Pre 90 godina, tačnije 1933. godine u Sarajevu je objavljena knjiga interesantnog naziva – „Pod zastavom duginih boja“. U predgovoru ove neobične knjige pominju se danas davno zaboravljeni ideali i vrednosti, tim pre važni da ih ponovo izvučemo na svetlost dana. Autor Nikola Jarak tako piše: „Zastava sastavljena iz sedam boja – poput sedam duginih boja: crvena, narančasta, žuta, zelena, plava, tamno-plava i ljubičasta – jest zadružna zastava. Kao što se duga po cijelom svijetu pojavljuje u istim bojama, tako i zadružna zastava duginih boja predstavlja jedinstvo zadružnog pokreta kod svih naroda svijeta“. Koliko su se stvari promenile od Jarkovog vremena razumljivo je i bez dodatne analize. Ova knjižica nam pokazuje i koliko su simboli, pa i tradicija, podložni supstancijalnoj izmenjivosti, u zavisnosti od prevalentnih vrednosti jedne epohe. No, postoji jedan zajednički ideal, i pored te promene – Jarak je verovao da pod zastavom duginih boja treba da se gradi jedinstvo među ljudima. Ideja pokreta za emancipaciju jedne manjine, čiji je simbol dugina zastava danas, u osnovi sadrži isti ideal, samo direktnije formulisan u pravcu uklanjanja nevidljivih staklenih zidova i društvene integracije dela zajednice čije su životne prakse snažno tabuizirane hrišćanskom dogmom. Ideje integracije su šire od ideja same dugine zajednice, i odnose se na sve obespravljene manjine. Ta obespravljenost ima određene društveno-istorijske temelje, i time je jasnije koliko je kao i svaka društveno uslovljena norma ograničena vremenskim trajanjem. Idejama izopštavanja čitavih zajednica je odavno istekao rok trajanja, i one svojim oporim mirisom guše sve oko sebe. Ne možemo živeti u društvu koje ne prepoznaje zakonski sve članove ljudske zajednice. To nije društvo, to je puki zbir izbi. Kao i svaka licemerna zajednica, srpska država je prihvatila integracioni model kada je u pitanju oporezivanje, ali se dvostruki moral pojavljuje u situaciji kada je potrebno suprotstaviti se zahtevima crkvenih dogmi, u sekularnoj zajednici. No, šta god mislile dogmatske glave, zahtev naše epohe je uklanjanje jednog od poslednjih tabua koji nema baš nikakve veze sa ugrožavanjem bilo čijih do sada garantovanih prava, što se često poteže kao, lažni, argument. Stvar je upravo u suprotnome – da se niko ne oseća obespravljeno i da, do sada zakonski neprepoznati, delovi srpske zajednice, slonovi u staklarskoj radnji, konačno dobiju zakonsku zadovoljštinu.
No, još je jedna stvar iznimno važna kada je reč o ovoj temi i o tome treba jasno progovoriti. U mom viđenju stvari, nimalo usamljenom, dobar deo problema leži u omogućavanju da se ovo pitanje u javnom prostoru smatra problemom, koji uz to zahteva izjašnjavanje. Od kada su humanističke vrednosti podložne glasanju, preglasavanju, buci, vređanju i pretnjama u javnom prostoru? U Srbiji je postala tema za raspravu i izjašnjavanje nešto što bi trebalo da bude sistemski zaštićeno i ni na koji način osporavano. Zakonska regulativa tu mora biti jasna, a sprovođenje zakona nedvosmisleno. Mora se poslati jasna poruka da sloboda mišljenja ne obuhvata mogućnost izražavanja želje da se drugim ljudima ograniče ljudska prava. Mora se poslati jasna poruka da je svako imanje mišljenja (javno saopštenog) usmerenog na izopštavanje (a da ne pričamo o pozivima za nasilje) jedne skupine ljudi (po bilo kom osnovu) zakonski kažnjivo. Mora se poslati jasna poruka da su ideje promovisanja zakonske obespravljenosti manjine, u svojoj biti – protofašističke ideje. Zakonska (i svaka druga) ravnopravnost svih ljudi, uz istovetnu zakonsku zaštitu, imperativ je bez koga nema osnova da se govori o bilo kakvom društvu i zajednici.
Za kraj, vredi se podsetiti jedne univerzalnije perspektive u razumevanju sveta, koju Jarak takođe navodi: „U internacionalnom pogledu ova je zastava znak nade u jedan novi, zadružni gospodarski poredak – predznak uklanjanja svih suprotnosti i trzavica među narodima a čiji je uzrok poglavito u težnjama za međusobnim izrabljivanjem. Zadružna zastava, iza koje danas stoji jedna desetina cijeloga čovječanstva, najavljuje istinski i trajni mir među svima narodima“. Poruka je time još jasnija – samo udruženi možemo postaviti relevantna pitanja – a moje prvo pitanje je ko nas i za čiji interes, ekonomski izrabljuje.
Peščanik.net, 01.09.2022.
LGBTQIA+