Predlog: građanska inicijativa da se Bašaru Al-Asadu dodeli počasni doktorat Beogradskog univerziteta.
Obrazloženje: u svojoj dugoj tradiciji, Beogradski univerzitet je jasno pokazao da je uz svoj narod uvek kada treba pružiti otpor prosvetiteljstvu, liberalizmu, ljudskim pravima, Šangajskoj listi i drugim stranim uticajima. Prošlogodišnja šarada sa dodelom počasnog doktorata BU ruskom diktatoru V. V. Putinu – koji ga, avaj, nije primio jer je bio zauzet daleko značajnijim susretom sa bajkerima i posetom stadionu Crvene zvezde, bila je samo dosledni nastavak dugačke tradicije obezvređivanja ovog priznanja i prostituisanja univerziteta iz prizemnih dnevnopolitičkih razloga. Nakon počasnih doktorata dodeljenih takvim “demokratskim” liderima kao što su bili Ahmed Sukarno (1956), Josip Broz Tito (1971), Kenet Kaunda (1986), svojevrsni šlag na torti je došao u godini u kojoj se proslavljalo znamenitih 600 godina kosovskog boja. Naime, dok je nekadašnji diktator iz Požarevca urlikao u svom populističkom cirkusu na Gazi Mestanu, vrhuška BU je odlučila da dobitnik počasnog doktorata treba da bude niko drugi do doživotni predsednik Zimbabvea, Robert Mugabe, kojem je te 1989. godine uredno uručen počasni doktorat. Mugabe, znatno stariji od Putina, ali i dalje na vlasti, čak i bez potrebe da izmišlja nekog svog Medvedeva da bi izigrao ustav i zakone, očigledno nije bio dovoljno blizak sa bajkerima, niti je razumeo koliko mu znače korumpirana sportska društva iz daleke Srbije. Istini za volju, zna se i da je nešto ranije BU uspeo da se spase još luđe – ako je moguće – ideje da se počasni doktorat dodeli i “Velikom Vođi” Severne Koreje Kim Il Sungu, pa je ovaj morao da se zadovolji samo titulom počasnog građanina Beograda. Nakon toga, počasni doktorati su dodeljivani uglavnom apolitičnim ličnostima od realnog ugleda, sa tek ponekim bleskom ludila, poput nagrađivanja Remzija Klarka, zakletog branioca istog onog požarevačkog tiranina koji, iako fizički mrtav, duhovno i dalje dominira Srbijom. Međutim, sa nagrađivanjem “doktora” Putina, jasno je da se BU nakon nevoljnog pokušaja da se lošom šminkom predstavi kao modernizovan i napredan, vratio oprobanoj tradiciji. Pošto čelnici BU nikad nisu patili od viška ideja, ovaj put im poklanjam jednu koja ne može a da ne bude bliska njihovim srcima: dodelite počasni doktorat Bašaru Al-Asadu.
Bašar Al-Asad, legalni, legitimni i doživotni predsednik Sirije, koji je to mesto legalno i legitimno nasledio od svog oca, istaknutog demokratskog lidera i velikog prijatelja Srbije i Jugoslavije, Hafeza Al-Asada, takođe legalnog, legitimnog i doživotnog predsednika Sirije, poznat je kao veliki patriota, borac za dostojanstvo vaskolikog sirijskog naroda, borac protiv nepravednih-i-ničim-izazvanih sankcija, čovek koji će pre bombardovati vlastite gradove i kolone izbeglica nego što će napraviti i najmanji ustupak humanosti, razumu i Svetskim Moćnicima. Pošto je već propuštena prilika da se ljubav prema naslednoj diktaturi ovekoveči dodelom nekog visokog priznanja njegovom ocu, sad je pravi trenutak (grčki, καιρός) da se nepravda ispravi i ovaj veliki prijatelj Srbije ponovo podseti koliko nam je na srcu. Al-Asad mlađi vodi ogorčenu, ali herojsku borbu protiv nemani Novog svetskog poretka, združenih snaga Vatikana, masona, iluminata, templara, Bilberbergera, vanzemaljskih reptila, Trilateralne komisije, soroševaca, Žena u crnom, NGO, NVO, NATO-a, LGBT aktivista, cionista, takozvanih evropskih standarda, takozvane međunarodne zajednice, satanista i svih ostalih ala i bauka otuđenog neoliberalnog Zapadnog sveta. Dok je on na vlasti, parada ponosa u Damasku sasvim sigurno neće biti održana. Smrtni je protivnik Zapadnih izmišljotina kao što su ljudska prava, parlamentarna demokratija, sloboda okupljanja i udruživanja, tolerancija, slobodno tržište ili kultura dijaloga; dakle, sve ono što smo i mi u Srbiji odavno demaskirali i odlučno odbijamo. Bašar Al-Asad voli i uspešno raspisuje referendume. Zagovornik je represije, kao i patrijarhalnog modela društva, čiji integralni deo predstavlja i nasleđivanje položaja sa oca na sina. Oženjen je i otac troje dece. Ne priznaje Kosovo. Prijatelj je Vuka Jeremića, čiji mu patriJotizam imponuje.
Ukratko, naš čovek.
Peščanik.net, 07.03.2012.