Prvi pokušaj organizovanja Parade ponosa 2001. završen je nasiljem nad učesnicima. Uz nemo prisustvo policije, nasilnici su lovili i do krvi šutirali homoseksualce nasred Terazija. U narednih 7 godina gej populacija se nije usuđivala da pokuša ponovno organizovanje parade.
Kada su se 2009. osmelili da ponovo pokušaju šetnju beogradskim ulicama, država oličena u ministru policije Ivici Dačiću, gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu i drugim političarima, pozvala je organizatore da odustanu, jer ona ne može da ih zaštiti. Neki od njih, kao gradonačelnik srpske prestonice, javno su izjavljivali da su izričito protiv takvog manifestovanja seksualne orijentacije.
Država, koja je na taj način javno obznanila da ne može, ali i da neće da zaštiti svoje građane, ove godine je odlučila ne samo da dozvoli paradu, nego i da se uključi u njenu organizaciju. Sve se završilo ratom na beogradskim ulicama u kojima je teže i lakše povređeno preko 100 ljudi, uglavnom policajaca; nasilnici su opsedali i na kraju zapalili sedište Demokratske stranke, maltretirali Žene u crnom, kamenovali mobilni mamograf B92 u centru grada, izbacivali Beograđane iz gradskog prevoza, demolirali i pljačkali prodavnice sportske opreme u Knez Mihailovoj… Policija je u sukobu sa huliganima koristila sve čime raspolaže: pešadiju, žandarmeriju, konjicu, helikoptere, da bi na kraju na ulice izvela i svoj najjači adut – antiterorističke jedinice i njihove čuvene “hamere”.
Učesnike Parade ponosa je, posle šetnje pod nazivom Da šetamo zajedno i žurke u SKC-u, policija u maricama odvezla u policijske stanice širom grada iz kojih će izaći kada se budu usudili. Mladići sa kapuljačama na glavi ili maramama preko lica i dalje patroliraju gradom u potrazi za nekim “pederom”, strancem, borcem za ljudska prava… Jedan narodni poslanik ne sme da izađe iz svog stana u centru grada i krene na aerodrom, jer ga pred ulazom u zgradu čeka grupa belih, pravoslavnih, heteroseksualnih Srba; lekarka koja je danas dežurna u mobilnom mamografu B92 izbezumljeno opisuje kamenovanje kojem je bila izložena; portparolka DS, Jelena Trivan, iz polupanog i zapaljenog sedišta zgrade u Krunskoj vapije za pravnom državom…
Većina ljudi iz nevladinog sektora i civilnog društva, koji imaju 20-godišnje iskustvo sa ovakvom vrstom nasilja, nisu verovali da će se danas po centralnim beogradskim ulicama voditi ovakva bitka. Smatralo se da je država, kada je jednom odlučila da dozvoli paradu, elementarno sposobna da sačuva red i zaštiti učesnike parade, pogotovo zato što su među njima bili i predstavnici EU, američka ambasadorka i ministrar za ljudska i manjinska prava Čiplić.
Kako je moguće da se sve ovo ipak dogodilo? Na to pitanje moraće najpre da odgovori mnogohvaljeni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a onda vlada i samouvereni predsednik države, koji se prethodnih dana neumesno hvalio uspesima u borbi protiv kriminala i govorio o Srbiji kao zemlji slobode i demokratije.
Sledećih dana će se u javnosti dosta govoriti o navijačima, pre svega FK Rad, koji su divljali na beogradskim ulicama, govoriće se i o odgovornosti neonacističkih organizacija kao što su 1389 i Obraz, prozivaće se Ustavni sud koji još uvek nije odneo odluku o eventualnoj zabrani ovih organizacija… o svemu će se govoriti, ali najmanje će biti govora o odgovornosti SPC i njenih eksponenata, kao sto je Srpski sabor dveri, za ovakav razvoj događaja.
Dva-tri dana pre Parade izgledalo da će ona biti strogo kontrolisani performans, gej organizacijama se zameralo što su dozvolile da država preuzme ceo događaj. A onda se oglasio mitropolit Amfilofije Radović i na najdirektniji način pozvao na nasilje protiv “nasilnika i klovnova koji su izgubili moralnu i duhovnu ravnotežu”, pretio je sudbinom Sodome i Gomore, obećavao učesnicima parade oganj i sumpor… Sutradan se na beogradskim ulicama pojavilo 2-3 hiljade ljudi na protestu nazvanom Porodična šetnja, koju je organizovao Srpski sabor dveri, organizacija koju već godinama direktno finansira i kontroliše SPC i koja se redovno javlja kao prethodnica uličnih batinaša (koji se ponekad oblače u klupske boje Rada, Zvezde ili Partizana, nekada su zaodenuti u crkvene zastave, ali uvek pri ruci imaju kape, maske, kamenice i molotovljeve koktele). Indikativno je da je Porodična šetnja završena kolektivnim pevanjem pesme Oj Kosovo, zemljo moja mila.
Posle sramnog oglašavanja mitroplita Amfilohija, javio se portparol Sinoda SPC Irinej Bulović sa na prvi pogled pomirljivijim tonom. Međutim, on je u suštini ponovio sve ono što je mitropolit rekao, ali sa dodatkom koji batinaši ne uzimaju za ozbiljno – da ne treba pribegavati nasilju. Ovo saopštenje je neuverljivo, tim pre što ga je potpisao čovek, Irinej bački, koji se prošle godine isticao bacanjem fatve i satanizovanjem gej populacije.
Porodična šetnja u organizaciji ekponenata SPC bila je najava, prvi čin današnjeg uličnog rata, koji je gej populaciji možda doneo zadovoljstvo zato što je uspeo skup u parku kod Manježa, ali je za državu Srbiju to još jedna od mnogih sramota koju će pokušati da sakrije, bez obzira što se pokazalo da ni sedište predsednikove vladajuće stranke nije bezbedno mesto za život.
Oglasili su se, saopštenjima, predsednik, vlada, stranke, ministri, ali ne i najodgovorniji, ministar policije Ivica Dačić. Svi su horski ponavljali kako niko nije jači od države, kako država neće dozvoliti nasilje na našim ulicama. Armija od 5.000 policajaca je već dozvolila nasilje i već se pokazalo da je dve-tri hiljade dobro koordinisanih huligana u stanju da pobedi državu. Portparol tužilaštva Tomo Zorić se hvali da policija ima snimke sa beogradskih ulica, biće zanimljivo videti da li su kamere snimile i ljude u svešteničkim odorama. On je najavio i privođenje vinovnika nasilja na informativni razgovor. Ako je to tačno, morao bi na informativni razgovor biti priveden i mitropolit Amfilohije. Možda njega pred svetim Petrom čeka poslednji informativni razgovor, ali u međuvremenu, i za njega kao i za sve nas smrtnike, morao bi da bude predviđen zemaljski informativni razgovor.
Prve izjave gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa najavljuju moguću reakciju većinske javnosti, koja će na posredan ili neposredan način optužiti homoseksualce za provokaciju i izazivanje dodatnog animoziteta prema njima. Gradonačelnik prestonice Srbije je, optužujući žrtvu za izazivanje nasilja, ponovio reči mitropolita Amfilohija i tako zatvorio krug bezumlja, koji je Beograd ove nedelje još jednom pretvorio u zastrašujuću ljudsku nastambu.
Peščanik.net, 10.10.2010.
LGBTQIA+