Milovan Đilas je 1957. u spisu Nova klasa: analiza komunističkog sistema, u ortodoksnom Sovjetskom Savezu i ležernijoj istočnoj Evropi, umesto opštenarodnog raja, našao klasu privilegovane partijske birokratije koja se ušuškala u bogatstvo.
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) Nezavisnog udruženja novinara Srbije izbrojao je da je Agencija za privatizaciju Srbije od osnivanja, pre devet godina, privatizovala oko 2.400 preduzeća i u budžet ubacila više od tri milijarde eura. Raskinuto je 24 odsto kupoprodajnih ugovora. Nepoznat iznos od privatizacije privatizovali su džepovi i kase stranaka zahvaljući sprezi bankara, savetnika, revizora, tajkuna i političara. Agencija je promenila sedam direktora. Na vrhu liste, sa najviše zaključenih, a potom raskinutih kupoprodajnih ugovora, je sadašnji premijer Srbije Mirko Cvetković.
Cvetković se na direktorskom položaju održao 15 meseci. U to vreme se direktor Agencije nije birao konkursom već dekretom vlade, željom ministara, zemljaka, stranačkih kolega, cimera. Plata direktora Agencije je oko 2.700 eura. Kao premijer, Cvetković je spao na 1.210 eura i rastegljivih deset do 100 odsto akcija u firmi S-tabak, vrednih oko 730,58 eura. Dok jedni tvrde da je jedna nula u izbeglištvu, država se kune da je Cvetković vlasnik samo 119 stambenih kvadrata, automobila Volvo i nijedne firme.
CINS je otkrio da su Cvetković i bugarski ekonomista Vladislav Tamburkovski, koji je u Makedoniji u odsustvu osuđen na 126 meseci zatvora za privredni kriminal, imali poslovne odnose od 2005. pa gotovo do kraja 2008. godine. Cvetković je za predsednika vlade izabran 7. jula 2008. godine. Interpol je krajem 2007, dok je Cvetković bio ministar finansija, izdao poternicu za Tamburkovskim. Treći ortak u njihovoj firmi BRG d.o.o. je univerzitetski profesor Stipe Lovreta, savetnik ministra trgovine i usluga. Ministar trgovine je funkcioner Demokratske stranke (DS). Cvetković je sa liste DS. Tadić je predsednik DS.
Cvetković i Tamburkovski su kao eksperti Ces Mecona na projektu Agencije 2005. godine, prema dokumentaciji CINS-a zaradili 12.000, odnosno 18.000 eura. Ces Mecon je najviše zaradila kada je Cvetković funkciji izvršnog direktora Ces Mecona dodao funkciju direktora Agencije. “To je očigledan, strašan sukob interesa”, ocenila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać. Cvetkovića poštovaoci zovu Deda Mraz, jer ima bradu i u javnosti se pojavljuje jednom godišnje.
Primer finansijskog osamostaljivanja pod pokroviteljstvom DS je i Slobodan Homen, državni sekretar u ministarstvu pravde, član DS. Inspektori beogradske opštine Vračar u kojoj je na vlasti DS, ruše lokale u jednom zanatskom centru, iako se žalbe vlasnika lokala još razmatraju u Upravnom sudu. Na mestu malih dućana treba da nikne Homen Shoping Mall od 2.600 kvadrata.
Nenad Konstantinović je Homenov brat od tetke. Poslanik je DS i predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Homen i Konstantinović su bili predsednici Izvršnog i Upravnog odbora Narodnog pokreta Otpor koji se 2004. utopio u DS. Prema nalazu organizacije Transparentnost – Srbija Otpor je 2001. i 2002. primio donacije od dva miliona dolara. Homen i Konstatinović su raspolagali novcem. Pre gašenja Otpora troškovi organizacije nisu prešli milion eura, dok se 1,1 milion eura istopio. Isti Otpor je organizovao nekoliko kampanja protiv korupcije: “Samo vas gledamo”, “Bez anestezije”, etc.
Otpor je od američkog Nacionalnog fonda za demokratiju primio gro od tri miliona dolara koje je ovaj fond potrošio u Srbiji od septembra 1998. do oktobra 2000, a od Međunarodnog republikanskog instituta i Agencije za međunarodni razvoj SAD stotine hiljada dolara za majice i nalepnice 2000. To su znale i orlušine na grani. Pa se tako Dobrica Ćosić ispisao iz Otpora kad je saznao da ga “finansira CIA”. “Otac srpske nacije” se upisao u Otpor kad je onaj kome se guslalo „Slobodane srpski sine, za tebe se rado gine” bio na izdisaju.
