- Peščanik - https://pescanik.net -

Pozdrav iz Novog Pazara

Tokom nekoliko meseci epidemiološka situacija u Novom Pazaru je bila toliko dramatična da su ga posećivali premijerka, razni ministri i sam Vučić. Onda su usledili sukobi pripadnika dve zavađene islamske zajednice i oružani obračuni lokalnih kriminalaca. Prvih dana decembra grad je ličio na Medelin iz doba Eskobara, a ne na sadašnji Medelin u kome se organizuje „Pablo tura“ koja uključuje obilazak Eskobarove zatvorske ćelije i kuće u kojoj je ubijen. Naš ministar policije je pre neki dan predvodio „Vulin turu“. Ujahao je u Pazar na čelu policijske kolone da pokaže kako država „deluje na svakom delu svoje teritorije“. Govori Ishak Slezović, glavni urednik radija Sto plus iz Novog Pazara. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Svetlana Lukić: Iz Novog Pazara su na početku pandemije stizale dramatične vesti o razmerama epidemije i o broju smrtnih ishoda, ali prethodnih dana to je nekako palo u drugi plan zbog serije pokušaja ubistava u centru grada. Ako se gledaju ovi poslednji dani, onda ispada da je Pazar srpski Medelin i u to u vreme kada je njime vladao Pablo Eskobar. I juče se pola srpske policije i žandarmerije uputilo u Novi Pazar, a na čelu kolone je bio ministar policije Vulin. Ishak, pre no što analiziramo uzroke i posledice ove epidemije, moramo da porazgovaramo o najnovijoj eskalaciji nasilja. Prvo, koliko su ove poslednje pucnjave tipične za Pazar i kako ti objašnjavaš da su se ljudi toliko osmelili da usred dana i u centru grada tako olako potežu pištolje?

Ishak Slezović: Ono što se stalno govorka jeste vidljiva ali u najčešćem broju slučajeva nedokaziva sprega politike, kriminala, biznisa u jednoj mreži. Ako imate podatak recimo, da je poslednja pucnjava, kada su za stolom momka na kojeg je pucano, sedela dva policijska inspektora, i da je on bio sa njima u društvu, držeći za pojasom pištolj, naravno neregistrovan, onda to samo potvrđuje tezu da to postoji. Inače ta dva inspektora su suspendovana istog dana, ali to je očigledan dokaz da je sve isprepletano i mislim da je ta eskalacija rezultat upravo te nekažnjivosti ili odsustva pokušaja raskida veza takve vrste.

Svetlana Lukić: Da li po tvom mišljenju, na obim i način ispoljavanja kriminala, utiče i geografski položaj Sandžaka, odnosno zgodna im je teritorija zbog toga što je odmah tu Kasovo, pa Crna Gora, Bosna i Hercegovina, može lako da se pobegne, a i pogodna je za šverc.

Ishak Slezović: Upravo tako, za sklanjanje od organa gonjenja, to je tačno. U roku od 45 minuta vi ste već recimo na teritoriji Kosovo. U roku od 45 minuta vi ste na teritoriji Crne Gore. U roku od najviše dva sata vi ste na teritoriji Bosne i Hercegovine, razumete? Vrlo je jednostavno zamesti trag i pobeći.

Svetlana Lukić: Šta ti misliš o dolasku celog vrha policije u Pazar? Došao je ministar, direktor policije, a onda je stigla i žandarmerija. A posebno šta misliš o tom Vulinovom pozivu da Pazarci ne pričaju gluposti da je to okupacija grada, kako kaže, nego da budu zadovoljni što država deluje na celoj svojoj teritoriji?

