Naš premijer je sitan politički prevarant. On je, kako bi se reklo, fotorobot iz one čuvene izreke da vlast kvari ljude, a mnogo vlasti neke ljude mnogo kvari. Od kad je postao predsednik Vlade, nikad s njim nismo načisto – da li peva ili nas vara. A ni jedno ni drugo mu baš ne ide od ruke. Guča, Vranje, Sarajevo, Brisel… sve su to mesta na kojima je pokušao da se isproba na estradno-kafanskoj sceni, to je uglavnom izazvalo podsmehe u stilu “ovaj ne bi mogao da zaradi ni za vodu”. A “rad u interesu naroda”, kako naš premijer voli da govori o svom poslu u Vladi, sve više liči na one njegove kafanske tezge s mnogo prepevanih sevdalinki, Miloševićevskog podvriskivanja, demagoškog falšovanja i cicvarićevske improvizacije.
U želji da bude orginalan, duhovit, ciničan i dopadljiv širokim narodnim masama, naš premijer je pre neki dan osuo drvlje i kamenje po Fiskalnom savetu Srbije. Savet ga je “ujeo za srce” svojom ocenom rebalansa budžeta u kojoj se tvrdi da premijer i njegovi ministri ništa ne preduzimaju na spasavanju Srbije od bankrota, odnosno da sve što rade javne finansije vodi ka kolapsu. U tom izveštaju premijer je apostrofiran kao osoba koja se, kao ministar unutrašnjih poslova, svesrdno trudi da pripomogne u tom naumu. Sav kipteći od besa, on je samo je čekao priliku da se osveti Fiskalnom savetu. U prepoznatljivom stilu “ko je, bre” taj Fiskalni savet (prvo je tom uzrečicom ošinuo MMF, pa Zapad, pa EU) napao je tu nezavisnu instituciju i kao usput se zapitao “gde je Savet bio u prethodne četiri godine kada je Vlada Mirka Cvetkovića pravila taj deficit”. I još je dodao: “ne pada mi na pamet da slušam propagandu neoliberalnog koncepta koji je propao svugde u svetu”.
Šta se krije iza ovako necivilizovanog političkog napada na Fiskalni savet? Da li je naš premijer samo prosečan Srbin koji sporo pamti i brzo zaboravlja, pa ne može da se seti od kada Savet postoji, i šta je sve do sada sve učinio deleći savete i sugestije izvršnoj i zakonodavnoj vlasti? Ne bi se moglo reći.
Dakle, Dačić zna da je Fiskalni savet izabran krajem marta 2011. godine i da je tada napravio svoj prvi izveštaj sa ocenom fiskalnih kretanja u prvom tromesečju. U tom prvom izveštaju za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, Fiskalni savet je zapisao: …”Prihodi budžeta nisu iznadprosečni i ta iluzija ne sme biti povod za dodatno trošenje, na primer za jednokratno ili trajno povećanje plata i penzija… U javnosti su sve prisutnija upozorenja o neodrživom rastu javnog duga, a Fiskalni savet ističe da taj dug iznosi 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da će se stabilizovati ispod dozvoljene granice od 45 odsto ukoliko se budu poštovala fiskalna pravila. U suprotnom moguća je kriza duga…“.
Samo da se podsetimo – kad je Fiskalni savet upozorio na moguću krizu duga, naš sadašnji premijer u to vreme bio je prvi potpredsednik Vlade Mirka Cvetkovića i ministar unutrašnih poslova
Savet se oglasio i 22.decembra Ocenom predloga Zakona o budžetu za 2012. u kojoj se kaže: …”Analiza ukazuje na moguće precenjivanje javnih prihoda u 2012. godini…”. U to vreme prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova bio je – naš sadašnji premijer. I nije mogao a da ne pročita jedan deo Ocene Fiskalnog saveta koji se odnosio baš na njega, na ministra unutrašnjih poslova. Ocena je glasila ovako: “Usvajanje pojedinih Zakona, poput Izmena Zakona o policiji, može biti opasan presedan kojim se zaobilaze fiskalna pravila. Izmenama Zakona o policiji povećane su naknade za policijske službenike zbog čega će se za zarade u Ministarstvu unutrašnjih poslova u 2012. godini izdvajati dodatnih 3,6 milijardi dinara u odnosu na 2011. godinu. Zakonska indeksacija plata u javnom sektoru definisana je Zakonom o budžetskom sistemu i predstavlja (uz penzije) osnovno sidro kojim se obuzdava rast javnih rashoda. Usvajanje pojedinačnih zakona sličnih ovome zato može narušiti fundamente na kojima počiva politika javnih rashoda u Srbiji. Za povećanje zarada u javnom sektoru nema ekonomskog opravdanja, ne samo zbog visokog deficita i rizika s kojima se suočava fiskalna politika, već i zbog toga što relevantne studije (Svetska banka i druge) pokazuju da postoji višak zaposlenih u javnom sektoru, ali i da su visina plata i sigurnost posla veći u javnom nego u privatnom sektoru”.
Pre neki dan Fiskalni savet je izašao sa Ocenom rebalansa budžeta za 2012. godinu i ponovo ukazao na štetočinsko delovanje ministra unutrašnji poslova i (sada) našeg premijera: “U pojedinim ministarstvima predviđeno je povećanje rasta zarada mimo važeće zakonske indeksacije. Rebalansom budžeta je predviđeno ukupno povećanje izdvajanja za zarade u odnosu na prethodnu godinu za gotovo 15 odsto, što se nikako ne može objasniti zakonskom indeksacijom. Posmatrano detaljnije – po pojedinačnim ministarstvima – uočili smo povećanja rashoda za zaposlene koja urušavaju sva zakonska ograničenja u pogledu kretanja zarada u javnom sektoru (Ministarstvo unutrašnjih poslova). Ovakvom praksom relativizuje se značaj predloženog ograničenja rasta zarada”.
Fiskalni savet je jedna lepo vaspitana nezavisna institucija, pa neće direktno da kaže da je rebalans budžeta zapravo jedna velika podvala i da je na čelu tog udruženja lično premijer i ministar policije; on je prednjačio u kršenju zakona, tako što je rashode za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova rebalansom budžeta povećao čak za 6,5 milijardi dinara (oko 60 miliona evra), a “knjižio” ih, da bi prikrio prevaru, kao – socijalnu pomoć.
Dakle, Fiskalni savet odavno ima na radaru ministra unutrašnjih poslova (koji je bio prvi potpredsednik Vlade a potom i premijer) i prati njegovo štetočinsko ponašanje i ozbiljno kršenje zakona. To su teška zlodela protiv države Srbije; ugrožavanje finansijskog sistema zemlje, kršenje zakona, budžetska nedisciplina, namerno izazivanje bankrota države… Ako sve to može da radi predsednik Vlade, šta onda ostaje običnim građanima i običnim preduzetnicima, da li premijer građanima šalje poruku da zakoni mogu nekažnjeno da se krše, da se zaobilaze propisi i da se narušava stabilnost javnih finansija…
Dakle, nije da naš premijer ne zna “ko je, bre” taj Fiskalni savet i da se oglašavao u vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Itekako se, bre, oglašavao i javno upozoravao da je ministar unutrašnjih poslova i premijer opasan populista i “remetilački faktor” srpskih javnih finansija. I da nama u Srbiji nije kriv “neoliberalni koncept”, kako hoće da prikaže naš premijer vičući “drž’te vuka”.
Krivac je, bre, on – naš premijer i ministar naše policije.
Peščanik.net, 19.09.2012.