Imam profesionalnu i moralnu obavezu da demantujem bar neke od mnogih neistina koje su o Narodnoj biblioteci Srbije (NBS) objavljene u našoj štampi i elektronskim medijima.
Reč je o sledećim člancima i vestima: „Narodna biblioteka Srbije: umesto u knjige ulagali u kafiće“ (Večernje novosti, 2.8.2012.), „Narodna biblioteka: Blago rasuto po depoima“ (Večernje novosti, 3.8.2012.), „Prvi bibliotekar sveta gost Srbije“ (Tanjug, 5.8.2012.), „NBS: Spolja sjaj, a knjige propadaju“ (B92 Vesti, 10.8.2012.).
Neistina: «Umesto opreme za konzervaciju i restauraciju Biblioteka je dobila moderne kafiće, stolice od punog drveta teške po četrdeset kilograma, specijalne podne prekrivače.“
Istina: Tokom 2007. godine izrađen je plan rekonstrukcije Odeljenja za zaštitu i konzervaciju kojim je obuhvaćena rekonstrukcija kako Konzervatorske laboratorije tako i Mikrofilmskog centra. Radovi u Odeljenju su započeti u decembru 2007, a završeni u avgustu 2008. godine. U septembru 2008. godine svečano su otvorene rekonstruisane prostorije Odeljenja za zaštitu i konzervaciju. Nova konzervatorska laboratorija sa novom modernom opremom sada je najsavremenija laboratorija te vrste u celoj Srbiji. Oprema obuhvata deset restauratorskih stolova za restauraciju papira sa svetlećom površinom, jedan vakum-sto sa ultrazvučnom komorom za vlaženje i specijalnom sinterovom pločom sa filterom za vazduh i regulatorom vlage, tri knjigovezačke prese sa postoljem, jedan knjigovezački sto sa odgovarajućom opremom i rashladni agregat sa direktnom ekspanzijom i vazduhom hlađenim kondenzatorom. Tokom 2009. kupljena je dodatna oprema – komora za sterilizaciju i aparat za laminaciju.
Istina: Rekonstrukcija korisničkog dela zgrade NBS sa pratećom infrastrukturom obuhvatila je oko 6.000 m2. Kafe-knjižara i agencija za izdavače ne spadaju u tih 6.000 m2. Kafeterija za korisnike i zaposlene obuhvataju ukupno oko 300 m2, a preostalih 5.700 m2 obuhvata čitaonice NBS. Pre rekonstrukcije NBS je imala 400 korisničkih mesta, a posle 600. Pre rekonstrukcije NBS je za korisnike imala 24 računara, a posle oko 200. Pre rekonstrukcije NBS nije imala multimedijalnu čitaonicu i centar za slepe i slabovide, a sada korisnicima pruža i te nove usluge. Projekat rekonstrukcije korisničkog dela zgrade NBS izradio je priznati arhitekta Zoran Radojičić, koji je ujedno i autor stolica, ergonomski prilagođenih za dugotrajno sedenje koje imaju sve potrebne ateste. Podni itisoni su takođe deo projekta.
Neistina: „Svesni smo da je država uložila velika sredstva u obnovu pretežno korisničkog dela, ali srce zgrade nije bilo predmet obnove – objašnjava, za „Novosti“, Dejan Ristić, v. d. upravnika Narodne biblioteke koji je na ovu funkciju stupio ubrzo po završetku rekonstrukcije. – Od 24.000 kvadrata rekonstruisano je 6.000, dok 18.000 nije ni taknuto od kada je zgrada sazidana. Najvažniji skladišni prostor Biblioteke je u prilično lošem stanju, dok je obnovljen najmanje bitan deo.»
Istina: NBS je javna ustanova otvorena za korisnike i korisnički deo zgrade svakako nije njen „najmanje bitan deo“. Rekonstrukcija korisničkog dela zgrade NBS sa pratećom infrastrukturom (instalacije slabe i jake struje, mašinske instalacije i klimatizacija, vodovod i kanalizacija, hidrantska mreža, računarska mreža, telefonske instalacije, kontrola pristupa, video-nadzor i protivpožarna zaštita) obuhvatila je oko 6.000 m2, ali nije tačno da preostalih 18.000 m2 (službeni deo zgrade i magacini) «nije ni taknuto». Ranijih godina urađene su i mnoge druge sanacije, rekonstrukcije i reorganizacije koje v.d. upravnika Ristić ne pominje, ili iz neznanja ili iz loših namera. Potpuna je neistina i da magacini nemaju ventilaciju i protivpožarnu zaštitu. Navodim hronološkim redosledom sve što je urađeno u prethodnom periodu. Sve informacije koje navodim dostupne su i na sajtu NBS.