Ishak Slezović: Mislim da je ovo idealan momenat za samopromociju, za dokazivanje tvrdnje da vlast u Srbiji hoće da se obračuna sa kriminalom, i da je to Vulin reagovao upravo u skladu sa onim, što možda ni u najluđim snovima ne bi mogao da očekuje, a to je da se dese dva ili tri krupna incidenta u toku jedne nedelje, i da on može baš bukvalno onako da izdemonstrira sve aspekte PR-a… jer ono što me iskustvo uči, jeste da se posle takvih akcija nije desilo ništa epohalno. Ne očekujem da se nešto tu bitnije promeni, odnosno da ta kolona na čelu sa ministrom policije završi posao, recimo, makar u pedeset posto potrebnog posla u Pazaru i da se mi svi šetamo potpuno bezbedno ulicama. Ukoliko se to desi ja aplaudiram, ali pravo da kažem ja ne verujem da će to da se desi.

Svetlana Lukić: Vidim da se sreo i sa gradonačelnikom Pazara, Nihatom Biševcem. Ono što je čudno u izjavama ministra policije jeste, kao da država Srbija sa tim nema nikakve veze. Otprilike, mi smo vama ostavili Novi Pazar, pa vidi šta ste tamo uradili. Ispada kao da Novi Pazar nema lokalnu vlast koja je mogla da bude na tom mestu samo zahvaljujući svojim koalicionim partnerima, SNS-u i Vulinovim šefom u Beogradu?

Ishak Slezović: Ono što ja tvrdim u zadnjih 20 godina jeste da je Sandžak rezervoar od 50 ili 60 hiljada glasova, koji znaju da budu vrlo bitni u određenim momentima. I da je glavna stvar uvek u Beogradu, ko god to bio, obezbediti dovoljan broj glasova iz Sandžaka. To se obezbeđuje na način bliske saradnje sa prvim, drugim, trećim, nije bitno koliko će biti, bošnjačkih lidera koji se povremeno smenjuju. Onaj ko donese najveći broj glasova taj dobija privilegiju da postane šerif u tom malom vilajetu. Sistem funkcioniše na sledeći način, po meni, vi nama donosite glasove, mi vama ostavljamo teritoriju, radite tamo šta hoćete, ne preterujte previše i sve je u redu. Tako da je u ovom trenutku upravo to na delu.

Država pokazuje prisustvo, brine o svim svojim građanima, bez obzira koje vere, nacionalnosti, političkog opredeljenja i tako dalje, to su sve naravno opšta mesta. Međutim ukoliko živite na takvom području, pa tokom decenija pratite šta se dešava, shvatite da lokalni rukovodioci, nisu baš toliko moćni kad preskoče granicu lokalne samouprave. Oni mogu da zapošljavaju u javnim preduzećima, u školama, na taj način držeći u pat poziciji, odnosno šah poziciji, one koje su zaposlili. Pribavljaju glasove, odnose ih trenutnom šefu, koji se naravno smenjuju. Onaj ko pribavi najviše glasova, dobije partnera u Beogradu, i to tako funkcioniše već decenijama u Sandžaku.

Svetlana Lukić: Da se vratimo na pandemiju. Prošli su ti najstrašniji meseci, juni i juli. Da li možemo sad nekako da rekapituliramo? Da li ste vi u međuvremenu saznali nešto više nego što ste znali, makar nekim neformalnim putevima? Pošto vidim da i kod vas, kao uostalom i ostatku zemlje, krizni štabovi praktično ne daju nikakve korisne informacije.

Ishak Slezović: Posle onog što se dešavalo tokom juna i jula, ovde u Novom Pazaru konkretno, a i u okolnim manjim gradovima, sada svakodnevno dobijamo izveštaje o broju novoprimljenih, broju pacijenata na respiratorima, preminulima, odakle su, ali ono što je problem, ne postoji adekvatno poverenja u te informacije. S obzirom da smo u vreme o kojem govorimo, kada smo doživeli, hajde to ljudi često koriste – pravu kataklizmu, a zaista bih se i ja složio sa time, potpuno je drugačija situacija ali se i dalje ne veruje, jer je u tom trenutku govoreno kako je sve u redu. Tek posle izbora smo počeli da dobijamo nekakve informacije kako imamo katastrofu u Novom Pazaru, a pre toga je nismo imali. To izaziva dozu nepoverenja u ovom trenutku, s obzirom, ako ste nas slagali jednom, verovatno nas lažete i sada. Bez obzira bile brojke prevelike ili premale.

