Retko se to dešava da cena sirove nafte na svetskom tržištu pada uoči grejne sezone na severnoj polulopti, baš u vreme kada se na glavnom izvoznom području, na Bliskom istoku, vodi rat u Iraku i na rubu Sirije, a cela svetska slika zabrinjavajuće odiše hladnoratovskim napetostima i podozrenjima, naročito povodom Ukrajinske krize.
No, to se upravo dešava poslednjih sedmica, pa je, na primer, krajem protekle nedelje cena „lake nafte” (brent) na berzi u Londonu spala na 88,38 dolara za barel, što je najniže od decembra 2010. godine. Padaju cene i drugih vrsta nafte i to već treći mesec zaredom. Tako je i cena ruske nafte „Ural” negde na nivou od oko 85 dolara za barel, što je skoro za šestinu manje od onoga što je kalkulisano u Moskvi. Čak i optimistički nastrojeni analitičari ne očekuju bitniji oporavak ove cene u narednim mesecima, pa tako svetski ugledni stručnjaci iz Kine procenjuju da će se cena barela sirove nafte ove zime stabilizovati na samo 95 dolara za barel.
Oni koji podsećaju da postoji veoma prisna veza između deviznog kursa američkog dolara i svetske cene sirove nafte kažu da se ne dešava ništa neobično, jer cena dolara je na monetarnim berzama rasla poslednjih meseci (cena dolara prema korpi valuta je najviša u poslednje četiri godine), a paralelno tome padala je cena nafte. Toj tezi u prilog dodaju argument da je pre desetak dana pad cena nafte u dolarima bio zakratko zaustavljen, kada se pojavila vest da su Federalne rezerve SAD (poznati FED) najavile „da bi se kamatne stope u SAD mogle duže od očekivanog zadržati na rekordno niskim nivoima”, što je shvaćeno kao „signal da režim niskih kamatnih stopa u SAD uskoro neće biti okončan”, kao što se prethodno očekivalo. Ta vest je imala za posledicu tekuće slabljenje dolara i blago povećanje cena nafte. Ipak, samo zakratko.
Stručnjaci za svetsko tržište nafte, s druge strane, pad cena sirove nafte objašnjavaju evropskom recesijom i usporavanjem konjunkture u Kini, povratkom na svetsko liderstvo u domaćoj proizvodnji i stabilno visokim rezervama nafte u SAD, normalizacijom proizvodnje i izvoza nafte iz Libije i nespremnošću Saudijske Arabije da u okviru OPEK-a smanji svoj udeo u ponudi sirove nafte svetskom tržištu, pošto joj cena od 100 dolara za barel sasvim odgovara, a nešto niža joj manje šteti nego direktnim konkurentima. Jer, i ta cena od 100 dolara za barel je nedovoljna za Iran, kome je za eksploataciju nafte i budžet potrebno čak i 130 dolara za barel, dok trend daljeg pada cena nafte verovatno veoma zabrinjava Rusku federaciju (kojoj bi oko 98 dolara za „Ural” balansiralo bilanse).
Zapravo, zagovornici teorije zavere upravo smatraju da je obaranje svetskih cena nafte upozorenje Moskvi da duži period pada cene nafte na svetskom tržištu može biti daleko najopasniji oblik „svetskih sankcija” prema Rusiji, zbog njenog pritiska na Ukrajinu. Moglo bi se reći da ovoga puta u takvoj oceni ima nešto soli. Jer, prošle nedelje je cena dolara na moskovskoj berzi probila psihološku granicu od 40 rubalja. Ruska centralna banka ovoga puta nije reagovala masivnom prodajom dolara iz državnih rezervi, valjda poučena iskustvom iz 2008. godine, kada je radi amortizacije porasta cene dolara uzalud na moskovsko tržište bačeno 200 milijardi dolara – bez očekivanog efekta.
Sudeći prema prošlonedeljnom pisanju „Moskovskog vremena” (Moskow Times), pad rublje nije uzrokovan direktno zavođenjem zapadnih sankcija zbog Ukrajine, jer je i pre tekućeg pada rublje prema dolaru (za devet odsto od avgusta ove godine do danas) zabeležena tendencija stalnog opadanja njene vrednosti prema svetskom novcu. U 2013. godini za 10,5 odsto, početkom ove godine (pre sankcija) za osam odsto. U tekstu ovog lista se, naime, pad vrednosti rublje vezuje za pad stope rasta u Ruskoj federaciji – koja je 2012. godine bila 4,3 odsto, prošle godine 1,3 odsto, a za ovu još nema podataka. Šta osim zapadnog pritiska na Putina uzrokuje usporavanje privrednog rasta Ruske federacije, to je već suviše složeno pitanje.
Da li će tendencija pada cena sirove nafte na svetskom tržištu imati neke povoljne posledice na privredu Srbije, dakako zbog njene uvozne zavisnosti? To je nemoguće prognozirati, jer Vlada Srbije ima malo uticaja na naftnu privredu, pa i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, jer je glavni domaći proizvođač i snabdevač NIS, pod ruskom kontrolom. Ono što je već vidljivo to je da cene benzina u Srbiji ne prate pad cena nafte na svetskom tržištu, kao, na primer, u Sloveniji, gde je gorivo ove godine pojeftinilo već pet-šest puta.
Novi magazin, 17.10.2014.
Peščanik.net, 17.10.2014.