Tačno mesec dana nakon što je Tužilaštvo Kantona Sarajevo naložilo istragu oko kompanije Standard čiji je većinski vlasnik privrednik iz Srbije Miroslav Mišković, u Beogradu je sredu privedeno deset osoba. U policiji će biti 48 sati dok se ne odredi dužina pritvora. Za predmet je nadležan tužilac za organizovani kriminal. Desetorica su uhapšena u trenutku kada noćna smena u policiji predaje dužnost jutarnjoj.
Privedeni su Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, njegov sin Marko, vlasnik firme Mera investment fund, Milo Đurašković, vlasnik Nibens grupe, Šer korporacije i Preduzeća za puteve (PZP) Niš. Oni se sumnjiče za mahinacije prilikom privatizacije putarskih preduzeća čiji su suvlasnici. Mahinacije su “teške” više od 30 miliona eura od 2005. do kraja 2010. Od toga je Marku Miškoviću pripalo oko 18, Đuraškoviću deset, a starijem Miškoviću ostatak miliona. Porodici ostaju dve trećine.
Privedena su i dvojica bivših direktora, predsednik Skupštine akcionara i akcionar PZP Niš, direktori Šer korporacije i Delta brokera, te procenitelj. Sumnjiče se da su nezakonito pribavili imovinsku korist za oca i sina Miškovića, te Đuraškovića.
Miroslav Mišković se pominje u tri od 24 sporne privatizacije na koje je upozorila EU ali i Savet za borbu protiv korupcije Srbije. Mišković (68) vlasnik je najmanje tri milijarde dolara, a prema magazinu Vprost, na spisku je 100 najbogatijih ljudi u postkomunističkim zemljama, na 42. mestu. Mišković je i na Forbes spisku 1.000 najbogatijih ljudi na svetu. 31. decembra 1989. izabran je za potpredsednika vlade u Srbiji kojoj je predsednik bio Slobodan Milošević. Napustio je funkciju nakon šest meseci, ali je u međuvremenu osnovao kompaniju Delta M pa Delta banku. Sve je preraslo u Delta holding, zajedništvo igle i lokomotive.
U izveštaju američke ambasade u Beogradu iz 2007. godine koji je obelodanio Wikileaks, piše da je Mišković učestvovao u „nečuvenoj političkoj korupciji za vreme Miloševićeve vlasti. Vladao je u bankarstvu, osiguranju, samoposlugama”, prenosi Wikileaks. SAD poseduju dokument da je bivši direktor Carine Mihalj Kertes omogućio Miškovićevoj Delti grace period od 45 dana za plaćanje carine, što je ogromno značilo u vreme hiperinflacije. Dešavalo da Delta ni ne plati carinu. Kertes je osuđen jer je snabdeo kamionom ubice četvorice opozicionih političara 1999, optužen je za prenos 120 miliona nemačkih maraka iz Srbije u kiparske banke gde im se gubi trag i pod istragom je zbog šverca cigareta 1990-ih. Među glavnooptuženima u tom predmetu su Marko Milošević, Mira Marković i Stanko Subotić.
Posle 5. oktobra 2000. Mišković se povezao sa novom vlašću. Kidnapovan je 2001, ali je oslobođen sutradan uz otkup od oko sedam miliona nemačkih maraka. Miškovićevi otmičari su posle dve godine ubili premijera Srbije Zorana Đinđića. Najviše kompanija Mišković je kupio nakon ubistva Đinđića.
Belgijska Delhaize grupa lane je kupila Delta Maksi grupu za 932,5 miliona eura, što je jedna od najvećih inostranih investicija u zemlji koja pretenduje da bude u EU. Članice Delta holdinga su 2011. imale 1,42 milijarde eura prihoda od prodaje (uključujući prihod Delta Maksi grupe do prodaje Belgijancima jula 2011). Planirani prihod od prodaje za 2012. je 850 miliona eura. Holding zapošljava 7.200 ljudi. Mišković je odlikovan Ordenom Svetog Save, najvećim odličjem Srpske pravoslavne crkve koji se deli za „duhovne, obrazovne i humanitarne“ zasluge. Milošević, takođe otac Marka, govorio je da je Mišković jedan „od najuspešnijih socijalističkih direktora”. Slavili su Miškovića mediji vernika i nevernika. Uglavnom se mesio naslov „Od opančara do srpskog Rokfelera“. Dok je bio u milosti pisalo se kako je „porodična kuća Miroslava u selu skromna, sa brižljivo negovanim dvorištem, nadstrešnicom pod kojom je parkiran stariji automobil. U ekonomskoj školi pokazao je talenat atletičara, trčao je na 100 metara 10,8 sekundi, a na more je išao u Sutomore, pod šator“. Sin Marko je u marini Porto Montenegro usidrio jahtu vrednu 5,5 miliona dolara. Nadmetali su se izveštači da pokažu skromnost dobrotvora koji je „pomogao da se podigne crkva u selu“. Jedni su pisali da je trkačke rekorde na kruševačkom stadionu postizao „bos“, iako mu je otac bio obućar, drugi da je „opancima presecao seoske livade“.
