* napomena pre čitanja: u ovom tekstu psujem skoro kao Pera
Da se razumemo, kad je cela ova priča sa tužbama protiv Lukovića počela, mislio sam da nije u pitanju nikakva ubdaško-mafijaško-popovsko-državna zavera protivu Pere, već samo neminovni ishod, hm, pa recimo, određenih stilskih specifičnosti njegovih tekstova.
Koliko god uživao u većini njih (uglavnom onih gde se ne pominje Cane Subotić u pozitivnom kontekstu i ne toleriše svako nacionalističko sranje koje dolazi iz Sarajeva), stoji fakat da se u e-novinama koristi f-word i s-word više nego u celoj prvoj sezoni South Park-a, i to na način koji nekako i nije baš po zakonu. No, morate priznati da je upravo jezik koji koristi (no sexual innuendo here, to ostavljam Ministarki Malović) veliki deo draži Lukovićeve čarolije. Posle megatone govana koje su nam bagerima izručivali na glave toliko dugo, fekalni diskurs nam je postao svima veoma blizak, a kurac-pička-govno-sisa (u daljem tekstu KPGS) je često jedini jezik koji razumemo, ili makar koji razumeju oni koji su upravljali pomenutim bagerima. Takođe, stoji da Pera & ekipa veoma često (opet, ne uvek) govore stvari koje svi ”mi” mislimo, a nemamo muda da izgovorimo, ili makar da izgovorimo na taj način. A pitanje stila u Srbiji nije banalno, jer su neka od stvorenja kojima se ksenobiolog Dr. Luković tako detaljno bavi toliko gnusna, zla, glupa ili kriva za monstruoznosti koje su nam se dešavale u poslednjih dvadeset i kusur godina, da jednostavno sa njima ili o njima nije tehnički moguće polemisati koristeći ”pristojan” rečnik. Od Mladićevih guslara do ratnih huškača u mantijama i sa televizijskih ekrana, preko turbo-posrbljenih kanskih laureata, do bahatih izbacivača sa splavova koji obavljaju funkcije direktora televizija, spisku nema kraja na vidiku.
E, sad, tu je ta začkoljica sa početka teksta koja kaže da lične uvrede i nedokazane optužbe nisu baš u potpunosti legalne u novinskim tekstovima, makar ne u normalnim državama, kaže ”građanin pokorni” u meni. Ali, čekaj, čekaj malo, druže! Otkad je ovo pa normalna država?? Jel’ mogu oni nas da jebu u zdrav mozak i prave budalama i uništavaju nam živote decenijama, a da se od nas još očekuje da budemo pristojni, vrišti iz mene ono preostalo zrno zdravog razuma i ponosa.
Ali sve ovo možemo da sklonimo u stranu, bez obzira da li ste fan KPGS terminologije ili ne, pošto tu postoji jedna daleko važnija i ozbiljnija stvar.
Naime, posle druge tužbe protiv e-novina, i činjenice da je sud uopšte prihvatio prvu, već mi je cela priča postala daleko sumnjivija. Koliko god bio protivnik svakojakih teorija zavere, šokantna mi je ovde bila činjenica da pravosudni sistem u Srbiji, poznat po (najblaže rečeno) katastrofalno lošem učinku na polju zabranjivanja i kažnjavanja huligana, ubica, ratnih zločinaca, fudbalske i ostale mafije, pa klero-fašističkih falangi i sličnih domoljubno-terorističkih organizacija, u slučaju građanina Lukovića reaguje tako ekspresno i efikasno. Ova inicijalna zbunjenost prelazi u stanje potpune neverice kad tužbe počinju da se gomilaju, a procesi zaista počinju, pa stižu i prve presude, naravno, na štetu e-novina. Tuže ga i neki ljudi za koje ne mogu da verujem da uopšte znaju šta je Internet, a kamoli šta su e-novine. Danas, gotovo da nema nacionalno svesnog Srbina koji drži do sebe a da nije tužio Lukovića, što neko reče. To im je postao statusni simbol. Prenosimo vam deo razgovora sa tradicionalnog humanitarnog Bala za srpsku siročad sa Kosova, koji je priredio Akademik Hadži-Tankosić: – Dragi moj, hajdemo popiti piće i razmeniti koju reč sa Senatorom Mušickim. – A, to nikako! – Zašto, moliću? – On nije podneo tužbu protiv e-novina! – Ta, da li je moguće? Hulja! – Svega ima danas, moj Dobrice…
Mada, koliko god situacija bila apsurdna, nekako mi više i nije do zajebancije sa ovom temom. Od organizovanog pritiska na urednika e-novina, do histeričnog linča koji je imao za cilj da se on finansijski upropasti i dovede do dužničkog ropstva, nivo na kome se hajka protiv Petra Lukovića danas nalazi je dostigao epske razmere i ne znam da li je preterano da kažem da meni zaista počinje da liči na pokušaj ubistva?
Kad kažem ”pokušaj ubistva”, mislim na širok spektar radnji koje dovode do teškog psiho-fizičkog oštećivanja ili uništenja drugog ljudskog bića. Nažalost, znamo da u Srbiji to ne bi bio ni prvi ni poslednji put da se ubistvo sprovodi na ovakav način. Uostalom, koja je tačno količina pritiska i maltretmana koju bilo ko od nas može da podnese, pre nego što i sam, bez pomoći sa strane, skroz ode u kurac? Bez obzira koliko suštinskih ili manje suštinskih neslaganja imali sa Lukovićevom uređivačkom politikom, ili sa pomenutim stilom pisanja, mislim da je tužno i sramno koliko malo kolega je ustalo u njegovu odbranu. I koliko malo njih se javno zapitalo ko sve, imenom i prezimenom, stoji iza ove hajke?
Peščanik.net, 16.01.2012.