Eto ti ga sad! Podigla se vaseljenska furtutma zbog toga što je Rade Bulatović, profesionalni diplomata i svojevremeni šef naših džemsbondova, vraćen u takozvani MIP, koji nipošto ne treba mešati sa MI6, iako između te dve službe ima dosta sličnosti.
I u MIP-u, naime, kao i u MI6-ici Bondovi mru i oživljavaju. Vraćaju se stari kadrovi, jadaju se ovih dana građani i poštena inteligencija. Ali, razmislimo malo, gde su to stari kadrovi, uključujući Radeta Bulatovića uopšte išli. Samo su se bili malo pritajili i čekali svojih pet minuta. I dočekali ih. Ej, more, to su ljudi posebnog kova. Znam mnoge takve, neke od njih još iz ranih sedamdesetih i – znate šta – oduvek su bili ovakvi kakvi su sad, a kakvi su, možete misliti šta mislim.
Dobro, Bulatović je u SFRJotu bar imao neko iskustvo sa nesvrstanima, koji su mu ni krivi ni dužni zapali u resor, ali, ruku na srce, čovek ima i stanovite zasluge za demokratiju. Ovo što ću vam reći, nije šire poznato, a – koliko znam – ni Rade to nije razglašavao – ali, dame i gospodo – da ne bi Bulatovića, ne bi bilo ni VIS-a Idoli, a sledstveno – bar mi se tako javlja – ni Jego ex Sijatelstva. R. B., tada na nekoj političkoj funkciji u UK SKS (nađite prevodioca), lično je namakao pare za prvi singl Idola. Tu nije kraj priče. Verovali ili ne, ali Rade Bulatović je, čineći uslugu Vis Idolima i redakciji Vidika, postao, a da to nije želeo, i preteča srpskog gej pokreta, jer je jedna od numera na singlu bila znamenita pjesma „Retko te viđam sa devojkama“.
To je, ako se ne varam, bilo osamdesete, godina manje, godina više, ko će znati, ionako je sve prekriveno snegovima, ruzmarinom i šašom. Gde je u to vreme bio doktor Čitluk Sahibija, sledeći junak ove priče? Vrag bi ga znao. U nekoj vatrogasnoj kofi, u nekom šifonjeru, u nekoj sigurnoj kući, u kojoj je čekao svojih pet minuta. Koje je, posle dvadeset godina, konačno dočekao.
Ima tu neke simbolike. Osamdesete godine nam umro Tito, a dvehiljadite se ustoličio samoupravni antikomunista Vojo. To Radetu naravno nije promaklo, pa se posle „demokratskih promena“ priklonio pobedniku. Bio je to početak jednog velikog prijateljstva koje je, istini za volju, do tada samo dezorijentisanog i smušenog Sahibiju odvuklo u dubine vlaške magije i političkog kriminala. Kanda je i rečeni mag digao glavu, pa je presavio tabak i nekoga tužio zbog namere da Srbiju uvede u EU. I u toj stvari ga podržavam. Nismo mi za tamo. Nismo ni za ovde. Nismo mi ni za Crven Ban.
Danas, 07.11.2012.
Peščanik.net, 08.11.2012.