Predsedničke poruke

Samo nekoliko sati nakon što je Biro za statistiku rada objavio tromesečne podatke o zapošljavanju, za izvršnu vlast najgore u poslednjih 15 godina, predsednik je objavio da je smenio direktorku Biroa. Uradio je to pre nego što je uopšte utvrđeno da li su objavljeni podaci tačni ili ne, bez stvarne, na dokazima zasnovane argumentacije. U izjavi za medije smenu je lakonski „objasnio“ rečima: „Otpustili smo je, jer nisam verovao današnjim brojkama.“

Uz očekivane kritike od strane opozicije, čak se i više predstavnika predsednikove stranke u državnom parlamentu osvrnulo na ovaj potez kritički, ocenjujući ga kao u najmanju ruku ishitren ali i oštrije, kao autoritaran i sebičan, a neki su ga čak komentarisali i ironično i podsmešljivo, na primer rečima: „Ako su brojke tačne, a ne poklapaju se sa onim što je predsednik želeo da vidi i čuje, to nije problem statističarke već predsednika“, ili: „Ako je to uradio samo zato što mu se nisu dopale brojke, vreme je da odraste.“

U pitanju je akt koji neizbežno ostavlja utisak despotskog i osvetničkog ponašanja prema nepoćudnom pojedincu. Ali je gore od toga što predsednik tako zapravo svima koji rukovode raznim institucijama izvršne vlasti ili u njima rade važne i odgovorne poslove šalje poruku – ako želiš da ostaneš tu gde si i to što si, treba da brineš da podaci koje objavljuješ budu u skladu s onim što ja želim.

Potpuno je realna zabrinutost da takva poruka vodi proizvodnji nepouzdanih podataka od strane nadležnih, a samim tim i tome da javnost i građani gube poverenje u administraciju i podatke koje ona objavljuje. Čak i sasvim nezavisno od toga da li su podaci tačni ili ne, ovakav pristup pothranjuje sumnje, i građana i onih koji na osnovu takvih podataka donose neke važne odluke, da su podaci „frizirani“.

Nije u pitanju predsednik Srbije, naravno. Ako ni po čem drugom, to je jasno već po pominjanju kritika koje su dolazile i od strane parlamentarnih predstavnika predsednikove stranke, jer je tako nešto u aktuelnoj situaciji u Srbiji potpuno nezamislivo.

Ali priča neizbežno podseća na to da se građani Srbije svakodnevno suočavaju sa porukama predsednika Srbije koje su po svemu sudeći mnogo „ambicioznije“ od fabulozne poruke predsednika SAD.

S tim u vezi vredi podsetiti na bar nekoliko odredbi Ustava Srbije koje definišu ulogu i poziciju pravosuđa odnosno sudova (čl. 142) i javnih tužilaštava (čl. 155). Prema tim ustavnim odredbama sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni, a sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ, koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti, kojima se štiti javni interes određen zakonom, i niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.

A predsednik Srbije učestalo šalje pravosuđu poruke koje su u neskladu sa odredbama Ustava. Mnogo je, bukvalno bizarnih, primera. Više puta je najavio je da će „sudije i tužioci koji ne budu želeli da štite poredak i zakon biti promenjeni“, iako je razrešenje i postavljenje nosilaca pravosudnih funkcija van njegove nadležnosti. Nezadovoljan jednom odlukom, novosadskom Apelacionom sudu je čak pretio organizovanjem blokade suda od strane pristalica njegove stranke. Kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo postupak protiv direktora Zavoda za zaštitu spomenika zbog zloupotrebe službenog položaja, odnosno falsifikata u slučaju Generalštab, iako je sam okrivljeni priznao krivicu, poručio je iz inostranstva: „Nema nikakvog falsifikovanja“.

A nakon što je tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo postupak protiv velike grupe osumnjičenih u istrazi povodom tragičnog urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, u koju su uključeni i dvojica bivših ministara i neki drugi javni funkcioneri, i zatražilo od suda da im odredi pritvor, što je sud i prihvatio, komentarisao je to insinuirajući da je tužilaštvo postupalo po nalogu stranih faktora i ocenio da se radi o politički motivisanoj, a ne zakonski zasnovanoj, akciji nekakve organizovane mafijaške strukture u pravosuđu i najavio podnošenje više krivičnih prijava protiv tužioca.

Više stotina sudija i tužilaca je potpisalo saopštenje u kome je navedeno da predsednik Srbije deljenjem sudija i tužilaca na podobne i nepodobne kontinuirano narušava ugled tužilaštva i suda, a da njegove izjave poprimaju obeležja krivičnih dela. Ali nezavisnost i samostalnost sudova i tužilaštava nisu samo njihova stvar, već su u opštem interesu. A uprkos tome, ne samo da baš niko iz „lojalne“ većine u parlamentu nema nikakvih primedbi na to što se dešava, nego naprotiv, i visoki saveti sudstva i tužilaštva, organi ustavom predviđeni da taj interes štite, ćute.

Ne bi smeli dalje da ćute. Krajnje je vreme da se odazovu svojoj ustavnoj obavezi. Pomenuta poruka kojom predsednik SAD-a u želji da „disciplinuje“ sebi podređene organe izvršne vlasti potire i minimum njihove relativne samostalnosti, inače nužan za normalno funkcionisanje države, verovatno vodi ka urušavanju autoriteta tih organa. Ali poruke predsednika Srbije, koji po Ustavu nije vrh ni same izvršne vlasti, upućene organima koji mu ni u kom slučaju nisu podređeni, sasvim izvesno potkopavaju autoritet svih institucija, sem predsednika. I podstiču već daleko odmakli proces urušavanja Ustavom utvrđenog principa podele vlasti, koji negira ideju pravne države i vodi ka uspostavljanju samodržavlja sa odgovarajućim posledicama, neizbežno katastrofalnim.

Peščanik.net, 06.08.2025.