Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev je u intervjuu za moskovsku Izvestiju, 14. oktobra 2014. između ostalog izjavio da je pod njegovim starateljstvom razrađena nova ruska vojna doktrina kojom se predviđa mogućnost da u regionalnim i lokalnim ratovima Oružane snage RF mogu naneti preventivni nuklearni udar: „Korigovani su uslovi za korišćenje nuklearnog oružja kao odgovor na agresiju s primenom klasičnog naoružanja ne samo u ratnim sukobima velikih razmera, već i u regionalnim i čak lokalnim ratovima“.
Tada je grupa eksperata i intelektualaca, uključujući i moju malenkost, nadležnoj instanci ustanove koja je odgovorna za završnu redakturu vojne doktrine RF, napisala pismo iz kojeg navodim sledeći citat:
***
„Mi, dole potpisani, smatramo neophodnim da izrazimo svoje mišljenje povodom diskusija koje se u poslednje vreme vode oko projekta nove vojne doktrine Ruske Federacije. Veoma smo zabrinuti zbog činjenice da se u javnim nastupima pojedinih odgovornih lica revidiraju osnovne postavke važeće doktrine o uslovima pod kojima je moguća primena nuklearnog oružja od strane Ruske Federacije, a koja glasi: Ruska Federacija ostavlja sebi pravo da primeni nuklearno oružje kao odgovor na primenu nuklearnog i drugih vidova oružja za masovno uništavanje primenjenih protiv nje i njenih saveznika, kao i u slučaju agresije na Rusku Federaciju primenom konvencionalnog oružja, ako bi ovom agresijom bilo ugroženo samo postojanje države.
Po našem mišljenju, svojim predlozima za korekciju ove uravnotežene formulacije nuklearne bezbednosti koja odgovara opasnostima našeg vremena i koja je zasnovana na već decenijama proverenom principu „uzdržavanja i ravnoteže“, pomenuta lica zagovaraju mogućnost da Rusija bude ta koja će prva potegnuti nuklearno oružje, i to ne samo u eventualnom ratnom sukobu velikih razmera, već u regionalnim, ili čak i prilikom oružanih sukoba od lokalnog značaja.
Sličnih pokušaja je bilo i prilikom razrade takozvane nove vojne doktrine 2010, ali ti predlozi su zalaganjem naših trezvenih vojnih analitičara tada uspešno bili odbačeni. Setimo se da su čak i u godinama hladnog rata, i nakon iskustva s kubanskom krizom, vojna rukovodstva SSSR-a i SAD-a izbegavala da u svojim ratnim doktrinama snižavaju prag donošenja odluke o primeni nuklearnog oružja. Već tada su vrlo dobro znali da je avanturističko zveckanje nuklearnim oružjem u lokalnim sukobima siguran put ka nekontrolisanoj eskalaciji nuklearne opasnosti.
Čak i u najnapregnutijim godinama hladnog rata obe strane su bile svesne velike opasnosti i svekolike besperspektivnosti vođenja suvozemnih vojnih operacija s primenom nuklearnog oružja srednjeg i malog dometa. Scenariji ratnih operacija zasnovani na matematičkim modelima koji su razrađivani tokom 70-ih godina prošlog veka, pokazali su da bi samo par naizmeničnih udara taktičkim nuklearnim oružjem, na evropskom geopolitičkom prostoru dovelo do ogromnih gubitaka na obe strane i da bi to izazvalo ne samo smrt desetine hiljada mirnih građana i totalno razaranje značajnog dela civilne infrastrukture, već bi i, zahvaljujući ruži vetrova koja vlada ovim prostorom, veliki deo evropskog dela SSSR-a bio ozbiljno i trajno kontaminiran.
Preformulisana aktuelna doktrina nacionalne bezbednosti i uvođenje novog stava o mogućnosti korišćenja nuklearnog oružja i u regionalnim i lokalnim konfliktima, vraća nas na ivicu provalije od koje su se Kenedi i Hruščov oprezno udaljili još davne 1962. godine. Biće to znak za početak nove etape trke u naoružanju, a ceo svet će na nas gledati kao na potencijalnog agresora, ratnog huškača i nuklearnog ucenjivača. Ako se odlučite na ovaj korak, to može imati dramatične posledice za našu zemlju.
Usrdno vas molimo da usvojite naš predlog koji se svodi na to da u tekstu buduće doktrine nacionalne bezbednosti ostavite već postojeći stav o primeni nuklearnog oružja i da odustanete od planova o mogućnosti njegove primene u eventualnim regionalnim i lokalnim oružanim sukobima.“
***
26. decembra 2014, predsednik Putin je potvrdio novu redakturu vojne doktrine Ruske Federacije u kojoj je pređašnja formulacija o primeni nuklearnog oružja ostala nepromenjena. Reklo bi se – pobedili smo! Poslušali su glas razuma! Ali avaj, tokom cele 2015. svečanim paradnim hodom marširala je „Petruševljeva doktrina“. Otvoreno ucenjivanje nuklearnim oružjem je tokom ove godine bio jedan od glavnih instrumenata ruske spoljne politike. Ucenjivanje je bilo višeznačno, razgranato i veoma kreativno. Očigledno inspirisan uspesima Kim Džong Una, naslednog nuklearnog ucenjivača svetskog glasa koji tom svojom jedinom kofom nuklearnih pomija već godinama muči čitav zapad, sam Vladimir Putin je tokom ove naše ucenjivačke predstave bio najnadahnutiji. Zdušno mu je asistirao hor disciplinovanih, dobro uvežbanih izvođača, od Dmitrija Kiseljova koji je preko televizijskih ekrana u više navrata celu Ameriku pretvarao u gomilu radioaktivnog pepela, do Vladimira Žirinovskog koji bi, da se on pita, već odavno sproveo munjevit desant na Istanbul i vode Bosfora; od direktora moskovskog Karnegi centra koji je potajno upozoravao svoje kolege da će Russians upotrebiti taktičko nuklearno oružje ako im zapad ne ustupi Ukrajinu, do neuporedive gospođe Ane Semjonovič sa njenim unikatnim „Iskanderima“.
Kada predsednik jedne nuklearne države, radi postizanja nekakvog lokalnog geopolitičkog cilja preti da će upotrebiti nuklearno oružje, za takvo njegovo ponašanje postoje samo dva objašnjenja. On je ili fanatik koji je zaista spreman da izvrši nuklearni udar, da njime uništi živote miliona ljudi i da od posledica uzvratnog udara i on sam, zajedno sa milionima svojih sugrađana, takođe pogine ili je (što je u našem slučaju pre istina) avanturista i kockar čiji je ulog nuklearna ucena koja po svim suvislim parametrima liči (prosto rečeno) na terorizam. Ucenjivač preti primenom nuklearnog oružja računajući na to da će se ucenjena strana – čak i ako raspolaže većim i savremenijim arsenalom nuklearnog oružja – užasnuti od moguće pogibije miliona ljudi, popustiti i pristati da isplati traženu političku cenu.
I u prvom i u drugom slučaju radi se o apsolutno neodgovornom ponašanju koje svedoči o devijantnoj svesti date ličnosti, a budući da joj se nuklearno dugme nalazi praktično na dohvat ruke, ona postaje vrlo opasna za svoju zemlju i čitavo čovečanstvo. Tim pre što ovaj oblik zastrašivanja Putinu postaje očigledno sve miliji i takoreći svakodnevni obavezni ritual.
Kasparov.ru, 10.12.2015.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 16.12.2015.