Presedan

I godišnjicu mirnog građanskog protesta u Valjevu tokom i nakon koga su policijske snage brutalno pretukle više desetina ljudi javni medijski servis – RTS je propratio na način koji je bio u očiglednom neskladu sa zakonom utvrđenom ulogom javnog servisa i promotivnom devizom koju je sam proklamovao – „vaše pravo da znate sve“.

S obzirom da su nespornom zaslugom vlasti i punu godinu kasnije evidentna, za mnoge građane zbunjujuća, potpuno oprečna viđenja tih događanja, sa jedne strane kritičke javnosti koja s punim pravom traži odgovornost za kršenje zakona i ljudskih prava i sa druge vlasti koja nastoji da iste događaje relativizuje čak i uvredljivo omalovaži a pitanje odgovornosti gurne pod tepih, nema sumnje da bi bilo više nego opravdano da se najširoj javnosti omogući da se upozna sa svim relevantnim činjenicama.

Nažalost, u skladu sa dosadašnjim tretmanom za vlast izuzetno neprijatne teme, potpuno je očekivano da za RTS ni godišnjica ružnih događanja nije bila dovoljno dobar povod da emituje dokumentarni film „Presedan“. I ovom prilikom propustila je da to učini iako je činjenica da film postavlja apsolutno legitimna pitanja odgovornosti za izuzetno brutalno batinanje građana među kojima i sedmoro maloletnika, nalagala javnom servisu da ga prikaže odavno, pre više meseci, odmah nakon što je urađen.

Kroz autentične video zapise i svedočenja žrtava i izjave advokata, film veoma seriozno dokumentuje i rekonstruiše dramatična događanja u noći 14. avgusta 2025. u Valjevu, kada su policajci nasilno izvlačili mirne ljude iz pekara, restorana, kladionica ili taksija i tukli ih iako mnogi od pretučenih uopšte nisu učestvovali u protestu. Posebno ogorčenje u javnosti je sasvim razumljivo izazvao video snimak vrlo brojne grupe teško opremljenih policajaca koji krajnje brutalno tuku petnaestogodišnjeg dečaka koji nepomično leži na zemlji. Taj snimak je bezbroj puta podeljen na društvenim mrežama ali nije i na RTS-u.

Naravno da je nesporno da policija, u zakonom predviđenim situacijama, ima pravo da primeni silu kao i da insistira na odgovornosti onih koji joj se suprotstave u uspostavljanju javnog reda i mira. Ali žalosna realnost je da iako Zakon o policiji izričito predviđa da je dozvoljena primena samo „mera i sredstava predviđenih zakonom kojima se rezultat postiže bez ili sa što manje štetnih posledica po lice prema kom se primenjuju“ – niko od policajaca koji su očigledno krajnje drastično prekoračivali ovlašćenja, kršili zakon i vršili krivična dela, ni punu godinu posle ne samo da nije snosio nikakvu odgovornost, već čak nije ni disciplinski procesuiran.

Nekoliko desetina oštećenih građana podnelo je krivične prijave protiv sličnog broja policajaca, ali mesno nadležno tužilaštvo nije tim povodom preduzelo praktično ništa. To je bio razlog da po nalogu Vrhovnog tužilaštva slučaj preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali nikakvih realnih efekata i dalje nema. Istovremeno, advokati oštećenih i drugi ljudi koji se zalažu za odgovornost prekršilaca zakona, izloženi su šikani i maltretiranju posredstvom provladinih tabloida, dok se postupci protiv demonstranata zbog „napada na službeno lice“ vode mnogo efikasnije.

Događaji poput onih od pre godinu dana u Valjevu ne smeju biti relativizovani i zaboravljeni . Ne samo zato što su izuzetno drastični primeri brutalnosti već zato i što nisu izolovani, što odavno nisu presedan već naprotiv prete da postanu pravilo.

Obaveza je pristojnog javnog medijskog servisa da o takvim događajima, u skladu sa načelima istinitog, nepristrasnog i potpunog informisanja, obezbedi javnosti kompletne i dokumentovane relevantne informacije. Ako tu obavezu propuštaju ljudi koji rukovode RTS-om i uređuju njegove informativne programe, moraju znati da su svesni saučesnici u sistematskom kršenju zakona i ljudskih prava za šta će u dogledno vreme morati da snose odgovornost.

Peščanik.net, 17.08.2026.

Srodni linkovi:

Sofija Mandić – Gori u Valjevu

Robert Sepi – U zaštite su kratke noge