Iza Borisa Tadića ostala je pustoš, bukvalno: bivši predsednik Srbije (ta je sintagma još zakonita), brutalno skraćenog mandata, i njegovi saradnici izneli su iz zgrade Predsedništva, preciznije predsedničke i ostalih kancelarija sve što bi moglo na bilo koji način da koristi novom predsedniku Tomislavu Nikoliću u obavljanju posla, kazao je Nikolić u jednoj TV emisiji. Priče iz okruženja sadašnjeg i bivšeg predsednika koje su se našle i u jednom beogradskom tabloidu potvrđuju ono što je čaršija znala još pre dirljive “primopredaje dužnosti” obavljene 28. maja u atmosferi mučne ljubaznosti obojice. U kabinetu predsednika Srbije, gde su, navodno, obavljali primopredaju, još je sve, naizgled, bilo na svom mestu, spolja gledano, makar slike na zidovima.
Dikcijom agencijske vesti, “Tadić je istakao da se na sastanku nije razgovaralo samo o prenosu nadležnosti, već i o tome kako u budućnosti treba da funkcionišu institucije. ‘Razgovarali smo o tome koliko je važno da se izbegne institucionalni vakuum, primopredaja prođe na najbolji način, a institucije konstituišu na svim nivoima – lokalnom, republičkom i predsedničkom’, rekao je Tadić.
Tadićevo poimanje “izbegavanja vakuuma” podrazumeva, da se iz predsedničkog kabineta i službenih prostorija iznese bukvalno sve: kompjuteri, telefoni, fikusi, tepisi, umetničke slike. Tomislav Nikolić nije bio ravnodušan u emisiji “Ćirilica”, možda se setio kako je, manirom iskusnog zdravstvenog radnika i humaniste, tretirao svog protivkandidata kao ozbiljno bolesnog čoveka, odnosno kako mu je velikodušno prepustio da živi u predsedničkoj vili, ukoliko bude izabran za premijera. “Pusta kuća! Nema ničega. Skinuti tepisi, odneti telefoni. Predsednička kasa bila je potpuno prazna, bez ijednog papira, bez predsedničke korespondencije sa državnicima sveta. Nema ni potpisanih, ni nepotpisanih međunarodnih obaveza države! Čak su i slike bile skinute sa zidova i odnete u podrum”, rekao je Nikolić.
Kazao je, takođe, da ne zna na šta da se žali, jer nema – da, treba biti banalan do kraja – popisne liste iz ovog organa uprave, ne zna novi predsednik šta je bilo u kabinetu. Obojica su dakle lagala, nikakve primopredaje nije bilo. “Ovo nije dobro, jer država mora da ima kontinuitet. Možda i nije bilo papira? To je naša, srpska sramota. Znam samo da moram da radim od nule”, iskoristio je Nikolić dragoceni poklon Borisa Tadića. Čoveka koji očito slabije rasuđuje nakon poraza, ili je jednostavno – primitivac. Ko bi normalan, pristojan…
Ni predsednička arhiva nije dostupna novom šefu države, jer je zaključana, a čovek koji ima ključ je na godišnjem odmoru. Ovaj nadrealizam je, valjda, i u Srbiji kažnjiv. A nameštenici Nikolićevog kabineta kažu da će se pismeno obratiti kolegama iz Tadićeve ekipe i nadaju se odgovoru.
Da, ovako Boris Tadić zamišlja državu u kojoj on nije predsednik, ili, suštinski jeste, ali izborne rezultate ne pominjati. Treba li očekivati da se slična “primopredaja” obavi i u kabinetu vrhovnog zapovednika oružanih snaga, ili će tu, možda, biti ozbiljnije, budući da su oficiri, koliko se zna, ostali na svojim mestima. Zamislimo samo da Boris Tadić treba da ustupi Tomislavu Nikoliću ključ za aktiviranje nuklearnih bombi. Valjda bi mu ga, po meru svoje svakovrsne suženosti, dao bez priveska, da mu i tu napakosti. Ili bi mu uvalio ključ od špajza.
To je samohvaljena državnička mudrost Borisa Tadića, ozbiljno umišljenog poraženog čoveka koji negira realnost, osobe u stanju poricanja izvesnosti, spremne da hapšenjem fikusa demonstrira odlučnost, sličnu onoj štalskoj, iz predsedničke kampanje. Najavljujući, svakako, i nameru da milutinovićizira (Milan Milutinović, onaj što je pio kafu s Koraksom, i uredno vratio sve spajalice, prim. aut.) Nikolića koji, s druge strane, pokušava da sebe tadićizira (još, doduše, nije izgovorio “ja kao predsednik Srbije”) naglašavajuću da će, eto, On, uraditi nešto, da bi u nastavku rečenice citirao Ustav. Kao, daću mandat onome ko ima većinu (jok nego kome!).
Tadićev je plan, dakle, da prizemi predsedničku funkciju i obesmisli toponim Andrićev venac kao mesto na kojem stoluje nekakva moć.
Koliko li je ozbiljno delovao kad je istorijski naređivao da iznesu saksije…
E-novine, 13.06.2012.
Peščanik.net, 14.06.2012.