Svetlana Lukić: Da li ste uspeli nekako naknadno da saznate koliko je zapravo ljudi umrlo, odnosno makar neke relacije da dobijemo u odnosu na te njihove zvanične podatke?

Ishak Slezović: Posle toga smo dobili nekakve podatke, koje smo opet indirektno morali da sabiramo. Ti podaci su dobijeni na osnovu toga što je lokalna samouprava pod pritiskom javnosti i protesta, zatim protesta one trećine lekara specijalista u novopazarskoj bolnici, opredelila pare iz budžeta za pomoć porodicama koje su imale preminulog od kovida. Sve što se dešavalo pre toga, imamo jedan zvaničan podatak u jednom trenutku iz kriznog štaba, da je od kovida, tokom tog kriznog perioda, preminulo 100 pacijenata. Međutim brojke koje smo mi kao mediji prikupljali okolo, naokolo, do kojih smo došli pozivanjem verskih zajednica, crkve, jedne islamske zajednice, druge islamske zajednice i sabiranjem tih brojeva koji su prilično onako bili nepouzdani u nekim trenucima jer su se neki odnosili na neki period, neki na neki drugi period…

Recimo mi konkretno, kao mediji, mi smo išli dotle da smo morali da razgovaramo sa ljudima koji žive u blizini groblja i pitamo koliko je ko, kog dana, video sahrana na tom groblju itd. I onda smo, neka okvirna brojka, nezvanična doduše, da je reč o skoro trista ljudi za koje se sigurno može reći, da je tokom mesec dana, odnosno u junu i julu, preminulo u Novom Pazaru. Zvaničnih brojki još uvek nema.

Svetlana Lukić: Pomenuo si da je trećina lekara opšte bolnice napisala onu peticiju, onda su se dole sjatili premijerka, pa ministar zdravlja, pa ministar vojni itd, da se situacija smiri. Sećamo se tih protesta Novopazaraca ispred bolnice. Da li je moguće da su izbori toliko zaokupili sve stranke i sve buduće i sadašnje direktore, da su krili da su nespremni da dočekaju taj nalet pandemije?

Ishak Slezović: Upravo tako, Svetlana. Treba to staviti u kontekst toga da ovde u Sandžaku nije bilo bojkota, odnosno da su tri bošnjačke partije, u tim trenucima, bile zainteresovane da se u javnosti ne barata podacima o broju inficiranih, obolelih itd. No naravno, najveća odgovornost leži na zdravstvenim vlastima u Novom Pazaru, pod jedan, pod dva možemo da kažemo i političara, odnosno lokalne samouprave, jer mi kao novinari smo imali insajderske informacije od lekara u bolnici, da je situacija izuzetno teška, iz prostog razloga što postoji veliki broj obolelih sa teškim kliničkim slikama, koji su transportovani za druge centre, pre svega Kragujevac, zatim i Beograd.

Dok su svi blaži slučajevi vraćani kući uz preporuku lečite se na taj način, a u javnosti jednostavno ta tema nije pominjana. Ono što smo mi radili kao mediji, jeste da smo stalno pokušavali – govorim o mediju u kojem ja radim – da kažemo ljudima da imamo problem. Čak smo predsednicima tri partije postavili pitanje: da li sa obzirom na situaciju planirate završne skupove? Niko nije odgovorio, čak su rekli da hoće i održali su završne skupove, svedoci ste slika koje su išle iz Novog Pazara sa tih završnih skupova, da bi posle tih završnih skupova odjednom situacija postala dramatična. Direktor se recimo, novopazarske bolnice, Meho Mahmutović, čini mi se 23, 24, juna, prvi put obratio javnosti i rekao da u novopazarskoj bolnici imamo 40 lekara i medicinskih sestara, pozitivnih na korona virus i bolesnih, od kojih je i jedna medicinska sestra bila ranije već preminula, a to nismo ni znali. Elem, na sceni je bilo sistematsko, plansko, zataškavanje situacije samo da bismo izašli na izbore, odnosno da ste vi jedan broj na biračkom spisku, jedan glasački listić koji treba od vas uzeti po svaku cenu. I to je ono što većinu Novopazaraca u ovom trenutku boli.