Homen je u imovinsku kartu upisao 149 beogradskih kvadrata, Škodu i skuter. Nekretninu u Kotoru nije naveo. Njegova majka Dušanka u privatnoj galeriji u Kotoru prima ambasadore, uglavnom američke, primerke dinastije Karađorđević, mitropolita crnogorsko-primorskog, šefa misije OEBS-a… Slobodanov deda po majci je bio u ekipi koja na strašnom sudu nije odbranila Dražu Mihailovića. Od dede je Slobodan nasledio ime i uverenje: “Na teritoriji Srbije postoji više od 1.000 masovnih grobnica u koje je bačeno oko 80.000 ljudi koje su komunisti streljali kao ‘narodne neprijatelje’ od 1944. do 1946. godine”. Slobodan je uveo novu disciplinu u ministarstvo pravde – političku arheologiju – traganje za moštima Čiče.
Treći jelovnik za stranačke prijatelje, koalicione partnere i političke simpatizere je ispaša na Alajbegovoj slami. Državna preduzeća su bila i ostala stranački plen. U vreme Slobodana Miloševića su ova preduzeća finansirala paravojne formacije, skrovišta haških begunaca, Famigliu Mafiosu, njene vernike i tajne službe. Jedina je novost što je, za razliku od prethodnog, Tadićev režim Ustavom zabranio paravojne formacije. Ostalo je konstanta – u finansijske tokove ovih preduzeća se teško ulazi, jer ih kontrolišu oni koji ih koriste. Oni kojima politika znači moć i novac, uvek žele više moći, jer to znači više novca.
Gubici javnih preduzeća od 2001. su 4,4 milijarde eura. U Železnicama Srbije predsednik UO je funkcioner Miloševićevih i Dačićevih socijalista, Zoran Anđelković-Baki, doktor civilne odbrane. Predsednik UO Putevi Srbije je Zoran Lilić, tehnolog sa iskustvom u gumarstvu, savetnik Miloševića za ekonomske odnose sa Hrvatskom, predsednik Šahovskog saveza Jugoslavije, maneken, kondukter, predsednik SRJ. Za predsednika UO Instituta za uporedno pravo postavljen je niški socijalista Mile Ilić, koga je Milošević izbacio iz stranke zbog izborne krađe 1996. Ovo je Iliću sedma funkcija. U UO Naftne industrije Srbije su zamenik predsednika DS Dušan Petrović i Danica Drašković, supruga predsednika Srpskog pokreta obnove.
Kadrovska kombinatorika u Srbiji je dogovor neproglašene koalicije SPS i DS, pa je tako vlada krajem oktobra za člana UO PTT Srbija postavila narodnog pevača Radišu Uroševića. On je funkcioner Jedinstvene Srbije, stranke koja je nastala metamorfozom Arkanove stranke. Osim pevačkih, Urošević ima još talenata: ugostitelj, radio amater, poznanik direktora pošte u Kragujevcu, ima preduzeće za prodaju poljoprivrednih mašina, cvećaru i radio-stanicu, jedan je od 85 optuženih u korupcionaškoj aferi kupoprodaje fakultetskih diploma. Sleduje mu do tri godine zatvora. Otpevao je Urošević solo svoju omiljenu “Grehe činim, grehe praštam” kad je, jedini, podneo ostavku.
Milošću izvršne vlasti Ratko Marković, potpredsednik vlade Srbije od 1994. do svrgavanja Miloševića, doveden je na mesto predsednika UO Instituta društvenih nauka. Marković je pisao razne ustave, pa i Ustav Crne Gore od 1992. Jedan je od autora Zakona o univerzitetu, kojim je oko 200 politički nepodobnih nastavnika izgubilo posao. Sud časti Beogradskog univerziteta je 2003. proglasio da desetine profesora ne zaslužuju da budu članovi akademske zajednice. Marković je među nedostojnima. Marković preuzima vlast u institutu na koji je 1975. premešteno sedam profesora Filosofskog fakulteta. Sedam godina je Titovima trebalo da nastavnike koji, kako je rekao Tito, “kvare omladinu” razmeste na drugo radno mesto gde su pisali knjige za koje su dobijali autorski honorar, radili na projektima, bili na prekookeanskim stipendijama. Među njima je bio i otac predsednika Srbije. Tito im nije ukinuo pravo na rad, na pasoše, sa čime se Marković ne bi složio. U istom institutu je udomljen i Vojislav Koštunica koji je, kako piše u svojoj hagiografiji, 1974. doživeo “pogrom” na fakultetu. Ni Koštunica nema prekid u radnom stažu. U institutu je pisao preporuke kako najbolje popraviti socijalizam. Od titoista je preuzeo i reinterpretirao maksimu “Nema revanšizma”, pa je pomilovao Miloševića, Mladića… Marković je 19. septembra najavio da će podneti neopozivu ostavku. Odluku nije ni opozvao ni ostvario.
Objavljeno u štampanom izdanju nedjeljnika Monitor, 05.11.2010.
Peščanik.net, 08.11.2010.