Putin je imao uspeha u nekoliko oblasti važnih za Rusiju,
ali neophodne su ozbiljne promene
Rusija je izabrala novog predsednika. Ja sam glasao i ubeđivao sam svoju porodicu i prijatelje, a i mnoge druge, da izađu na birališta i glasaju – uprkos činjenici da je rezultat bio predvidljiv, čak programiran.
Popularnost predesednika Vladimira Putina, koji je podržao Dmitrija Medvedeva, a onda prihvatio da bude njegov premijer, doprinela je tome da rezultat bude tako predvidljiv. Mnogi u našoj zemlji su kritikovali ovu jedinstvenu crtu izbora. Glasačima nije data prava prilika da uporede mišljenja kadnidata o tome kako se treba nositi sa problemima ove zemlje. Ni sama ponuda kandidata nije bila zadovoljavajuća. A ipak, ljudi su izašli na birališta i glasali – još jedno priznanje fenomenu Putin.
Ali, koliko god da su važni bili izbori za Dumu i za predsednika prethodnih meseci, ja sada razmišljam o tome šta će se desiti sledeće.
Sada imamo priliku da iskoristimo stabilnost i poverenje stečene u poslednjih nekoliko godina, kao i povoljne uslove na međunarodnim tržištima, da odlučno krenemo putem modernizacije. Ovo znači mnogo više od modernizovanja naše industrije. Moramo da modernizujemo vlast, da stvorimo produktivnu privredu, ponovo stavimo naglasak na obrazovanje i zdravstvo i da, kao vrhunski prioritet, radimo na sužavanju jaza između bogatih i siromašnih istovremeno se boreći protiv korupcije i birokratije.
Za početak, i g. Putin i g. Medvedev su se usredsredili na ove izbore u poslednjim danima kampanje. Ne sumnjam da će dati sve od sebe. Ali, samo njiihovi napori neće biti dovoljni da se uspe. Na svim nivoima – saveznom,, regionalnom i čak lokalnom – potrebne su nam velike personalne promene. Ne pozivam na kampanju „išutirajte kopilad“. Moramo da podučimo zvaničnike novim načinima za rešavanje novih problema: i više od toga, moramo da prokrčimo put mladima. Ako se to ne uradi, mnoga obećanja data narodu neće biti održana, i nikakva PR kampanja neće moći to da sakrije.
Iz iskustava drugih zemalja znamo da se ovako veliki problemi mogu rešiti samo u istinski demokratskom okruženju, u građanskom društvu u kojem vlast podnosi račune narodu, a narod se ne plaši da preduzme inicijativu.
Neki će se možda usprotiviti ovome, tvrdeći da ne možemo sebi da priuštimo „popuštanje uzdi“, da Rusiji nisu potrebni novi demokratski eksperimenti, već „čvrsta ruka“. Ali, snažna vlast bez istinske podrške naroda može da bude jalova. G. Putin je dobio podršku zato što je tačno procenio šta narod želi – ponovno uspostavljanje stabilnosti i izgradnju ruske države. Sada se suočavamo sa još izazovnijim, istorijskim zadacima, i da bismo ih ispunili, potreban nam je novi način komunikacije između države i društva.
No, da bismo imali učinkovit sistem vlasti, moramo da reformišemo svoj izborni sistem. Ne samo unoseći kozmetičke, već ozbiljne promene u mehanizmu predsedničkih i parlamentarnih izbora i izbora za gubernatore.
Kao najveći prioritet predlažem povratak mešovitom sistemu parlamentarnih izbora, tako da građani mogu da glasaju i za „partijske liste“ – kao što čine sada – i za pojedinačne kandidate. Oni moraju da budu sigurni da će njihov zastupnik raditi za njih. Nakon decembarskih izbora za Dumu, 113 vodećih kandidata sa lista pobedničkih partija ustupili su svoja mesta malo poznatim i niže plasiranim zamenama. Sto trinaest – to je četvrtina izabranih! Glasači zaslužuju više poštovanja.
Cenzus za ulazak neke partije u državnu Dumu trebalo bi smanjiti sa sedam odsto na pet odsto, koliko je iznosio na izborima 2003, pre nego što je izborni zakon promenjen 2006. Gubernatori se ponovo biraju na neposrednim izborima, umesto da ih odabere predsednik, a taj izbor potvrde lokalne skupštine.
U predizbornoj kamapnji bilo je i nekih rasprava o ruskoj spoljnoj politici. Sada svi priznaju da je u poslednjih nekoliko godina Rusija mnogo popravila svoj međunarodni rejting. S time dolazi još više odgovornosti – ali i potreba da se razmotre naši stavovi o nekim pitanjima kao i naš stil u vođenju spoljne politike.
Partneri Rusije takođe moraju više da se potrude da bi se postiglo međusobno razumevanje. Neki od njih umesto objektivnih analiza nude insistiranje na tome da je Rusija kriva i za stvarne i za umišljene probleme. A neki zapadni mediji su postali opsednuti antiruskim stereotipovima i sveopštim kritikovanjem naše zemlje.
Na to odgovaram: naš narod je demokratičniji nego što mislite, uprkos obrtima u ruskoj istoriji. Ovaj narod je preživeo 250 godina mongolske vladavine, kmetstvo pod carevima, decenije života bez slobode pod komunistima. Ali, naš narod zna da uči iz svoje prošlosti. On će načiniti prave izbore – šta da prihvati, a šta da odbaci. To će potrajati, ali Rusija ima samo jednu budućnost – demokratsku.
Mikhail Gorbachev, „Memo to Medvedev: democracy counts“,
The Times, 05.03.2008.
Peščanik.net, 04.03.2008.