Šestoro krasnih mladih ljudi izgorelo je, ugušilo se, u diskoteci „Kontrast“, u Novom Sadu, što ne znači da takve diskoteke ne postoje i u drugim gradovima, „usputnim naseljima“, svuda gde je hitna zarada i improvizovana mekana gradnja naša urbanistička tekovina.
Idem sa dvoje mladih ljudi za Novi Sad, oni mi pokazuju, negde na pristupu gradu, još jednu diskoteku, podseća na staklenik za toliko ovih dana omiljenu salatu, ili, može biti i cveće (ovo sa uzgajivanjem cveća kao malom privredom nije loša ideja). Kako se samo razmnožila ona Karićeva salata kojoj smo se svojevremeno toliko smejali, a nije bilo smešno, sudeći po današnjoj izbornoj kampanji. Mnoge stvari nisu više smešne. Pa ni ironija nije više naročito upotrebljiva za „denunciranje“ stvarnosti.
Sa tim u vezi upozoravajuća je (po ko zna koji put neiščitavana) pretnja što je upućuje kritičarka objavljivanja tekstova Zlatka Pakovića u polemici sa Slobodanom Antonićem u ovom listu. Nina Nogavica kaže: „Ali isto tako shvatite da je vlast promenljiva kategorija i pošto ste u ovoj proglašeni za kućne ljubimce familije, nikako nećete moći šeniti pred nekom drugom!“
Pa dobro, prijatelji demokrate, hoće li biti još prizora i tekstova povodom kojih će se citirati, ponovo, i ponovo, i ponovo, od devedesetih, ona Nimlerova pesma o tome da nije ostalo nikakoga ko bi to mogao reći, onda kada dođu po vas, i hoćete li od dve hiljade do dana današnjeg, svaki mozak koji vas na to upozorava nazivati pregrejanim i dramatičnim, što uvek kod nas znači nedovoljno duhovitim i vickastim, zovijalnim i zmanfuističkim (stara indikativna kovanica Zorana Radmilovića).
Sve što je trebalo učiniti jeste da takve pretnje postanu nerealne i apsurdne. Ali nisu. To, osnovno, nije bio deo ni strategije, ni programa, ni obrazovanja, ni kulture. Ostalo nekako dođe samo po sebi, kao posledica depolitizacije i „ispoštovanja“, rečju „po difoltu“. Po slabosti liberala, po „tehnologiji“ vlasti i nadasve petrificiranom nemišljenju, bezdušnosti i duhovnom (i jezičkom) samosakaćenju u kome je početak svakog zločina (Kafka).
Da se vratim u diskoteke, ovoga puta „Kontrast“. Po svemu sudeći (izjave nadležnih i svedoka), reč je o provizorijumu diskoteke, o delu, maleškom, Potemkinovih sela. O infrastrukturi, o struji, a ponegde i o kanalizaciji, o logici, o bazi, o uzemljenju i utemeljenju, ukratko, je li uzeto za ozbiljno upozorenje izbijanje dva prethodna požara u istom gradu i je li „ispoštovana“ procedura odgovornosti između grada i republike. Ili je potrebno doneti novi zakon, po kome će biti zabranjeno zarađivanje na račun života, korupcija, gledanje kroz prste, prećutno odobravanje provizorijuma, i načelo da ako niste krivi i odgovorni za zločin, onda niste ni odgovorni ni krivi što ga niste sprečili.
E, onda će to da reši MUP, sve će to policija da reši. I inspektori će napisati prijave. Od ponedeljka neka krenu inspektori, ili bolje posle izbora, po svim klizištima i gradilištima nastalim po principu „ko je jači, taj tlači“, ili ko već ima kakvu vezu, ne električnu, infrastrukturnu, već „političku“.
Ili, da se donese uredba da mladež ne treba da izlazi iz kuća, ili da ima da se vrati do pola noći, jer požari izbijaju samo u sitne sate, dok će starež-novež piti kafu, i šta već još, i prebrajati ko je za koga, a ko protiv koga, u istim objektima, bilo da su „privatni“ ili „javni“. Bitno je da se u njima mogu pokazati svi atributi „imanja“, nikako ne treba da postoji parking ili garaža. Auto „privezan“ za ivicu kafića, posred ulice, bolje se vidi u svoj moći i sjaju.
Danas, 03.04.2012.
Peščanik.net, 04.04.2012.