Pojebao puž Koštunicu. Koštunica ode u policiju da prijavi silovanje.
Policajac:”Kako se to desilo”?
Koštunica:”Paaaa, neeee znaaaam, sve je bilo brrrzo kao muuunja!”
(Filozofski prilog za biografiju srpskog premijera)
Neprejebivu ulogu puža kao simbola srpske energičnosti, odlučnosti i kosmičke brzine koliko za sedam dana shvatiće svaki debil iz Evropske Unije dovoljno izlapeo, jer je pre mesec dana na reč poverovao silovanom Koštunici da će do prvomajskih praznika uhapsiti i u Hag isporučiti đenerala Ratka Mladića – što je realno koliko i mogućnost da Srbi, bez viza, pod ovakvom vlašću, putuju u Rumuniju ili Mađarsku, pre 2089. godine.
Koštunica – koji bi u Hag pre isporučio svoju suprugu nego Mladića, što može razumeti samo onaj tko je video kako izgleda Vojina ružnija polovina – obećanje o uhićenju Mladića, položio je časnu reč, iskreno uveren da nitko ozbiljan ne vodi računa šta on priča, govori ili se žali, ubeđen da je kupovina vremena jedini način da doakamo Hagu, koji će već jednom da digne ruke od nas i prizna poraz. Kako je ovo tema od koje zavise svi pregovori sa EU, posebno me je erektivno udarilo otkriće ministra za ljudska/manjinska prava Rasima Ljajića da je poslednjih dana u “operativnom smislu došlo do pomaka u potrazi”, što, prevedeno na ruralni hrvatski, znači da državu nema pojma gde je Mladić niti je zabole qurac gde je isti. Mlitava i uplašena Evropa, kojoj Koštunica nimalo ne smeta što je nešto sporiji od puža i religiozno dementniji od paramecijuma – odrediće novi, jubilarni sto sedamdeseti deadline: ako do 17. avgusta ove ili 18. avgusta iduće godine ne isporučimo Mladića – s nama će se ozbiljino razgovarati, Evropa je to, nema zajebavanja kad su rokovi u pitanju!
Budući da je Evropsku zajednicu uzeo pod svoje – tko još dr Kalašnjikovu osporava da nije legitiman, nije kooperativan ili nije privržen demokratskim vrednostima – dr Voja rešio je da u svom srpskom zabranu stvari dovede na svoje mesto. Uništenje imperije Bogoljuba Karića, od kojeg ni inicijali BK neće ostati na kamenu – uz pomoć mentalno obolelog ministra finansija Mlađana Dinkića, po kojem su rađeni likovi iz filma “Let iz kukavičjeg gnezda”, u prvi je lažni mah moglo da izgleda kao tzv. borba protiv korupcije, da se nije ispostavilo kako iza čitave priče o otimanju mobilne mreže 063 ne stoje lični G17+ ministarski interesi o preuzimanju najprofitabilnije srpske firme… što se okončalo razaranjem, uništenjem i preuzimanjem svih Karićevih firmi čiji je rezultat bar hiljadu otpuštenih, fina kolateralna šteta za tako plemeniti cilj.
Ali, da sve nije u parama već u čistoj mržnji glede svega što ima BK prefiks – bez obzira kako je Bogoljub Karić politički mislio – videlo se ovih dana kad je Koštuničina Republička Radiodifuzna Agencija (RRA) odlučila da, posle jedanaest godina, oduzme nacionalnu frekvenciju BK Televiziji, očigledno ne zbog formalnosti ili zakonskih pravila, već zbog političke potrebe da se okonča proces ubijanja svega što podseća na slova B i K.
Koliko god imali primedbi na BK TV – koja je Karića i njegovu stranku dizala u nebesa, da ne pominjem njeno koketiranje s patriotskim blokom ili nacionalističkim lobistima – činjenica je da je ova televizija ne samo preživela jedanaest godina, već postala deo ovdašnje srpske tv-navike zbog elementarnog profesionalizma u većini svog, inače nespornog programa.
