Imamo utisak da se na nas obrušilo sve – i sa neba i sa zemlje. Ledeno je, ima mnogo snega, ljudi i reke se smrzavaju; ipak, minus 15 Celzijusovih je jako daleko od apsolutne nule i smaka sveta. To što nam stvari tako izgledaju, posledica je činjenice da kao ljudi više nemamo snage ni za kakve druge vremenske prilike osim lepih letnjih dana, a kao država nemamo resurse da se izborimo ni sa većim letnjim pljuskom. Svakoga dana nas obaveštavaju o velikim poduhvatima putara, električara, vodoinstalatera, vojnika… koji nam spasavaju živote. Svaki veći napor, prekovremeni rad u lošim vremenskim uslovima ili pomoć susedima postao je herojsko delo. Heroj nad herojima, javno preduzeće Elektroprivreda Srbije, koje obara sve rekorde u proizvodnji struje, juče je od vlade dobilo odrešene ruke da isključuje struju kome god smatra da treba. Panika od sloma energetskog sistema dodatno je porasla posle odluke Bugarske da obustavi izvoz struje; kupovaćemo struju zlatnim polugama, samo da nađemo prodavca. Akcenat je na reči – kupovati. Decenijama nismo uspeli da iskoristimo reke koje nas plave, da na njima izgradimo makar neku mini-centralu; bilo je prečih investicija, počev od kupovine Telekoma RS pa na dalje. Sada, i kada bi nekome ta luda ideja pala na pamet, nema novca, a niko neće da nam ga pozajmi pod razumnim uslovima, jer zna da dug ne možemo da vratimo; i ništa korisno nismo u stanju da proizvedemo ili stvorimo, što bi neko zdrave pameti kupovao. Juče nas je napustio i MMF; zamrznut je aranžman vredan 1,1 milijarda dolara ili evra, kao da je to nama neka razlika. Posledice ovog smrzavanja neće proći kada se sneg otopi, MMF će doći u Srbiju na leto, kada završimo izbore. Do tada nas čeka pad dinara, pad investicija, pad kreditnog rejtinga i slične elementarne nepogode. Naravno, aktivirala se vladina mašinerija koju predvodi Cvetkovićev savetnik, večni Jurij Bajec, koji kao Suslov nadživljava sve kojima služi, koji se pojavio da nam objasni kako to nije ni prekid ni krah pregovora, samo kratko odlaganje.
Jedan od glavnih razloga zašto je MMF odlučio da pokupi krpice i ode, jesu garancije vlade Srbije za zaduživanja javnih preduzeća, koja su ispala mnogo veća nego što je bilo dogovoreno. Tu dolazimo, u pola koraka, do direktora Srbijagasa, Dačićevog i ruskog Bajatovića, koji je nekoliko dana uoči ovih pregovora rekao: birajte – ili MMF ili gas, odnosno grejanje. Pa ti sad biraj kada je napolju minus beskonačno. Državne garancije Srbijagasu iznose 26 milijardi, a po dogovoru maksimum za sve, dakle i za JAT tehniku, JAT Airways i ostale nacionalne veličine, iznosi 30 milijardi. Rebalansom budžeta, Srbijagasu je ipak odobreno dodatno zaduživanje od 190 miliona evra, kažu zbog razlike između nabavne i prodajne cene gasa, jer Bajatović i njegovi koalicioni partneri na taj način žele da pomognu građanima koji se greju na gas.
Dan ili dva će se nešto govoriti o ovom krahu sa MMF-om, a onda će i to pokriti snjegovi i šaš. Ni ovo neće biti prilika da nam neko objasni ko je u stvari taj Bajatović, šta je taj Srbijagas, u kakvim je poslovnim odnosima sa ruskim Jugorgasom, koliko u ovoj priči o gubicima Srbijagasa ima udela činjenica da se Bajatović ponašao kao pijani oligarh koji je za novac pozajmljen od države kupovao propale firme, kao što su pančevačka azotara, Agroživ sa sve pilićima, staklara u Paraćinu; čak je pazario nešto i od Dodika u RS. Do sada je Bajatović uknjižio desetak firmi sa nekoliko hiljada radnika, koje plaća iz kredita za koje garantujemo svi mi. Kaže, žao mu je radničke klase, ne može da dozvoli da ostanu bez posla, a plemenitost je dokazao i kada je u svom Srbijagasu zapošljavao članove porodica Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića. Ovaj filantrop je tada rekao – naši ljudi u Hagu moraju da budu spokojni, a tome će doprineti i saznanje da im je porodica zbrinuta.
Možda sve ovo nema veze sa stvarnim problemima Srbijagasa, možda su sve ovo demagoške primedbe, ali osim Dinkićevih poskočica o tome kako bi, da hoće da investira, to najpre uradio kupujući akcije Srbijagasa, jer bi tada posedovao sve firme u državi, nema nikoga od tzv. nadležnih da nam kaže šta rade taj Bajatović i SPS kojima je energetski sistem Srbije predat u ruke, a oni ga delegirali Putinu. Naravno, ne bi bilo mudro pre Đurđevdana, odnosno izbora, sumnjičiti partnera koji ima najveći ucenjivački kapacitet. A ne bi bilo ni hrišćanski reći bilo šta ružno o čoveku kome je patrijarh Irinej prikačio orden cara Konstantina, koji se dodeljuje “za nesebičnu ljubav prema SPC”. Ljubav se sastojala od para koje je Bajatović pozajmio od države, pa deo prosledio i svetoj materi crkvi; valjaće za izbore, a ako slučajno ima strašnog suda, možda i tamo dobije neku olakšicu ili makar grejs period.
Kad smo kod pakla, meni je ovih dana najozbiljniji kandidat za boravak u toj srpskoj zemlji premijer Cvetković. Taj čovek s kojim smo se sprdali jer se ne meša u svoj posao, jer glumi priglupog deda mraza, u danu kada propadaju pregovori sa MMF-om, na nekom skupu priča kako će Srbija postati članica EU 2014. godine. Niko do sada nije bio toliko drzak i ciničan, a razni su lupetali neke godine kada će i na srpskom nebu zasjati evropske zvezdice.
Predsednik prti prtinu po nekim selima kod Crne trave i Surdulice, teši starce i obećava im besplatnu struju. Na fotografijama se jasno vidi koliko je predsednik oslabio, crn je u licu i ima ogromne podočnjake. Za nas zlobne to nije mala satisfakcija, neka malo pati zbog ovoga do čega nas je doveo. Gledam i Cvetkovića dok sa budističkim mirom, rumen ko ruža, priča o 2014. godini i našoj posvećenosti evropskim vrednostima. Ako postoji neki Hag za premijere koji su svojim nečinjenjem doveli ljude do crkavanja, onda bi Cvetković morao tamo da se nađe, pa neka onda objašnjava, kao nekada Milan Milutinović, da je on bio obična nula koja ništa nije mogla da uradi, sve i da je htela.
Kao što nam ovih dana izgleda da se bog zaključao iza svojih vrata, tako zamandaljeno izgledaju i vrata Brisela. Bez obzira na Jarinje i ostale RS, mi za Evropu i svet nismo, kao što volimo da mislimo, uznemiravajuća zagonetka bez koje nema svetskog mira i prosperiteta. Mi smo samo neki jadnici koji ginu od ledenica, požara zbog neispravnih instalacija, neobezbeđenih pružnih prelaza i fatamorgana koje su sami projektovali. Tako prolaze svi begunci od stvarnosti, svi koji su predugo uživali u lepom i nasmejanom snu o samima sebi.
Iz najave za emisiju 10.02.2012.
Peščanik.net, 10.02.2012.