Svetlana Lukić: Jednog časa je iz Beograda bilo nekih insinuacija da je za tu eksploziju zaraženih odgovorna pre proslava Bajrama.

Ishak Slezović: Da sećam se onog čuvenog predsednikovog lupanja po čelu, ah džamije i ah Bajram. Podsetiću da je Bajram bio nekoliko nedelja ranije od te eksplozije koja se desila. A mislim da je – ja nisam naravno ni epidemiolog ni virusolog – ali ako znate da je u prvoj polovini juna, da su sve tri partije organizovale na stotine sastanaka, raznih foruma raznih partijskih organizacija: omladinskih, ženskih, strukovnih, svakakvih, da su se sve održavale u zatvorenim prostorima, i ako znamo da su lideri svih partija bili pozitivni na korona virus, iako oni to nikada nisu priznali osim ja mislim gospodina Zukorlića, onda je potpuno jasno da je eksplozija infekcije bila tokom predizborne kampanje.

Svetlana Lukić: Molim te pomozi nam malo bolje da shvatimo tu vezu koja je organska, izgleda, između direktora bolnice Mahmutovića, pa onda Đerleka koji ga je jedno vreme zamenjivao, pa je taj Đerlek sada postao državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. Ne mogu da pohvatam gde je ko od njih dvojice. Oni su opet direktno vezani za političke stranke…

Ishak Slezović: Naravno, gospodin Đerlek i gospodin Mahmutović su takođe i blisko rodbinski povezani, iako Đerlek ima sopstvenu partiju na čijem je čelu, a Mahmutović je visoki funkcioner Sandžačke demokratske Partije, koju je osnovao aktuelni predsednik SDPS-a, Rasim Ljajić. Činjenica je da su se njih dvojica smenjivali u zadnjih 15 ili više godina na toj poziciji, ali je fakat da ta partijska i porodična veza između ove dvojice gospode naravno je vrlo jasna i očigledna.

Svetlana Lukić: Pročitala sam izjavu novog državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, gospodina Đerleka, koji je rekao – za razvoj novopazarske bolnice zaslužan je Aleksandar Vučić. Da li je?

Ishak Slezović: On iskoristi svaku priliku da kaže da je za razvoj svega i svačega zaslužan Aleksandar Vučić i naravno, njegov ministar Zlatibor Lončar. Jednom prilikom je bilo prilično smešno na jednoj konferenciji za novinare, kada je on upravljao kovid regionalnim centrom, pre nego što je postao državni sekretar, govorio je kako je ministar Lončar Novom Pazaru poslao sanitetsko vozilo. Ja ga pitam – pa o čemu se radi, je li on to kupio iz džepa? Njegov odgovor je bio – pa da nije bilo njega, to vozilo ne bi bilo tu.

Svetlana Lukić: Čak i u onom momentu kad je bilo najstrašnije u Novom Pazaru, stizala je pomoć, naravno iz drugih gradova, dolazili su lekari iz Kragujevca, ali je mnogo pomoći stiglo iz Turske, a onda vidim da su Ujedinjeni Arapski Emirati pomogli da se izgradi dijagnostički centar, pa je Turska razvojna agencija…

Ishak Slezović: Svi ti objekti su i podignuti i izgrađeni donacijama, konkretno dijagnostički centar iz kojeg su stalno išle one slike, gde biste stekli utisak da je to novopazarska bolnica izuzetan objekat, je donacija Ujedinjenih Arapskih Emirata, TIKA je renovirala, recimo, koliko se sećam…

Svetlana Lukić: Ginekološko odeljenje, čini mi se?

Ishak Slezović: Ginekološko odeljenje itd. Bitno je to, da se sve vreme potencira to ulaganje, ja se sa time ne slažem, ulaganja su minimalna, novopazarska bolnica nije takva kakvom se želi predstaviti. Ono što je rekla premijerka, da je jedna od najboljih, ili predsednik, da se ne razlikuje od beogradskih kliničkih centara, je daleko od istine, to nije to. U ovom trenutku, koliko ja imam informacije, novopazarska bolnica raspolaže dovoljnim količinama potrebnog materijala, ali većina tog potrebnog materijala je došla kao donacija u prethodnom periodu, što se tiče i aparature i potrošne opreme itd.