Ukinuti BK televiziju, a dozvolu za emitovanje dati televiziji koja se tek osniva i od koje ne znamo šta očekujemo, a da ne znaju šta da očekuju čak ni oni koji su vlasnici (TV Avala) ili, još gore, frekvenciju pokloniti TV Košava, kojoj je udarni termin posvećen eksplicitnim erotskim porukama (obdaren Srbin traži kosovku devojku kojoj bi objasnio zbog čega Kosovo valja da ostane u Srbiji), a tek, najbljutavije, frekvenciju dati američkoj televiziji Fox – koja se iskazala kao desničarska pesnica najgoreg konzervatizma, uz sve pohvale oduševljenog američkog ambasadora, koji je odlepio što je Amerika stigla u Srbiju, kazuje da je (jednoglasna) odluka RRA samo jedan od Koštuničinih načina da Srbiju svede na onaj mentalni nivo koji bi trebalo da nas uveri kako je ovo zemlja u kojoj je sve prilagođeno njegovom obračunu s pužem.
Da nije tako, ne bismo u kulturnom dodatku “Politike”, čija je urednica Ljiljana Smajlović, oduvek erotski Koštuničin obožavalac, čitali sledeću pesmu – koja bi u nekim prirodnim okolnostima osvanula u “Velikoj Srbiji” ili “Informativnom DSS biltenu” namenjenom nepismenima u ćiriličnoj dijaspori; obratite pažnju – još jednom – da se ovo pojavilo u novinama koje se reklamiraju sloganom iz miloševićevskih devedesetih: “Kad kažeš novine, misliš Politika”, što, prevedeno na 2006. kaže: “Kad kažeš novine, misliš na puža” o čemu govore sledeći dramatični stihovi:
Ako me voliš mala, rodi mi bebca
Ljubav je put od srca do kreveca
Bog nam je dao ljubav da nas množi
da Srbe jednom složi i oboži
Rodićeš mi posle drugo, pa treće
Srbija bez tvoje dece izumreće
Ali ne damo mi majku Srbiju
deca će od ljubavi da je saliju
Tvojoj je prabaki deset krasilo krilo
Bez toga ni tebe sad ne bi bilo
Stog rađaj decu mala, da znaju ko smo
Kralj će nam biti kum kad bude osmo
Al’ da mi pre toga rodi drugo, pa treće
Srbija sa tvojom decom preživeće
Jer ne damo mi majku Srbiju.
Deca će od ljubavi da je saliju.
(MILAN MLADENOVIĆ. Kulturni dodatak lista ,,Politika” 22. april. 2006.)
Ovaj jebački poziv da se potucamo u nacionalne svrhe – ne zato što je fucking nešto lepo i zgodno, več zato što qurac vadimo u ime Srbije – elementarni je ovdašnji politički stav koji bi valjalo da nas ubedi da je erotska situacija ovde toliko strašna da čak i “Politika” u vlasništvu aseksualne Smajlovićke – koju bi samo imao Koštunica da mu ne smeta onaj puž – preporučuje da se razmnožavamo u nacionalne svrhe; što više dece – više vojnika; više vojnika – više žrtava u budućem ratu na Kosovu; a setimo se Republike Srpske Krajine – pojebi nešto tonight, da mi “rodiš bebca”, koji gramatički izgleda kao tipični srpski kreten, mešavina pužastog Koštunice i pužaste Smajlovićke, tek da Hrvatima pokažemo kako izgleda “kulturni dodatak” u praksi. Ovo je Srbija?
Naravno. Zar vam puž nije sve nije objasnio!
PS: U noći između utorka i srede, stotinak policajaca upali su u BK televiziju, prekinuli program i isključili predajnike. Ovakva hrabra intervencija Koštuničine policije – nezapamćena čak i za standarde Slobodana Miloševića – objašnjava se “poštovanjem zakona” što je eufemizam za političku odluku da Vlada otme/uništi sve što ima ikakve veze s Bogoljubom Karićem. Toliko o slobodi medija u Srbiji!
Posebno je bizarna činjenica da je sad ugašena BK TV ekskluzivni vlasnik prenosa Svetskog nogometnog prvenstva u Nemačkoj: sasvim je moguće da će Srbija – jer su tako odlučili Koštunica i Dinkić kojima sport odavno ide na nerve – biti jedina zemlja na planeti koja neće prenositi utakmice SP! Pa posle recite da Srbija nije svetsko čudo!
Feral Tribune, 26.04.2006.
Peščanik.net, 26.04.2006.