Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha

Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha

Dobro, nije baš 150 nego (samo) 145. Ali, princip je isti – toliko je miliona evra iznosio prošlogodišnji gubitak Železare Smederevo.

Oko koje se sasvim neočekivano, u času velikog slavlja zbog udaje siromašne Smederevčice za bogatog prosca iz daleke Kine – kao kada se na svadbi pijani gost ispovraća po podijumu za igru – digla velika prašina, pa onda pala kiša i napravila se velika kaljuga. Pa se posvađali svatovi sa mladine strane i sad se više ne zna ko koga tu gađa blatom.

A možda je sve to u stvari samo zbog para. Možda Kamarašu po ugovoru pripada neki bonus, pa Srbija ovim optužbama pokušava da izbegne plaćanje pristiglog računa.

“Neću da se bavim rekla-kazala”, poručio je ovim povodom premijer/mandatar Vučić sa visine. To jest, iz daljine, iz “grada svetlosti”. Drugim rečima, neće da se bavi tračevima. I to je lepo, tako treba, ali što je onda tračer(k)e postavljao u rukovodstvo Železare. Ne, ne mislimo samo na ekipu HPK Inženjeringa nego i na ekipu koja je u Železari predstavljala vlasnika, tj. državu Srbiju. Jer, ta partija trača koštala je građane Srbije tačno 145 miliona evra.

Zato dotični građani, kao vlasnici države, imaju pravo da znaju kako su izgubljeni ti novci i ko je za to odgovoran. I, u tom kontekstu, ma koliko bili laici, jako bi ih zanimalo da znaju da li je, recimo, tačna Kamaraševa tvrdnja da je prethodno rukovodstvo Železare ostvarivalo proizvodnu cenu čelika od 470 dolara po toni, a da je on troškove gotovo prepolovio, odnosno smanjio ih na 256 dolara.

Ali, čemu špekulacije. Sad je pravi trenutak da se objavi ugovor između HPK Inženjeringa i Vlade Srbije. Da se vidi kako je taj Kamaraš varao i krao. Ali, ovaj, šta ako se ispostavi da Kamaraš nije taj koji je činio nepodopštine.

Mada, što kaže premijer, kakve to veze sad ima. Važno je da smo mi Železaru prodali. A 145 miliona evra? Kojih 145 miliona evra?

Novi magazin, 06.07.2016.

Peščanik.net, 07.07.2016.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Damping

Mijat Lakićević – Zločinac ili svetac

Mijat Lakićević – Udaja Železare Smederevo

Miša Brkić – Mešetar

Mijat Lakićević – Na smederevskom putu

Miša Brkić: Železara – političko pitanje

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević (Svi tekstovi)