Zamislite da se jednog dana probudite i neko od pravila kojima je regulisan vaš život više nije isto. Zapravo, ne morate da zamišljate. Već 25 dana živite ta jutra. Tako bi se mogla opisati uredbodavna aktivnost Vlade Republike Srbije za vreme vanrednog stanja. Jedno od tih jutara bilo je 1. aprila 2020. kada je na snagu stupila uredba Vlade Republike Srbije1 kojom se uvodi mogućnost učešća okrivljenog na glavnom pretresu putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike (odnosno putem aplikacija kao što je Skajp) sa ciljem zaštite učesnika krivičnog postupka od korona virusa. Iako se o ovom propisu u javnosti već raspravljalo, posledice koje takvo sprovođenje glavnog pretresa može imati na garancije za zaštitu od zlostavljanja, koje proizlaze iz člana 25. Ustava Republike Srbije i člana 3. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda od kojih ne sme da se odstupa ni za vreme vanrednog stanja nisu bile u fokusu tih rasprava. U tom smislu vas molim da zamislimo jednu situaciju.
Svet je zahvatila zarazna bolest i odlučili ste da se vratite u svoju državu iz inostranstva. U svom gradu naredne dane provodite sa porodicom i prijateljima. Jednog prepodneva posećuju vas dva policijska službenika, govore vam da ste prekršili meru samoizolacije koja vam je određena prilikom ulaska u državu i da će se protiv vas voditi krivični postupak. Prilikom hapšenja vas tuku. Odvode vas u pritvor. Hitno vam zakazuju suđenje, to su nova pravila. Tražite poverljiv razgovor sa advokatom. Uvode vas u malu prostoriju koja je opremljena stolicom i stolom na kojem se nalazi računar. Govore vam da ćete odbranu sa advokatom utanačiti preko Skajpa, to su nova pravila, virus se veoma lako prenosi.
Sutradan se ponovo nalazite u istoj maloj prostoriji – vi i monitor. S druge strane ekrana posmatra vas lice za koje vam je rečeno da je sudijsko. Pričate sudiji šta se dogodilo, kako su vas pretukli. On vas poziva da ustanete i podignete odeću. Modrice su slabo vidljive. Sudija odbacuje vaše navode. On ne vidi ništa, sigurno ste izmislili priču. Suđenje se nastavlja. Da li vam ovo zvuči poznato?
Ja ću odgovoriti umesto vas – i da i ne. Ovo ne zvuči poznato zato što se nije desilo. A zvuči poznato zato što neki delovi ove priče jesu utemeljeni u realnosti. Država jeste uvela „skajp suđenja“. Veliki broj lica se nalazi u pritvoru zbog kršenja mera samoizolacije i nekima je suđeno u krivičnim postupcima zbog kršenja ove mere. Neki od njih su dobili višegodišnje zatvorske kazne.
Sve je počelo 26. marta 2020. kada je Ministarstvo pravde uputilo (neobjavljen) dopis sudovima koji vode postupke protiv lica koja su prekršila mere samoizolacije da ta suđenja organizuju putem video linka, u cilju zaštite zaposlenih i lica protiv kojih se vodi postupak. Potvrdu da se dopisom ministarstva ne može odstupati od ustavom zajemčenih ljudskih prava smo dobili donošenjem navedene uredbe kojom je propisana mogućnost sprovođenja glavnog pretresa putem video linka.
Stručna javnost je na ovu novinu u vođenju krivičnog postupka burno reagovala. Opravdano je isticano da Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa mogućnost ovakvog sprovođenja glavnog pretresa pred sudom prvog stepena, da se uključivanjem okrivljenog u suđenje na ovaj način dovodi u pitanje neposrednost i javnost suđenja, dva bitna aspekta ustavom garantovanog prava na pravično suđenje2 od kojeg odstupanja nisu dozvoljena za vreme vanrednog stanja, kao i da je upitna opravdanost ove mere iz dva razloga. Prvo, ako je dozvoljeno okupljanje do 50 lica u službenim prostorijama državnih organa kako bi se omogućilo što nesmetanije funkcionisanje državnog aparata u borbi protiv Covida 19 (uz preduzete odgovarajuće higijenske mere), zašto je nemoguće po istom principu organizovati suđenja. Drugo, s obzirom da su „skajp suđenja“ do sada bila sprovođena u postupcima protiv lica koja su prekršila mere samoizolacije, postavlja se pitanje da li je, s obzirom na rok zastarelosti ovih krivičnih dela, toliko hitno potrebno održati glavne rasprave.
