Još onomad, čim je prvi put bio izabran za predsednika, on je Rusiji vratio obnovljenu staljinsku himnu. Pomislili smo da je to učinio da bi odobrovoljio ostatke okorelog prokomunističkog elektorata, lakše sproveo ozbiljne liberalne reforme i tako istinski modernizovao zemlju koja mu je slučajno dopala na upravljanje.
Sada znamo da nije tako. On je to lično, sebe radi učinio.
On je prosto jako želeo da bude predsednik SSSR-a. I okoline – takođe. On je raspad SSSR-a smatrao najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka. On je korak po korak, svo vreme svog predsednikovanja grozničavo trošio na restauraciju SSSR-a, države u kojoj bi njemu bilo najudobnije.
Glasnost? Ne, to nije naše – sovjetsko. To su tamo nekakve zapadne gluposti. I to ćemo sistematski gušiti.
Tržište? Da, ali isključivo strogo kontrolisano od strane države. Ili još bolje – prosto državna ekonomija. Kao pri vladavini „efikasnog menadžera“ (Staljin – u školskim udžbenicima istorije uvedenim 2008). Po sistemu: naredba – izvršenje.
Film? Dobre prikazivati – loše ne prikazivati. Valjalo bi napomenuti ministru Medinskom da se na svim TV kanalima što češće prikazuju muzički filmovi Volga-Volga i Tanja.
Korak po korak, ne pridižući se sa kolena, Rusija postepeno puzi ka idealu. Njegovom idealu.
U novinama sam danas pročitao ovakav naslov: U Rusiji je započet popis i registracija krava (паспортизация коров). Ali zašto ih odmah nisu oduzeli? Kao u sovjetskoj Rusiji.
Ma nema potrebe – misle oni. Nek te naše krave ostanu seljacima, nek ih oni timare i hrane. Kajmak ionako samo mi skidamo.
Za popisom krava logično sledi popis voćaka, malinjaka, jagodnjaka i kupinjaka, i to u svim seoskim gazdinstvima širom Rusije. Popis kokošaka i pevaca takođe neće izostati.
A potom, kako nas pamćenje uči, nastupa glad. I humanitarna pomoć Amerike gladnom Povoložju.
Maštajući o povratku SSSR-a, u njegovim snovima je izostala glad, pošast koja se sovjetskim prostranstvom s vremena na vreme redovno širila. Uostalom, u načelničkim kabinetima se ni tada nije gladovalo. Slušali su istu ovu mihalkovsku himnu, gledali omiljene razigrane i raspevane fimove sa Ljubov Orlovom, usput mezetili to što im je sam bog na sto poslao… Isto kao danas, u Novo-Ogarjovu…
Bojim se da „najveća geopolitička katastrofa“ nije to što nam se desilo. To je nešto što će nam se tek desiti. I to pod njegovim rukovodstvom.
Dmitrij Šagiahmetov, Kasparov.ru, 09.08.2018.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 16.08.2018.