Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Tatjana Vuković, izreklo je 16.12.2011. godine, nakon tri godine suđenja, presudu kojom je optuženog Darka Jankovića zvanog Pufta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, optuženog Gorana Savića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je optuženog Sašu Ćilerdžića oslobodilo krivične odgovornosti. Fond za humanitarno pravo smatra da je sud optuženom Jankoviću izrekao pravičnu presudu i kaznu u skladu sa težinom krivičnog dela. U ovom trenutku, dok nema uvida u pisano obrazloženje presude, ostaje nejasno kojim razlozima se vodio sud prilikom donošenja oslobađajuće presude Ćilerdžiću i izricanja kazne zatvora ispod zakonskog minimuma u slučaju optuženog Savića.
U obrazloženju visine kazne, predsednica veća je kao olakšavajuće okolnosti u slučaju optuženog Jankovića navela da je u vreme izvršenja dela bio mlađe punoletno lice, kao i da je sada porodičan čovek i neosuđivan. Kao otežavajuće okolnosti, navela je brojnost izvršenih radnji, naročito ispoljenu brutalnost i bezobzirnost i činjenicu da su oštećeni bili nemoćna lica koja su držana u nedostojnim uslovima za život i izlagana teškim telesnim i duševnim patnjama. Predsednica veća je za optuženog Savića navela postojanje olakšavajućih okolnosti – da je bio mlad u vreme izvršenja dela, da je sada porodičan čovek – i nepostojanje otežavajućih okolnosti, ali nije posebno obrazložila da li su te okolnosti takve da imaju značaj osobito olakšavajućih okolnosti koje opravdavaju izricanje kazne zatvora ispod zakonskog minimuma (pet godina).
Suđenje optuženima Saviću i Ćilerdžiću počelo je 4.09.2008. godine. Optužnica protiv Jankovića podignuta je 26.04.2010. godine. U maju 2010. godine postupak protiv optuženog Jankovića spojen je sa postupkom protiv optuženih Savića i Ćilerdžića. Održan je 31 dan suđenja tokom kojeg su ispitana 34 svedoka, među njima devet zaštićenih svedoka, kao i prethodno osuđeni Ivan Korać zvani Zoks i Dragan Slavković zvani Toro. Optuženi Savić i Ćilerdžić negirali su krivicu i branili se da u kritičnom periodu nisu boravili na Ekonomiji i Ciglani, gde su srpske snage držale zarobljene muslimanske civile. Optuženi Janković se branio da u kritičnom periodu na Ciglani nije počinio nikakve zločine, dok na Ekonomiji i u Domu kulture u Čelopeku nije boravio.
Sudsko veće je poklonilo veru iskazima žrtava, među kojima su zaštićeni svedoci 1 i 3 koji su u sudnici prepoznali optuženog Jankovića. Sud je utvrdio da su optuženi Janković i Savić zajedno sa Draganom Slavkovićem i Ivanom Koraćem došli 5.05.1992. godine u prostoriju poljoprivrednog dobra Ekonomija u Zvorniku, gde su bila zatvorena civilna lica muslimanske nacionalnosti, među kojima Muhamet Redžić, Kemal Kortuković, Bego Bukvić, Nesib Dautović, Ismet Čirak, Abdulah Buljubašić zvani Bubica i zaštićeni svedoci U, 4, H, T, F i Beta, nakon čega su rukama i raznim predmetima tukli zatvorenike.
Isto tako, nesumnjivo je utvrđeno da su optuženi Savić i Dragan Slavković 11. ili 12.05.1992. godine ušli su u prostorije Ekonomije, gde je Slavković teško tukao zatvorenog Muslimana Abdulaha Buljubašića, dok je optuženi Savić stajao u neposrednoj blizini, sa puškom u ruci. U jednom trenutku Savić je skinuo zlatan lanac sa vrata Buljubašića uz reči: „Ovo ti više neće trebati.“
U drugoj polovini juna 1992. godine, optuženi Janković izveo je Muslimana Ismeta Čiraka iz prostorije gde su bili zatvorenici i odveo ga u posebnu prostoriju, gde ga je porezao po vratu, potom ga ubacio u prtljažnik automobila, koji je odvezao optuženi Janković. Sud je utvrdio da je optuženi Janković ubio Čiraka, i to vatrenimg oružjem. Posmrtni ostaci oštećenog pronađeni su u masovnoj grobnici na Crnom Vrhu. Istom prilikom optuženi Janković je naredio zatvoreniku Enveru Dautoviću da skine, kako zna i ume, tetovažu polumeseca sa ruke. Kada ovaj nije uspeo, odsekao mu je kožu sa ruke. Tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi Savić i Ćilerdžić bili prisutni u prostoriji kada je Janković povređivao zatvorenike, Čiraka i Dautovića.
Optuženi Janković je osuđen i da je zarobljene Muslimane vodio u pljačku napuštenih kuća u Zvorniku dok sud nije našao da su optuženi Savić i Ćilerdžić na bilo koji način učestvovali u tome.
Uoči Bajrama, 10. ili 11.06.1992. godine, optuženi Janković je zajedno sa Slavkovićem i nekoliko nepoznatih osoba, izveo na binu Doma kulture u Čelopeku, u kome su bili zatvoreni Muslimani, Fikreta Jahijagića i njegovog sina Valmira, Mehmedaliju Bikića i njegovog sina ili sinovca Šabana, naredio im da se skinu goli i potom da vrše oralni seks među sobom. Optuženi Janković je tom prilikom nožem ubio Hasana Atlića, Sakiba Kapidžića i Fikreta Jahijagića a zatim zajedno sa Ivanom Slavkovićem ubodnim udarcima lišio života Šabana Bikića. Nakon toga, Janković i još jedan vojnik naredili su zatvorenicima da očiste prostoriju i iznesu tela ubijenih. Leševe su izneli Hasan Halilović, Salih Zahirović, Husein Salihović, Nesib Okanović i Sead Džihić, utovarili u prethodno pripremljeni kamion i zajedno sa nepoznatim vojnicima odvezli se u nepoznatom pravcu, odakle se nikada nisu vratili. Njihova tela ekshumirana su iz masovne grobnice na Crnom Vrhu.
Takođe, nakon Bajrama optuženi Janković je došao u Dom kulture sa nekoliko pripadnika TO Zvornik i nožem odsekao penis Zulkanreinu Efendiću i uho Enesu Čikariću, prisilivši ih da ih pojedu. Sledećom prilikom optuženi Janković je naredio svedoku G da izađe na binu, da se svuče i da sedne u položaj za molitvu. Kada je svedok to učino, Janković ga je po tri puta ubo nožem u butninu leve i desne noge.
Beograd, 16.12.2011.
Peščanik.net, 17.12.2011.
Srodni linkovi:
Vesna Rakić–Vodinelić – Novo sudstvo u najnovijoj Srbiji I
Beogradski centar za ljudska prava – Postupci za ratne zločine u Srbiji
Dokumenti – Optužnica protiv Radovana Karadžića
Dokumenti – Suđenja za ratne zločine u Srbiji
