Slobodan Antonić i čitaoci Politike o metodama vaspitanja dece
U izdanju dnevnog lista Politika od dana 23. oktobra izašao je tekst Slobodana Antonića, redovnog gost-kolumniste tog lista i profesora na Katedri za sociologiju na Univerzitetu u Beogradu. Tekst je pod naslovom „Čuvari dece od roditelja“ i promoviše telesno kažnjavanje dece. Ovakav pogled na stvari najbolje ilustruje sledeći citat: „Telesna kazna, za najveći deo roditelja, nije izraz mržnje i sadizma prema deci. Ona predstavlja želju da se deca zaštite od sopstvenih nerazumnih postupaka koji ih dovode u životnu opasnost. Ona je, za ogromnu većinu očeva i majki, izraz apsolutne roditeljske ljubavi i brige. Kriminalizacija svih roditeljskih telesnih kazni, uključiv i one najblaže i za najmlađi uzrast , u suprotnostima je sa najbolje shvaćenim interesima same dece“.
Osim što se u ovoj kolumni iz svoje posebne perspektive bavi vaspitanjem i odgajanjem mlađe generacije, prof. Antonić koristi svoju kolumnu za još jedan napad na nevladine i druge organizacije i grupe koje se bave zaštitom dečijih i ljudskih prava. On se grčevito opire naporima usmerenim na edukovanje dece o njihovim pravima i njihovo ohrabrivanje da slučajeve zlostavljanja od strane roditelja prijavljuju odgovarajućim vlastima (kancelariji Ombudsmana, kako je i opisano u ovom članku), zastupajući stav da to predstavlja „političku zloupotrebu dece i okreće ih protiv sopstvenih roditelja“, i od njih čini potkazivače. Braneći tradicionalističke represivne „vaspitne metode“, prof. Antonić otvoreno, svesno i namerno poziva na podsticanje društveno opasnih i zakonski zabranjenih oblika ponašanja. Na taj način on obezvređuje suštinske standarde dečjih i ljudskih prava uopšte. Upuštanje prof. Antonića u neskriveno zagovaranje kršenja dečjih prava treba posmatrati u kontekstu krstaškog pohoda koji on vodi protiv nevladinih organizacija koje on i na ovom području smatra „nedemokratskim“ i „totalitarnim“. Nailazeći na velik publicitet u srbijanskim medijima, taj pohod ne izaziva poseban otpor u političkom establišmentu zemlje.
Kolumna profesora Antonića je pokrenula veoma živu debatu u Politikinom Internet izdanju: preko sto čitalaca – od kojih se mnogi predstavljaju kao intelektualci: nastavnici, doktori, inženjeri itd., koji uključuju i Srbe koji žive u zapadnim zemljama – su poslali svoje komentare na ovu kolumnu. Manje od 10 od ukupno 102 komentara su imali kritički karakter prema Antonićevim glavnim tezama; svi ostali su sa dobrodošlicom dočekali njegovu „hrabrost i spremnost da javno objavi činjenice u koje su skoro svi ubeđeni, ali se ne usuđuju da ih javno izraze“.
Uzdajući se u utisak da ovi komentari predstavljaju makar delimični uvid u stanje svesti dela srpske elite, EWS je odlučio da skrene pažnju našim čitaocima na neke karakteristične odlomke.
„U Holandiji, gde su najveće slobode i gde su ujedno najveći problemi, upravo sa decom…“.
…..
„Prosvetni sam radnik i predajem gradjansko vaspitanje, zato sto moram a uopste se ne slazem sa planom i programom. Zato sto se mnogo promovisu decija prava“.
…..
“Ја сам просветни радник и кажем да је било много боље када сам, у време социјализма, ишао у школу.Ништа нам не фали,нити што су нас терали да учимо, нити што су нас тукли.Наставник је био институција, а сада је доведен до бесмисла! Свим овим реформама по замисли власти, НВО, Европе, итд. Dошли смо у ћорсокак”.
…..
“Очигледно неко мисли да ће нам слепо преписивање закона са запада и опонашање њиховог живота само по себи донети благостање.Моја је жеља да се прикључимо на европски водовод,а не на канализацију”.
…..
„Ako bi napravili idealnog Srbina po meri NVO kreatora bio bi to verovatno čovek nastao veštačkom oplodnjom od nepoznatog donora, napušten od emancipovane majke po rođenju, usvojen i vaspitavan od strane istopolnih roditelja (naravno bez pljuskanja po zadnjici), gotovo do savršenstva formiran kao anacionalno biće“.
…..
„Nase NVO, nisu nase nego djavolje, zaista nisu ni strucne ni dobronamerne”.
…..
