Načelno, kad u nekoj državi na čelo finansija dođe novi čovek od koga se očekuje da je spase bankrotstva – posebno se pazi na njegove prve korake. Pre svega da bi se videlo da li će krenuti putem povećanja poreza, da bi se pokrilo zatečeno stanje u javnoj potrošnji, ili putem poreskog rasterećenja, kako bi se privreda razdužila i vratila razvoju, što u nekoj budućnosti može povećati “poresku osnovicu” države i tokom vremena konsolidovati balans između državnih nameta i mogućnosti da se oni namiruju.
Naš “novi čovek” na čelu državnih finansija Lazar Krstić izgleda da smišlja i jedno i drugo, što bi se moglo nazvati poreskom reformom – da neke namete smanji, a druge poveća.
Kako se čuje, on se vraća ideji da se smanje fiskalni tereti na zaposlene za oko 30 odsto, a da se manjak fiskalnih prihoda koji će se otvoriti (a koji se procenjuje u širokom rasponu od 134 do 200 milijardi dinara minusa na godišnjem nivou) nadomesti pretežno povećanjem opterećenja na visoke plate i još ponešto.
Korisnici rasterećenja bi navodno bili poslodavci, što bi trebalo da ih stimuliše da zaposle više ljudi, a “žrtve” povećanih poreza trebalo bi da budu oni koji zarađuju iznad 100.000 dinara, a koji se u Srbiji nazivaju “bogatim slojem”. Tome bi se verovatno morale pridružiti i mere da se oporezuju i visoki prihodi pojedinih zvezda sive ekonomije, ali ni to ne bi bilo dovoljno, pa bi se svemu tome moralo pridružiti i daleko drastičnije oporezivanje imovine svih onih koji je imaju.
Iako je još rano za analizu ove dobronamerne ideje, u javnosti se oko nagađanja pravca poreske preraspodele već pojavilo niz “potpitanja”, na koja zapravo nema dobrih odgovora.
Prva grupa tih potpitanja izražava se kao sumnja da Srbija može nadomestiti rasterećenje privrede pojačanim opterećenjem bilo koga drugog, jer navodno imamo samo 70.000 ljudi koji imaju mesečnu platu višu od 100.000 dinara, a najveći deo imovine građanstva predstavljaju nekretnine koje se nalaze u rukama onih koji nemaju ni dovoljno tekućih prihoda da te nekretnine kako-tako održavaju.
To se najbolje vidi u neuspehu svih pokušaja da se “divlja gradnja” legalizuje uz bilo kakve elementarne dažbine, što bi na osnovu više od milion “divljih objekata” državi donelo velike prihode (to naš novi ministar finansija možda još i ne zna).
Tu su i dve moguće krupne društvene, a ne samo ekonomske posledice zamisli o spomenutoj preraspodeli poreskih tereta. Prva je da deo visokih zarada dobije oblik raznovrsnih privilegija, kakve već imaju političari i “vrhovnici” javnih preduzeća i ustanova (ili da deo visokih plata u privatnom sektoru bude deljen “ispod astala”).
Druga, možda politički i ozbiljnija, jeste da cena nekretnina nastavi svoj strmoglav pad, što bi verovatno izazvalo ogorčenje veoma širokog kruga ne samo velikih, nego i mnogobrojnih malih “investitora” u kuće, stanove i zemljište, za šta su uzeli skupe kredite od banaka ili pozajmice od familije ili mafije. Uzgred, to bi bio novi udarac već uzdrmanom srpskom građevinarstvu koje je ranije zapošljavalo mnogo ljudi koji drugi posao nigde drugde ne mogu naći.
Uopšte uzev, da doista ne ulazimo dalje u detalje jedne tek nagoveštene ideje, glavna mana zamisli o preraspodeli poreskih tereta je u tome što je ovakvoj građanskoj Srbiji i ovakvoj privredi Srbije preteška i relativno skromna javna potrošnja u nekakvim apsolutnim iznosima bilo ko da je podmiruje (ona nije skromna po učešću u BDP-u, ali je taj BDP premali).
Zbog toga novi ministar finansija Lazar Krstić neće moći izbeći suočavanje sa rashodnom stranom budžeta za iduću godinu, makar koliko da se to ne bude sviđalo onima koji planiraju neke prevremene parlamentarne izbore i makar koliko svako rezanje javne potrošnje gasi niz radnih mesta i pojačava recesiju.
Problem je zapravo u tome što su kamate na svetskom finansijskom tržištu u usponu, a ono što se može povoljno dobiti u “bilaterali” na kraju može isto toliko da košta. To je kao kad vam auto ili bojler popravlja rođak ili prijatelj koji neće ništa da naplati u novcu, ali će se kasnije uzvratne obaveze pokazati i skupe i neugodne.
Novi magazin, 20.09.2013.
Peščanik.net, 20.09.2013.