Danas čujem podatak da se u Tutinu pomalo gradi dom zdravlja, najvećim delom donacijama dijaspore, ne države. I u tome je nekakav razlog koji poprilično tišti građane u Pazaru jer se smatraju nekako zapostavljenim, ili građanima drugog reda. Država ili čeka da neko to spolja napravi ili ako mogu sami građani koji žive u inostranstvu da nešto pripomognu, a ukoliko na nju nešto dođe na red, eto, ona će nekako to odvojiti, ali će to pretvoriti u nešto što je epohalno i kako oni to kažu kapitalno itd, što nije slučaj.

Svetlana Lukić: Vi ste u Novom Pazaru pre nekoliko dana imali jedan incident na koju ste se skoro i navikli, a to je sukob Islamske zajednice u Srbiji i Islamske zajednice Srbije oko nekakvih placeva. Svađaju se, doduše, oko raznih stvari. Da li je zaista reč samo o imovini, ko gde gradi Islamski centar? Muamer Zukorlić, koji predvodi jednu od tih islamskih zajednica, je par ekselans politička ličnost, sada je zamenik predsednika parlamenta Srbije.

Ishak Slezović: Pre svega treba reći da formalno pravno, Zukorlić više nije u Islamskoj zajednici, no to ne znači da nema presudan uticaj na Islamsku zajednicu u Srbiji, koju je predvodio do pre neku godinu. Ovaj, hajde nazovimo ga incident, je nešto na šta smo navikli. U osnovi ovog njihovog sukoba koji potiče još od 2007, kada se grupa imama odvojila od tadašnje jedinstvene islamske zajednice. Manjim ili većim intenzitetom traje već 13 godina. Mislim da iza svega stoji demonstriranje bliskosti sa vlastima.

Odnosno želja da se ova druga, kako je naziva Islamska zajednica koju je predvodio Zukorlić, paraverskom tvorevinom, koliko je god moguće marginalizuje, a to znači: ako se gradi Islamski centar pod pokroviteljstvom ili uz finansiranje te druge paralelne islamske zajednice, onda to po svaku cenu treba sprečiti, jer to znači njeno jačanje, a prioritet Islamske zajednice u Srbiji koju u ovom trenutku vodi Melvud Dudić jeste što više smanjiti njen uticaj i na kraju je ugasiti.

Svetlana Lukić: Sudeći po karijeri Zukorlića, očigledno je koga ova vlast podržava.

Ishak Slezović: Ukoliko neki drugi bude adekvatan partner, političari će vrlo lako zameniti partnera. Da li je on partner i koliki je partner ja ne znam, ali očigledno da u ovom trenutku, on kao takav odgovara. Možda je u jednom trenutku ona druga, Islamska zajednica Srbije, koja je novoformirana, bila idealan partner vlastima, ako se sećate, u vreme DS-a. Sada su se stvari okrenule. Stalno stvaranje nekakva dva bloka u Sandžaku je dobar način da se ovim područjem manipuliše.

Da napravim malu digresiju, idemo na 2000-e i na Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina. To je bio stalni rivalitet, koji je trajao, trajao, dok njih dvojica nisu shvatili da polako gube svoje članstvo, jer je ljudima bilo više dosta toga. Kad je ta priča potrošena, otvorilo se pitanje dve islamske zajednice i to sad funkcioniše po tom principu. Tako da ja očekujem da će to korišćenje jedne ili druge strane, privlačenje jednom ili drugom političkom taboru, trajati još neko vreme, ili dok se ova država ne uredi, a kad će to biti to, pitanje je.

Svetlana Lukić: Hvala mnogo na razgovoru.

Ishak Slezović: Hvala, svako dobro.

Peščanik.net, 19.12.2020.

KORONA VIRUS