„Veci deo teksta je dobro sagledavanje namere NVO da nas ukalupe po evropskim zakonima”… ne treba preslikavati zakone i pravila i kalemiti ih na neodgovarajuce sredine sto nase NVO vrlo rado cine i pokusavaju da od nas naprave mutante prilagodjene do gubljenja identiteta, sloboda i stavova”.
…..
„Svrha je da se minimizira uticaj roditelja na decu da bi ih vaspitavali mediji i razne NVO. Cilj je da se vaspitaju u poslusne robove a ne u ljude licnog integriteta”.
…..
“Само да још уништимо породицу која почива на нашој традицији и православљу”.
…..
„A da uvedemo zakon za zastitu gradjana (i roditelja i dece) od delovanja nekih NVO?”
…..
„A kako bi bilo da neko povede decu i nekoj od dobronamernih NVO ukaze kako nisu zadovoljni sa njima i da su nepozeljni u zemlji Srbiji sa nekim svojim stavovima”.
…..
“Деца тог узрата не умеју да вежу пертле на својим ципелама или да зарежу оловку, а камо ли да знају шта су то дечја права и да ли су им угрожена. Види се да су нaучила напамет тих неколико реченица, као и све те из НВО које их перфидно хушкају против својих родитеља, а крајњи циљ је да се Србија прикаже свету као заостала земља коју треба и даље кажњавати”.
……
“Некада помислим да су НВО организације добиле задатак да од Србије направе Орвелову животињску фарму”.
…..
“Још један коментар. Паметније би било борити се против абортуса што је много веће зло од пљуске по задњици”.
…..
“Тако је, г. Антонићу, није све у толеранцији!”
…..
„Batine su otrov! U malim kolicinama su lekovite, u velikim – ubijaju”.
…..
„Fašistoidni NWO (New World Order) sa centralom u Washingtonu pušta svoje zločinačke pipke i u obitelji, pa tako od roditelja pravi maloljetnike za (pre)odgoj a od maloljetnika ucjenjivače, cinakroše roditelja koji ih hrane, te janjičare od kojih će praviti vojske za nove osvjačake vojne tj, nove afganistanove, nove srbije, nove irake koje treba osvojiti i porobiti … Sa Zapada (opet) dolazi fašizam koji vidimo na djelu u Iraku, Afganistanu i svugdje gdje im fašistička noga kroči”.
…..
“Самим тиме што сам ја правио то дете значи да сам Богом дан да га васпитавам како умем и знам”.
…..
„Doktori takodje savetuju da se može dete ponekad pucnuti po dupetu kad ne sluša.Ovde nije reč o zlostavljanju,nego o vaspitavanju”.
…..
„На сцени је разбијање породице у свим порама. Е, па неће моћи. Не дам”.
…..
„Raznorazni kvazi-dobrotvori i NVO posvecene samo tome da menjaju stvari drustvu, bez razmisljanja da li je ta promena dobra naapravili su opsti haos medju omladinom na zapadu, a i mi velikom brzinom idemo u tom smeru . Jedno je kaznjavati roditelje koji ubijaju decu od batina, ostavljaju im modrice i traume, a sasvim drugo ostaviti roditelje bez nacina da vaspitaju svoju decu”
…..
„U vaspitavanju postoje dve metode, sargarepa i stap, same za sebe obe daju katastrofalne rezultate, samo u kombinaciji rezultat moze biti dobar”.
…..
„Kao majka prvaka imam veliki strah od ovakve nastupajuce skole a kao prosvetni radnik sam veoma ljuta jer vidim na delu svu tu filozofiju evropske reforme skole, koja vodi ka tome da ce deca izlaziti iz skole bez osnovnog znanja, koja ce se u skoli uciti kako da spijuniraju svoje roditelje, i indoktrinirani pravima (ali ne i obavezama) propadace u svakom smislu”.
…..
„Svrha je da se minimizira uticaj roditelja na decu da bi ih vaspitavali mediji i razne NVO. Cilj je da se vaspitaju u poslusne robove a ne u ljude licnog integriteta”.
…..
“… psiholozi samci, večite tetke, precvale gospođe…” – neka od imena koja se nadevaju aktivistkinjama i aktivistima na području dečjih i ljudskih prava, koje Prof. Antonić demonizuje u svojim napisima, a autori komentara u Politici često i rado koriste.
Prognoza:
Od posebnog je značaja da su ovakvi stavovi objavljeni u Politici – jednom od najuticajnijih medija u zemlji, naročito među političkim, poslovnim, kulturnim i obrazovnim elitama, novinama koje su delom u vlasništvu države. Od ništa manjeg značaja je činjenica da je savremeno srbijansko društvo – koje još uvek trpi teške ekonomske, političke, moralne i psihološke posledice balkanskih ratova iz devedesetih godina prošlog veka – suočeno sa raznim oblicima nasilja i rastućom pretnjom da ono postane dominantni oblik ponašanja.
Peščanik.net, 29.10.2008.