Corax, Borba 1991 - Danas 2015.

Corax, Borba 1991 – Danas 2015.

Zastupnici rehabilitacije Draže Mihailovića svoj stav u javnosti najčešće obrazlažu tvrdnjom da se tu ne radi ni o istorijskoj, ni o političkoj, ni o ideološkoj stvari, nego samo o “čisto pravnom” pitanju. Naime, o tome da li je taj sudski proces izveden “lege artis”, što bi se reklo, odnosno u skladu sa pravilima struke? Dakle, o “suđenju jednoj presudi”, kako se jedan od zastupnika izrazio.

Dovoljno je, međutim, samo videti naziv tog zakona pa se uveriti da to nije tačno. Dotični zakon se ne zove, recimo, zakon o utvrđivanju pravne validnosti sudskog postupka, niti zakon o poništavanju, ili razmatranju, sudskih presuda, niti išta slično; nego kratko i jasno: Zakon o rehabilitaciji.

Ako neko misli da je to učinjeno kratkoće radi, ljuto se vara; po pravilu su imena zakona u Srbiji daleko duža i rogobatnija od ovih ovde, “ad hoc” i na brzinu smišljenih.

Da je pomenutim zakonom praktično doneta i presuda svedoče već njegove osnovne odlike. Na prvom mestu to je svakako jednostrani karakter postupka. U sudskom postupku rehabilitacije predviđeno je, naime, da učestvuje samo jedna strana: ona koja traži rehabilitaciju, odnosno osporava raniju presudu. Ona je, praktično, tužilac. Druge strane nema. Presudu nema ko da da zastupa i brani. Nema branioca. Draža je makar imao branioca. To najbolje govori o prav(n)om karakteru današnjeg sudskog postupka.

Doduše, Zakon dozvoljava mogućnost da se državni tužilac uključi u ovaj postupak. Ako želi. Državni tužioci do sada nisu želeli. “Nisu hteli il’ nisu smeli to da čine”, da citiramo Mostarske kiše, nije ni važno. Jasno je da je država i time pokazala svoju pravu nameru. A sudovi su samo pokazali da su onako kako treba shvatili i odradili svoj zadatak.

Ipak, i takav kakav je, postupak za rehabilitaciju ne onemogućava sudije – doduše, ne može se reći da ih baš podstiče – da se potrude i utvrde činjenice.

Najpre – one pravne. Dakle, da li su povrede procesnih prava optuženog bile takve da su mu onemogućile odbranu i, što je najvažnije, da su onemogućile ispravno utvrđivanje činjenica, zbog čega bi i presuda bila utemeljena na pogrešno utvrđenom faktičkom stanju.

Drugo, to nije prekršajni, nego Vrhovni sud. Tu nije reč o reviziji suđenja nekome ko je ukrao kokošku. To nije slučaj za, bez uvrede, “fah idiote”. Posledice sudske odluke u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića biće najmanje pravne, a najviše, tačnije bi zapravo bilo reći – jedino – političke i ideološke.

Novi magazin, 13.05.2015.

Blog Mijata Lakićevića, 13.05.2015.

Peščanik.net, 13.05.2015.

Srodni linkovi:

Milivoj Bešlin – Rehabilitacija na Dan pobede

Boško Krunić – Rehabilitacija Draže Mihailovića

REHABILITACIJE U SRBIJI

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.