Srbija bi mogla dobiti status kandidata za EU 2009, izjavio je u oktobru 2008. komesar za proširenje EU Oli Ren u Briselu tokom susreta koji je organizovao Mišković, baron supermarketa u Srbiji. Srbija je dobila status kandidata 2012. Zakašnjenje u dobitku statusa je nastalo i zbog briselskih optužbi za korumpiranost države, a Mišković je bio jedan od ikona korupcije, kako ga je još 2007. optužio domaći Savet za borbu protiv korupcije. Vašington mu zbog korupcije nije dozvoljavao ulazak u SAD, pa je „gazda Miško“ u maju 2007. preko izaslanika-novinara, ponudio političkom savetniku ambasade SAD u Beogradu da će uticati na tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunicu da ublaži nesmiljenu politku prema Kosovu i brutalnu retoriku prema SAD ako ga skinu sa „crne liste“. Bez skidanje sa liste Mišković nije mogao da proširi poslovanje na američke banke i kompanije. Prema zabelešci atašea u ambasadi SAD, saznalo se da Mišković finansira sve stranke u Srbiji, osim Liberalno-demokratske partije i Srpskog pokreta obnove, uključivo Srpsku radikalnu stanku, a da je tadašnjem potpredsedniku vlade i jednom ministru poslodavac.
Osim u Srbiji, Miškovićeva imovina je i u BiH, Bugarskoj i Crnoj Gori. Mali deoničari bosanskog Standarda optužuju Miškovića i rukovodstvo firme za nestanak dvadesetak miliona konvertibilnih maraka (KM), odnosno desetak miliona evra.
U leto 2011. tokom predsedničkog mandata Milorada Dodika Mišković i predsednik se pominju u kvaziprivatizacionom projektu firme Darta; u takozvanom „Srpskom Oslobođenju“ kada je RS osakaćena za četiri miliona eura; i u aferi sa banjalučkom robnom kućom Boska, u koju nije uložen ni cent od obećanih 40 miliona eura, već je samo uzet plac i objekat u centru grada, koji vredi desetine miliona KM. Uz to je Investiciono-razvojna banka RS otkupila 15 miliona KM obveznica koje je emitovala robna kuća Boska. U novembru su BH Dani objavili da bi „istrage MUP-a Srbije, ukoliko se privedu kraju mogle izazvati velike potrese u BiH. Miškovića je u Republiku Srpsku uveo Milorad Dodik, a u Federaciju BiH Fahrudin Radončić“.
Na poslovne dogovore u Beograd Radončić i Dodik su putovali privatnim avionom Miškovića, istim onim kojim je ove sedmice Miškovićev sin pokušao da pobegne iz Srbije. Kada je u septembru u Srbiji krenula afera oko Agrobanke sa 19 što osumnjičenih što uhapšenih za razne malverzacije, mediji su zazvonili: Dodikova Zekstra je uzimale kredite od Agrobanke. Jesenas, na izborima u Dodikovoj opštini Laktaši opoziciona koalicija „Vozi, Miško“ izazivala je birače aluzijom na dva najmoćnija Miška u RS – Dodika i Miškovića: „Bela kola ulicama kruže / vozi, Miško, vozi malo brže / Lete kola kad ih Miško tera / ja sam bolji i od Šumahera / Vozi Miško, prašina se diže / ispred sebe sve živo prestiže“.
Mišković, Radončić i Vanity International Corporation iz Belizea su partnerski osnovali u Sarajevu Prezident Nekretnine 2007. Nakon izraženog interesovanja međunarodnih istražitelja, Radončić je 2009. prodao svojih 25 odsto udela u Prezident Nekretnine. I već 20-ak dana službuje kao ministar sigurnosti BiH.
Policija nove vlasti u Srbiji, motivisana političkim apetitima, umesto nečim drugim je za četiri i po meseca uhapsila petnaestak biznismena, među kojima i dvojicu ministara iz Demokratske stranke, savladane na majskim izborima, zbog korupcije, prevara i zloupotrebe položaja. “Vidim da Mišković ima želju da mene i SNS izbaci iz vlasti po svaku cenu, ali videćemo ko će da pobedi. On želi da se formira većina u kojoj bi bio deo bivšeg režima i neki naši današnji partneri”, rekao je Aleksandar Vučić 44 dana uoči hapšenja desetorice.
Monitor, 14.12.2012.
Peščanik.net, 15.12.2012.