Dana 2. jula 2013. predsedničkom avionu multietničke države Bolivije na povratku u domovinu uskraćen je prolazak vazdušnim prostorom Francuske, Portugalije, Španije i Italije. Predsednik i njegova delegacija zadržani su 14 sati na bečkom areodromu. Ovaj napad na zvaničnike jedne zemlje, počinjen od strane država koje se smatraju demokratskim, predstavlja jedan od najneobičnijih incidenata u istoriji međunarodnog prava.
Nekoliko trenutaka pred sastanak sa predsednikom Putinom u Moskvi obavešten sam da zbog tehničkih problema nećemo moći da preletimo preko Portugala. Pozvao sam našeg ministra spoljnih poslova, Davida Choquehuancu, i opisao mu novonastalu situaciju. On je uspeo da dogovori međusletanje na Kanarskim ostrvima, u Las Palmasu. Plan leta je potvrđen i izgledalo je da će sve proteći u najboljem redu.
Tokom leta, nekoliko minuta pre ulaska u francuski vazdušni prostor, prišao mi je naš pilot, Celiar Arispe, i obavestio me: „I Francuzi su nam uskratili dozvolu za prelet“. Bili smo iznenađeni i zabrinuti.
Prva opcija je bila povratak u Rusiju, ali postojala je opasnost da ostanemo bez kerozina. Pilot je onda kontaktirao areodrom u Beču i zamolio da nam daju dozvolu za prinudno sletanje usled nedostatka goriva. Sleteli smo. Na raspolaganje su nam stavili jednu malu kancelariju. Pozvao sam potpredsednika Álvara Garcíu Lineru i ministra spoljnih poslova kako bih se posavetovao, a pre svega da bih saznao zašto nam je Francuska uskratila dozvolu za prelet. Tog trenutka nas je pilot obavestio da je isto učinila i Italija.
Nakog toga pozvali smo španskog ambasadora u Austriji, Alberta Carnera, koji nam je rekao da možemo da iskoristimo španski vazdušni prostor, ali pod uslovom da nam pretraže avion kada sletimo na Kanare. Upitao sam zašto. Ambasador je spomenuo ime Edward Snowden. Rekao sam mu da ga znam samo iz medija, ali da ga nikada nisam lično upoznao. Objasnio sam takođe da moja zemlja poštuje međunarodne ugovore i da nikada nikoga ne bi ilegalno prevezli u Boliviju.
Ambasador je bio u stalnom kontaktu sa španskim ministarstvom spoljnih poslova. Ponovio sam: „Ne možete da pretresete ovaj avion. Vi ne verujete onome što govorim, smatrate me lažovom, smatrate da je Evo Morales lažov. Predsednik govori istinu“. Španski ambasador je ponovo izašao iz kancelarije da bi se konsultovao sa nadređenima. Vratio se. Zamolio me je da zajedno popijemo kafu u avionu. Bilo je jasno kao dan – u tom slučaju bi mogao barem da vidi unutrašnjost aviona.
„Tretirate me kao kriminalca. Predsednički avion nećete pretražiti, sem ako upotrebite silu“. Vojnoj ili policijskoj intervenciji ne bih mogao da se suprotstavim. Carnero više nije insistirao na tome. „To onda znači da vam nećemo dati dozvolu, ali prvo moramo da razgovaramo sa našim prijateljima.“
„Ko su to španski prijatelji? Možda Francuska, Italija?“, upitao sam ambasadora, ali on nije odgovorio. I onda je otišao.
Pozvao sam predsednicu Argentine Cristinu Fernández, inače izvanrednog advokata, da bi mi objasnila pravne aspekte situacije u kojoj smo se našli. Nekoliko puta su me pozvali i predsednik Ekvadora Correa i predsednik Venecuele Nicolas Maduro i uputili mi reči podrške. „Niko nema pravo da kontroliše tvoj avion“, ponavljali su. Znao sam da je predsednički avion poput ambasade i da se na n6jega odnose ista pravila međunarodnog prava. U međuvremenu me je posetio i ambasador Alba država.
