G7 samit u Nemačkoj, juni 2015, Official White House Photo by Pete Souza
Angela Merkel želi još jedan mandat. Ova vest je obradovala mnoge ljude, jer im se čini da vodi ispunjenju njenog nedavnog obećanja „da Nemačka bude Nemačka koju volimo“. Ali to nije moguće. Tokom njena tri mandata Nemačka i Evropa su se radikalno izmenile. Evropske integracije su u ruševinama, a važni principi nemačke posleratne politike više ne važe. Angela Merkel je kancelarka kontinutiteta, a ne promene. Ona i nemački građani su u tom smislu u stalnom nesporazumu. Njena poslednja predizborna kampanja je svodiva na tvrdnju: „Vi me znate“, ali mi je u stvari ne poznajemo. Ona nastupa kao tiha voda, ali tišina se u stvari zahteva od nas.
Doktorka Merkel ima ordinaciju za anasteziranje nemačkog društva. Operiše se tek kada je pacijent uspavan, a svi mi smo njeni pacijenti. Nemačka socijalna država, evropsko ujedinjenje, odnos prema Rusiji, partijski sistem, sve se promenilo od kada je ona došla na vlast. Ako su promene neizbežne, kako glasati za Angelu Merkel koja obećava kontinuitet. Ona možda nije izazvala te promene, ali je tim teže poverovati da će moći da upravlja njima. Kako god, ona i posle 11 godina na vlasti ostaje velika nepoznanica. „Svako vidi ono za šta se izdaješ, ali malo njih primećuje ko si ti u stvari“. To je dvojno knjigovodstvo političke filozofije po Machiavellijevoj preporuci. Politikolog Herfried Münkler nas u jednom intervjuu podseća da masa uvek sledi privid, a dobar političar to koristi.
Angela Merkel je kancelarka privida. To zvuči paradoksalno, naročito u poređenju sa Donaldom Trumpom koji je uprkos opipljivim činjenicama postao američki predsednik. Ali naša kancelarka ne zaostaje za njim u obmanjivanju javnosti. U pitanju je neka vrsta nadmene skromnosti. Svoju žudnju za vlašću ona zaogrće idejom o odgovornosti. Süddeutsche Zeitung piše koliko joj je bilo teško pre nego što je donela odluku da se ponovo kandiduje. Kao u hagiografijama svetaca: ona je sama, okružena samo najbližima i spremna da odustane. To je njeno iskušenje, želja da učini nešto što nikome nije uspelo – da sama ode sa vlasti. A onda je njen muž upozorava da ne sme podleći iskušenju i sebe staviti na prvo mesto. Na kraju, posle unutrašnje borbe, pobeđuje odgovornost. Polako, gotovo bolno, kancelarka ustaje i vraća se u bitku. Potresno.
Donald Trump je gospodar laži, a Angela Merkel gospodarica skromnosti. Oboje su gospodari obmane. Zbog njenog zanemarivanja Evrope i sve većeg socijalnog jaza u Nemačkoj, kao i odbacivanja Rusije, već smo platili visoku cenu. Ali najgora posledica njenih odluka je urušavanje političke kulture. Sa Alternativom za Nemačku dobili smo upravo onu partiju čiju pojavu su lideri njene Hrišćansko demokratske unije hteli da spreče. Politika centra bi mogla skupo da nas košta, jer smo umesto razgovora dobili mržnju. Dakle, ona se još jednom kandiduje, da reši probleme od kojih je mnoge sama proizvela. Ona najavljuje da će u toj borbi sebe ostaviti po strani. Hvala ali ne, hvala.
Spiegel, 24.11.2016.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 27.11.2016.