Reforme u Srbiji redovno su propadale u drugoj godini svog sprovođenja. Protivnici modernizacije, tržišta, pravne države, aktivnog građanstva, protivnici rada i ličnih sposobnosti kao merila uspeha, do sada su uspevali da spreče da reforme i reformisti pokažu prve značajne rezultate, da obezbede podršku građana i time ojačaju temelje moderne Srbije.
Činilo mi se da je veliki deo aktivnosti Premijera Đinđića bio borba za vreme. Trebalo je sprečiti sve one koji u uređenoj državi nemaju budućnost da ponove razorni scenario zaustavljanja reformi. Prolazeći Srbiju uzduž i popreko objašnjavajući neminovne teškoće Premijer Đinđić kao da je sklapao veliku slagalicu podrške reformama, ohrabrujući javnost svojom ličnom posvećenošću i verom u uspeh. Od neomiljenog političara postao je političar koga ljudi i dalje kritikuju ali mu veruju i spremni su da ga slede.
Pobedio je u trci sa vremenom. Uspeo je da na čelu Vlade prekorači nevidljivu političku i psihološku barijeru i prvi put uvede Srbiju u treću godinu reforme. Odmah potom je izjavio da se reforme više ne mogu zaustaviti čak i ako ga sada ubiju.
Njegovi politički protivnici mu naravno nisu poverovali. Oni su znali da je Đinđić čovek kome su opšti interes i politika u krvi i da ga samo prolivanjem krvi mogu odstraniti iz politike. Ubili su ga da bi kod građana obnovili parališući strah, apatiju i odustajanje.
Ponašanje svih nas pokazaće ko je bio u pravu. Čini mi se da su građani spremni da podrže Vladu ne samo u definitivnom obračunu sa političkim kriminalom već pre svega u nastavku reformi. Danas biti protiv započetih promena znači podržati zločince. Tako je to kada se uđe u treću godinu reformi.
Danas, 15.03.2003.
Peščanik.net, 14.03.2003.