Demokratskim opozicionim strankama i pokretima u Srbiji
Otvoreno pismo
Poštovani predstavnici opozicionih stranaka i pokreta,
Mi, istraživači, nastavnici i saradnici iz akademske zajednice Srbije, obraćamo vam se u trenutku kada odluke koje donosimo mogu dugoročno odrediti hoćemo li obnoviti demokratske institucije i ravnopravne uslove političkog života ili dodatno utonuti u autoritarnu ličnu vlast.
Svesni smo kroz šta su opozicione stranke, njihovi članovi i aktivisti prolazili tokom dugih godina lične vlasti Aleksandra Vučića: neravnopravni izborni uslovi, zatvoreni mediji, kampanja diskreditacije, pritisaka, pretnji i ličnih žrtava. Znamo i da ste se godinama borili za ono za šta se danas bore studenti i veliki broj građana Srbije: poštovanje Ustava i zakona, institucije u službi građana, slobodne medije, slobodne i poštene izbore i odgovornost javnih funkcionera. Zato su mnogi od nas ranije glasali za vas. Vaše dosadašnje napore nismo zaboravili, već ih poštujemo.
Posebno želimo da naglasimo naše uverenje da su Srbiji potrebne snažne, demokratske i programski profilisane političke stranke koje će se smenjivati na vlasti, kao i snažna opozicija koja će svaku buduću vlast kontrolisati u interesu građana. Stoga je obnova demokratskih institucija preduslov za obnovu partijskog političkog života, a ne njegov kraj. U slobodnom medijskom prostoru građanima bi se konačno pružila prilika da se upoznaju sa vašim programom i predstavnicima, a stranke bi dobile priliku da se konsoliduju, afirmišu nove ljude i da steknu poverenje građana.
Upravo zato verujemo da je sada trenutak u kojem se od svih nas traži da se, bez obzira na naše razlike, udružimo radi ostvarenja zajedničkog cilja.
Srbija se danas ne nalazi pred običnim izborom između ideologija i programa. Da bismo o njima mogli da se sporimo ravnopravno, neophodno je da obnovimo ono što bi se najkraće moglo nazvati „normalnim društvom“: uslove u kojima je političko takmičenje slobodno i fer. Demokratija postoji upravo zato da bismo mogli da se ne slažemo i da tako doprinesemo opštem interesu. Ako se u ovom istorijskom trenutku za našu zemlju ne izborimo za demokratiju, pitanje je da li ćemo takvu priliku više dobiti. Put je prokrčen, mnogo truda je uloženo, mnoge žrtve su već podnete – lične, kolektivne i institucionalne. Kao društvo nemamo pravo da prokockamo ovu šansu.
Zato nas danas povezuje interes veći od interesa bilo koje stranke, pokreta ili pojedinca: da građani Srbije ponovo mogu slobodno da biraju vlast i, još važnije, da je slobodno smenjuju.
Kada je taj interes u pitanju, ne vidimo razliku između studentskog pokreta i demokratskih opozicionih stranaka. Studenti, profesori, nastavnici, poljoprivrednici, advokati, umetnici, novinari, građanski pokreti i opozicione stranke mogu se razlikovati u hiljadu stvari, ali svi su žrtve režima koji je državu i institucije stavio u službu ličnih, umesto interesa građana.
Zato je velika odgovornost demokratskih opozicionih stranaka da odluku o učešću na izborima pre svega posmatraju kroz pitanje: da li ona povećava ili smanjuje mogućnost da Srbija ponovo postane demokratska država? To pitanje je važnije od broja mandata, vidljivosti u kampanji ili toga ko će sutra moći da kaže da je bio u pravu.
Poštujemo pravo svakog demokratskog aktera da sam odluči kako će nastupiti na izborima. Ipak, uz to pravo ide i odgovornost za posledice odluke po građane, društvo i državu. Važno je zato uverljivo objasniti kako ta odluka doprinosi zajedničkom cilju, sprečava rasipanje demokratskog potencijala i štiti izbornu volju građana.
U izrazito neravnopravnim izbornim uslovima, međusobno nadmetanje onih koji žele demokratsku promenu ne bi smelo da postane važnije od stvaranja uslova u kojima će takvo nadmetanje dobiti puni smisao.
Uz sve uvažavanje vašeg dosadašnjeg rada i zalaganja, pozivamo vas da ipak još jednom razmotrite mogućnost da na predstojećim izborima podržite Studentsku listu i ne kandidujete svoje liste. Svesni smo da od vas tražimo mnogo i da je to teška odluka. Verujemo da bi njena pobeda bila pobeda građana, demokratski orijentisanih političkih stranaka i države Srbije. Primer Mađarske ukazuje na pun smisao takve odluke. Pozivamo vas da u toj odluci opšti interes i zajednički cilj stavite na prvo mesto, kako bismo zajedno stvorili uslove u kojima ćete svoju punu ulogu ponovo moći da ostvarujete u političkom životu normalne Srbije.
U ovim okolnostima politička odgovornost nije samo odgovornost prema sopstvenoj organizaciji, članovima i aktivistima, već najpre prema svojoj državi i građanima. Znamo da ste i vi toga svesni. Godinama sa pravom govorite da politička funkcija nije privilegija već odgovornost. Sada je trenutak da to pokažemo svi zajedno.
Ne tražimo da se odreknete svojih političkih uverenja, niti da nestanu razlike među vama. Tražimo da ih svi na trenutak ostavimo po strani kako bismo zajedno stvorili uslove u kojima ćemo ponovo moći slobodno da se zalažemo za svoje ideje i normalnu slobodnu Srbiju.
S poštovanjem,
Profesori i istraživači iz akademske zajednice Srbije:
Pobunjeni univerzitet
Slobodni državni univerzitet Novi Pazar
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA)
Forum Univerziteta umetnosti
Slobodni univerzitet Kragujevac
Slobodni univerzitet Niš
PROAKTIV Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Slobodan univerzitet Novi Sad
Peščanik.net, 10.09.2026.