Posle razdoblja finansijskog “junačenja”, to jest priča o “zlatnom dobu”, budžetskim suficitima, padu javnog duga ispod 50 odsto BDP-a i dobroj kondiciji javnih finansija u celini, srpski funkcioneri poslednjih dana počeli su nešto realniju priču o mogućnostima zemlje da isfinansira nedavno promovisani investicioni plan “Srbija 2025”, težak oko 14 milijardi evra.
Premijerka Ana Brnabić je, na primer, proteklog ponedeljka u Briselu povezala razgovor o stavu Srbije prema konceptu nove metodologije pregovora EU sa zemljama koje žele da uđu u ovu asocijaciju, sa okolnošću da novi pristup “nudi mogućnost mnogo značajnije i ozbiljnije finansijske podrške kako bi se poduprle reforme u tom procesu”, te da očekuje da ta podrška Srbiji bude usvojena već na najavljenom samitu EU – Zapadni Balkan u Zagrebu ovog proleća. Brnabićeva je to obrazložila potrebom Srbije da izvede značajna i skupa ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu (auto-putevi i železnica), kao i u energetiku (kako bi se smanjilo zagađivanje okoline).
Vezivanje političkih odluka za proširivanje mogućnosti Srbije da se ozbiljnije zaduži u svetu u narednim godinama moglo se naslutiti i iz prilično šturih izveštaja o susretima predsednika Aleksandra Vučića sa američkim izaslanikom Ričardom Rikerom poslednjih dana. Naime, Riker je, ničim izazvan, natuknuo da Beograd i Priština treba hitno da obnove dijalog i da će u slučaju napretka u tom dijalogu na sto doći i ozbiljan finansijski paket podrške rasplitanju kosovskog čvora. U kom obliku bi se mogao naći takav finansijski paket, to još ne znamo, ali neke druge akcije daju mogućnost spekulisanja.
Na primer, i guvernerka Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali dali su veliki značaj vesti da čuvena američka investiciona banka J.P. Morgan sa pozitivnim izgledima razmatra uključivanje dinarskih obveznica Srbije u svoj indeks obveznica tržišta u razvoju J.P. Morgan GBI-EM Index. Tim povodom guvernerka Tabaković je izjavila da je to godinama bilo “nezamislivo, a sada smo nadomak toga”. Ona je iz te okolnosti izvukla zaključak da Srbija ulazi u red “globalno atraktivnih investicionih destinacija” i da će indeksiranje domaćih obveznica kod J.P. Morgana “do polovine godine imati efekte i na domaće finansijsko tržište: baza investitora koji ulažu u našu zemlju će biti dodatno proširena, a Srbija će biti otvorena za pristup najširoj grupi eminentnih ulagača u svetu”.
Sličnu izjavu dao je i ministar finansija Siniša Mali, uz tvrdnju da će indeksacija kod J.P. Morgana omogućiti da nas prate na radaru svi ozbiljni investitori u svetu i da su “na listi za potencijalno uključenje dve sedmogodišnje dinarske benčmark obveznice sa dospećem 11. januara 2026. i 21. jula 2023. godine”. To je možda u vezi sa glasovima da će se Srbija uskoro zadužiti za nove dve milijarde evra za realizaciju javnih investicija (ili refinansiranje starih dugova). Mali je govorio i o popravci zakonodavstva, Srbije kojim bi se savremenije regulisalo domaće tržište kapitala. On je to rekao u vezi sa otvaranjem Poglavlja 4 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala.
U opisani kontekst može se staviti i nedavno potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Ministarstva finansija Srbije i poznate belgijske klirinške kompanije Juroklir (12. februara), koji bi do oktobra ove godine trebalo da obezbedi potpisivanje ugovora o članstvu Srbije u ovoj svetski uspešnoj platformi ulagača. Ministar Mali je prilikom potpisivanja ovog memoranduma sa Sudipom Čaterdžijem, šefom sektora Juroklira, rekao da će angažovanje ove platforme značiti da će Srbija “vratiti poverenje u naše hartije od vrednosti”, da će nam kamate pri zaduživanju biti niže i da ćemo ubrzati novi investicioni ciklus.
Dakako, niko ne može imati ništa protiv težnji Srbije da iskoristi svoju finansijsku konsolidaciju radi povećanja svog kapaciteta zaduživanja jer to je uvek i njen cilj u zemljama u razvoju. Uostalom, čak i podrška Srbiji u većem zaduživanju u svetu jeste realna podrška. Problem ostaju domaća ulaganja iz domaćih izvora, a obećanja Vlade da će revitalizovati domaće tržište kapitala već nekoliko godina stoje u mestu.
Novi magazin, 21.02.2020.
Peščanik.net, 22.02.2020.