje ovog zakona i predmet ozakonjenja su samo objekti koji su ukrovljeni pre donošenja Zakona, ne posle“, govorila je više puta i pre i po usvajanju zakona tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naglašavano je da će, ukoliko su izgrađeni do stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju, veliki broj objekata moći da se legalizuje „po do tada najpovoljnijim uslovima“, ali da one koji su kasnije zidani bez dozvole, očekuje rušenje. Kampanju „nulte tolerancije“ prema divljoj gradnji pratili su i provladini tabloidi tekstovima u kojima je najavljivano da država „konačno staje na put izgradnji nelegalnih skupocenih stambeno-poslovnih kompleksa“, objašnjavano da je reč „o najčešćem načinu za pranje para“ te da će se „u velikoj akciji MUP i BIA rušiti svi divlji objekti koji su posle 2015. podignuti bez dozvole“ uz ocene da su „mahom služili narko-bosovima i drugim mafijašima da operu nelegalno stečen novac“.

Svoju „odlučnost i sposobnost“ vlast je potvrdila i saopštenjima da je „u toku postupak upoređivanja inspekcijskih zapisnika sa satelitskim snimcima“ i da će „svi objekti koji ne budu bili vidljivi na satelitskom snimku biti srušeni“. A u više izjava državnih funkcionera naglašavano je da su (inače žestoko plaćeni) satelitski snimci snimljeni do kraja 2015, tako da je moguće „vrlo jasno i precizno znati kada je objekat građen“ i da u tom smislu „nema nikakve mogućnosti prevare“.

Pokazalo se da su to bile, najblaže rečeno, krajnje neodgovorne floskule, a zakon je izigravan u neverovatnoj meri. Jedno istraživanje BIRN-a pokazuje da je samo u Beogradu ozakonjeno više od 450.000 kvadratnih metara objekata koji su delom ili u potpunosti izgrađeni bez dozvole i koji nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine, što se jasno vidi na satelitskom snimku iz 2015. Vrednost samo ovih zgrada iznosi znatno preko milijardu evra.

Sada ista vlast koja je pre 10 godina predstavila konačno rešenje problema divlje gradnje, kada je broj nelegalnih objekata bio ogromnih 1,5 miliona – najavljuje novo „definitivno rešenje“ istog problema i obaveštava da je broj nelegalnih objekata dostigao fantastičnih 4,8 miliona.

I sada protura ekstravagantno „ingeniozno“ rešenje koje su u suprotnosti sa minimalnim, osnovnim standardima pravne države. Sada je, jer joj očito novac i glasovi birača sve više nedostaju, spremna da za veoma skromnu naknadu (za oko 70 odsto objekata će, kako je predsednik najavio, biti do 100 evra a najviše za stan od 200 kvadrata na Terazijama u Beogradu 1.000 evra) omogući praktično bez ikakvih uslova upis u zemljišne knjige svega i svačega i stvori fikciju pravnog rešavanja problema ne garantujući zapravo, u odsustvu građevinske i upotrebne dozvole, za bilo šta.

Nije problem samo to što je ideja u grotesknom raskoraku sa odredbama KZ po kojim je divlja gradnja krivično delo kažnjivo zatvorom, već i u još gorim stvarima. Realizacijom ove ideje bi bili bezočno povučeni za nos svi koji su legalno gradili i plaćali velike propisane obaveze pa i oni koji su gradili divlje, ali objekte svojevremeno legalizovali pod nepovoljnijim uslovima od najavljenih. A, mada predstavljana kao da je u interesu građana očito je da bi ideja, na štetu javnih budžeta, omogućila enormne profite velikim investitorima koji su gradili i grade hiljade objekata u centrima gradova i na najatraktivnijim turističkim lokacijama, čak i u nacionalnim parkovima, a koji su u interesnim i korupcionaškim vezama sa partijom na vlasti.

Ako uspe, biće to još jedno ozakonjenje bezakonja, potvrda da imamo „sistem“ koji bezočno potcenjuje, kinji one koji poštuju zakone a obezbeđuje „elitnu“ poziciju onima koji je grade upravo na ignorisanju zakona koje prethodno nameću drugim. Sistem koji je i bez te potvrde već poodavno praktično nepodnošljiv.

Peščanik.net, 23.09.2025.