Ne želimo da pričinimo to zadovoljstvo Španiji niti bilo kojoj drugoj državi, a posebno ne SAD, dozvolivši im da nas pretresu samo zato da bi brže otputovali. Imamo naše dostojanstvo, naš suverenitet i ponosni smo na našu zemlju. Nikada se nećemo povinovati takvim optužbama i ucenama. Na kraju se ponovo pojavio španski ambasador i rekao da imamo dozvolu za prelet. Izgledao mi je pomalo zabrinuto, uplašeno i nervozno.
Do ovog 2. jula podrazumevalo se da jedna zemlja tajnim službama štiti svoju teritoriju i svoje stanovništvo. SAD su su, međutim, ponele na način nezmisliv za jednu modernu demokratiju i civilizovano društvo. Prekršile su sve principe obostranog poverenja i međunarodnih ugovora, pri čemu su se prema jednom delu evropskog kontineta ponašale kao prema bivšim kolonijama, to jest reč je o onim evropskim državama čije vlade dozvoljavaju špijuniranje i prekogranično gonjenje svojih državljana. To su teške povrede ljudskih prava, najvećih dostignuća Francuske revolucije.
SAD su time pokazale da se njihova moć može očuvati samo uz pomoć vojnih intervencija i efikasnih špijunskih mreža, što je jasan znak slabosti. Baš kao u kolonijalna vremena, SAD se oslanjaju na politiku kažnjavanja i zastrašivanja nepokolebljivih indijanskih naroda Abya Yale (američki kontinent) i njihovih lidera.
Ovakvo ponašanje podseća na ono španskih kolonijalnih gospodara prema Túpac Kataru, Bartolini Sisi ili Amaruu. Ali baš kao i tada ovi pokušaji zastrašivanja doprineće tome da se mi, osiromašeni narodi i nacije, još više zbližimo i udružimo sve naše snage u ovoj borbi, što je još jedna od naznaka predstojećeg sloma imperijalizma.
Ono što sam doživeo na dramatičan način pokazuje da su imperijalizam i njegov ideološki brat blizanac, kolonijalizam, u stvari dve strane iste medalje. Zadržavanje predsedničkog aviona i zvaničnika jedne zemlje i to u 21. veku su najbolji dokaz da je kod nekih vlada u Evropi rasizam prema Indiosima i njihovom demokratskom i revolucionarnom razvoju još uvek duboko ukorenjen. U njihovim očima mi smo samo prepreka za civilizaciju.
Ovaj rasizam sastoji se još samo od arogancije, što se vidi i iz toga što su evropske vlade na neosnovan i naivan način posredstvom trapavih tehničkih objašnjena pokušavale da prikriju političku odluku donetu u utrobi Vašingtona. One više i ne osećaju sram zato što su kolonizovane i što prikrivaju svog kolonizatora.
Izgleda da je svrha „rata protiv terora“ i to da se stara Evropa ponovo kolonizuje. Neprijateljski akt prema nama, koji mnogi smatraju državnim terorizmom, suverene vlade čini nemoćnim i milione građana izlaže imperijalističkoj svojevolji. To je šamar čovečanstvu i novi udarac globalnoj bezbednosti.
Evropa, u kojoj su rođeni najplemenitiji ideali slobode, jednakosti i bratstva i koja je iznedrila modernu nauku i demokratiju, danas podseća na avet. Narodima ovog kontinenta, koji su pre nekoliko vekova svojim revolucionarnim idejama svetu dali nadu, preti pad u tamu.
Kao domorodačko stanovništvo, koje je na sopstvenoj koži iskusilo imperijalizam, možemo ponizno i odlučno reći da smo spremi da se bratski sa hrabrim narodima sveta i Evrope borimo za konačni nestanak imperijalizma i kolonijalizma i za povratak izgubljenog dostojanstva. Uvereni smo da se i građani ovih zemalja osećaju povređenima zbog nedavnog incidenta i njihovo nezadovoljstvo primamo kao velikodušno izvinjenje.
Evo Morales, Le Monde diplomatique, 09.08.2013.
Sa španskog prevela Angelica Ammar
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 12.08.2013.