Uređenje i opremanje elektronske učionice (2002) (stolovi, stolice, 20 računara, oprema za prezentacije) i klasične učionice (2002, 2011) u kojima se održavaju različiti kursevi, radionice, predavanja i stručni ispiti za zaposlene i za bibliotekare iz cele Srbije.
Rekonstrukcija Amfiteatra (2003) sa 250 novih sedišta, podnim oblogama, kabinama za prevodioce i kompletnom opremom za prezentacije.
Nove službene kancelarije (2004) na drugom spratu, na mestu starog lisnog internog kataloga, 4 kancelarije za oko 15 zaposlenih.
Sanacija magacina (2005). U novembru 2004. godine došlo je do nekontrolisanog prodora vode u magacine Biblioteke. Nacionalno knjižno blago NBS bilo je istinski ugroženo. Najverovatniji uzrok havarije su raniji građevinski radovi na Svetosavskom platou. NBS je tim povodom pokrenula medijsku kampanju čiji je cilj bilo traženje pomoći od svih nadležnih kako bi se problem što pre otklonio. Projekat trajne sanacije magacina poveren je gospodinu Nikoli Hajdinu, predsedniku SANU i Građevinskom fakultetu u Beogradu. U julu 2005. godine Vlada RS donela je «Rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve» («Službeni Glasnik RS», 64/2005) kojima se iz sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu Ministarstvu kulture odobravaju sredstva na ime učešća Republike u finansiranju sanacije i rekonstrukcije NBS. Prema izvođačkom projektu trajne sanacije, radovi su počeli 10. avgusta 2005. godine. Magacini Biblioteke opkopani su sa svih strana, hidroizolacija je u potpunosti promenjena u izolacionim kanalima i koritu Biblioteke, u potpunosti je promenjena i hidroizolacija na površini, kao i mermerne ploče ispod stubova na prilazima Biblioteci, a svi magacini su okrečeni. Radovi su završeni početkom novembra 2005. godine. Rezultati su odmah bili vidljivi – prodora vode više nigde nije bilo u magacinima Biblioteke. NBS je tako konačno mogla mirno da dočeka jesen i zimu 2005/2006. godine bez straha od ugroženosti nacionalnog kulturnog blaga koje joj je povereno na čuvanje.
Reorganizacija fondova (2005). Sve biblioteke u svetu, posebno nacionalne, suočavaju se sa problemom smeštajnog kapaciteta fondova. Navodim samo primer Nacionalne i univerzitetske knjižnice Slovenije koja je svoje fondove držala na devet lokacija u Ljubljani dok na kraju nije iznajmila jednu veliku halu van grada u koju je preselila većinu svojih kolekcija. I NBS je bila svesna problema smeštajnog kapaciteta magacina, jer se praktično «došlo do zida». Pošto nadležni organi nisu imali razumevanja za predloge NBS da se izradi projekat proširenja magacina ili da se nabave kompakt police, NBS je bila primorana da nađe hitno rešenje i pokrenula je akciju reorganizacije fondova. Naime, ranije su na policama ostavljane praznine kako bi se popunjavale određene kolekcije i edicije. NBS je odlučila da publikacije smešta jedne do drugih po tekućem broju, te je reorganizacijom izvršena ušteda oko 30% smeštajnog kapaciteta. Po procenama, trenutno u magacinima ima prostora za smeštaj knjiga još za 7-8 godina, a periodike za 1-2 godine.
Krov i fasada (2006). Zakonom o budžetu republike Srbije za 2006. godinu («Sl. Glasnik Republike Srbije), NBS su odobrena sredstava namenjena za sanaciju i rekonstrukciju. Tokom 2006-2007. godine izvršeni su sledeći radovi na sanaciji NBS:
– završeni su sanacija, čišćenje i zaštita bakarnog krova NBS,
– zamenjen je centrifugalni ventilator u sistemu klima komora u magacinima i čitaonicama NBS,
– u okviru investicionog održavanja, revitalizovan je sistem centralnog grejanja,
– u okviru investicionog održavanja, izvršena je zamena glavnog razvodnog ormana za napajanje električnom energijom,
– sanacija, čišćenje i zaštita fasade NBS (kamenih, betonskih i metalnih površina).