Ono o čemu nije bilo toliko reči je kako suđenje putem video i audio veze može uticati na garancije za zaštitu od zlostavljanja, s obzirom da je zabrana zlostavljanja apsolutna, odnosno od nje nisu dozvoljena odstupanja ni u vanrednom stanju. Ukoliko se lica, koja su zlostavljana od strane službenih lica, prilikom održavanja glavnog pretresa ne nalaze u zgradi suda, pod fizičkom kontrolom suda i u blizini i u vidokrugu sudije, ona mogu biti obeshrabrena da govore o zlostavljanju koje su pretrpela. Naime, lica kojima se sudi dok se nalaze u zgradi pritvora su i dalje pod kontrolom službenih lica koja su ih zlostavljala ili pod kontrolom lica koja su u bliskoj hijerarhijskoj ili organizacionoj vezi sa učiniocima zlostavljanja. U takvoj situaciji strah od odmazde u slučaju da kažu nešto protiv zlostavljača ova lica može navesti da ćute i da sudu ne posvedoče o maltretiranju koje su doživela. Ako lica na kraju i progovore, upitna je mogućnost sudije da uoči povrede na telu tokom glavnog pretresa koji se vodi putem video linka (zbog kvaliteta slike, osvetljenosti prostorije u kojoj se okrivljeni nalazi i ugla pod kojim kamera snima telo okrivljenog). Zamislite pritom da je internet veza lošeg kvaliteta. Kako zvuči suđenje preko Vajbera?
I dok je pravna struka svakodnevno ukazivala na problematičnost „skajp suđenja“ iz aspekta neposrednosti i javnosti suđenja, a pitanja garancija za zaštitu od zlostavljanja i dalje izostajala iz diskusije, Zaštitnik građana 31. marta 2020. donosi mišljenje kojim predlaže da se skajp komunikacija primeni i na poverljive razgovore između okrivljenih i njihovih branilaca. Ovim mišljenjem se zapravo predlaže ukidanje još jednog osnovnog mehanizma zaštite od zlostavljanja – prava na neposredan i fizički kontakt sa advokatom. U situaciji gde advokatu tvrdite da vas je neko tukao, on mora biti u prostoriji sa vama kako bi bio u mogućnosti da adekvatno proceni vaše fizičko i psihičko stanje. Iako je moguće da će nam jednog dana suditi mašine koje se nalaze kilometrima daleko, a da će naša odbrana biti linija računarskog koda, taj dan je još uvek daleko.
Naravno, pretpostavka ovog argumenta nije da službena lica po pravilu zlostavljaju lica pod svojom kontrolom. Ipak, trebalo bi imati u vidu podatke koji beleže slučajeve policijskog zlostavljanja u Srbiji. CPT je u svom izveštaju iz 2018. godine o poseti Srbiji naveo je da je primio velik broj uverljivih navoda o neadekvatnom postupanju policijskih službenika, pre svega prema zadržanim licima. Slična zapažanja imao je Specijalni izvestilac za torturu i drugo okrutno, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje u svom izveštaju iz 2019. godine. Budući da neadekvatnog ponašanja policije prema građanima i dalje ima, Beogradski centar za ljudska prava je od 15. marta 2020. podneo tri krivične prijave protiv policijskih službenika zbog sumnje (koja proističe iz tada javno dostupnih video klipova, koje smo dostavili tužilaštvu) da su, koristeći neopravdanu silu prema građanima koji su prekršili zabranu kretanja, učinili krivično delo zlostavljanja i mučenja.
Uzimajući u obzir da je ovo tek jedan od mnogih uglova iz koga se ova instant-mera može posmatrati, a da će se reperkusije po prava građana tek pokazati kroz praksu, valja se zapitati koliko je vremena odvojeno da se razmisli o merama u borbi protiv korona virusa? Da li je zaista najbolje rešenje da se prava građana Srbije neopravdano i nesrazmerno ograničavaju, bez adekvatnog razmatranja manje ograničavajućih alternativa? Zašto je potrebno da dok pozivamo na solidarnost budemo isključivi i strogi, umesto solidarni, blagi i promišljeni? Prava sreća u nesreći je što sada svi imamo dovoljno vremena da se nad ovom pokaznom vežbom zamislimo i odbranimo svoje teško stečene granice (ne)slobode.
Autor je pravnik u Beogradskom centru za ljudska prava, koji je 8. aprila 2020. javnosti i nadležnim organima ukazao na nedostatke ovog propisa iz aspekta zabrane zlostavljanja.
Peščanik.net, 11.04.2020.
KORONA________________
- Uredba o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020, Sl. glasnik br. 49/2020.
- U vezi sa problemima prava na pravično suđenje, preporučujem tekstove Gorana Ilića i Veljka Milića.