Rekonstrukcija agencije za izdavače (2007) urađena je zajedno sa rekonstrukcijom kafe-knjižare.
Rekonstrukciju Odeljenja za zaštitu i konzervaciju (2007-2008) smo već gore pomenuli.
Neistina: „Za upravnika biblioteke je veoma važno što je nacionalna biblioteka posle 40 godina obnovila saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom i tako će učestvovati u zaštiti, obradi i prezentaciji prebogatog bibliotečkog fonda koji se nalazi u vlasništvu SPC u zemlji i u inostranstvu.“
Istina: NBS već decenijama ima ugovor o dugoročnoj saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom i sa njom aktivno sarađuje na mnogim poljima. Na primer, u maju 2005, povodom slave Hrama Svetog Save, Njegova svetost patrijarh Pavle uručio je ktitorsku gramatu Narodnoj biblioteci Srbije i proglasio je za „ktitora-zadužbinara spomen Hrama Svetog Save na Vračaru“. Zatim, Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije posećuje NBS u februaru 2008. godine i dogovara se o daljoj saradnji NBS i SPC. Posle toga, na zahtev Biblioteke Srpske patrijaršije, NBS osniva stručni tim čiji je zadatak da sačini izveštaj o stanju u toj Biblioteci i da predloži mere za unapređenje njenog rada. Zatim, NBS je Srpska pravoslavna crkva poverila na privremeno čuvanje zbirke ćirilskih rukopisa iz manastira Dečani (148) i iz Pećke patrijaršije (105); sve rukopise NBS je digitalizovala i prilikom vraćanja poklonila digitalne kopije SPC. Potome, stručnjaci NBS već decenijama sarađuju sa manstirom Hilandar na raznim stručnim poslovima, a posle požara u Hilandaru 2004. godine stručnjaci NBS odlaze dva puta godišnje u Hilandar i tamo rade na poslovima obnove Biblioteke, na filigranološkim istraživanjima, konzervaciji i restauraciji, povezu i prepovezu knjiga, obradi knjiga i periodike, izradi baze podataka manastira, formiranju laboratorije za konzervaciju i digitalizaciju itd.
Važno je pomenuti i da su stručnjaci NBS radili, u saradnji sa kolegama iz Narodnog muzeja, na nominaciji Miroslavljevog jevanđelja za upis u Uneskov svetski registar dokumentacionog kulturnog nasleđa „Pamćenje sveta“ i uspešno to završili 2005. godine. Kao što je poznato, Miroslavljevo jevanđelje se trenutno čuva u NBS, zbog rekonstrukcije Narodnog muzeja, u posebnoj komori kupljenoj specijalno za taj dragoceni rukopis. Nije istina da je NBS pozajmila opremu za klimatizaciju i kontrolu vlažnosti od Narodnog muzeja za trezor Arheografskog odeljenja, već ju je sama nabavila.
Zaključak: U gore navedenim objavljenim člancima, neistinitih podataka ima još mnogo, ali ih je nemoguće ovde sve nabrojati, obrazložiti i demantovati. Zašto v. d. upravnika NBS Dejan Ristić iznosi toliko neistinitih podataka? Po nekim mišljenjima, da bi se preporučio novim vlastima za mesto budućeg „pravog“ upravnika NBS i da bi negirao sve očigledne pozitivne rezultate prethodne uprave. Najveći problem u zemlji Srbiji i jeste u tome što su svi kratkog pamćenja i što nema kontinuiteta u radu institucija. Svi se ponašaju kao da počinju od nule i kao da su upravo oni ti od kojih sve kreće. NBS ove godine slavi 180 godina svog postojanja, njena istorija niti počinje niti završava ni sa prethodnom ni sa sadašnjom ni sa budućom upravom.
Autorka je bibliotekar – savetnik, zaposlena u NBS 24 godine, prevodilac, član Nacionalnog saveta za kulturu.
Danas, 17.08.2012.
Peščanik.net, 18.08.2012.