Obe partije se opisuju kao jednako neumoljive; komentatori fantaziraju o nekakvoj „centrističkoj“ pobuni. Pravi problem u američkoj politici sada je republikanski ekstremizam.

Suša u istočnoj Africi ugrozila je oko 11 miliona ljudi, ali je najteže pogođena Somalija, zemlja koja je već razorena sukobima koji traju decenijama.

Postoji nekoliko dobro konstituiranih tradicija o moralnom zlu, ali nema nijedne o podnošenju zla, to jest o figuri čovjeka žrtve, a ne samo čovjeka grešnika. Čovjek grešnik pruža mnogo povoda za govorenje, a čovjek žrtva za šutnju.

Može li se predstaviti da se iz ove zemlje iselilo tko zna koliko milijuna u Kanadu, Sjedinjene Američke Države, Argentinu, kad bi trebalo da bude obrnuto? Bez zastoja, poput nekog rituala, ponavlja se izgon iz raja, oni moraju jesti kruh u znoju lica svojega.

„Najbolja nacija na svetu“ je izgubila političku volju da zaustavi svoje očigledno propadanje.

Murdok i njegovi poslušnici su se dokopali tabloida i pretvorili ih u novine u kojima nije više pitanje koliko nisko ljudska priroda može da se sroza.

Strasni nacionalizam ugrožava čovečanstvo koliko i druge opasnosti koje su se nad njim nadvile – zagađenje, prenaseljenost ili nuklearni holokaust.

Kako se dugogodišnji tuniski diktator (u odsustvu) brani od optužbi da je – godinama bio diktator.

Postoji bitna razlika između grešaka Obamine ratne politike u Libiji i Bušove politike torture.

Tek je tri, sredina popodneva, a krv naše žrtve već je sasušena u travi; mi nismo spremni za tišinu tako iznenadnu i preranu. Dan je suviše vreo, suviše svetao, suviše tih. Suviše zauvek, mrtvac ostaje suviše ništa.

Kojoj generaciji i za koju generaciju odgovaramo kad preuzimamo odgovornost nekog grada?

Obama je pozvao članove kongresa da ne napuštaju Vašington dok se ne dogovore.

Ekonomija zasnovana na sirovinama rađa društvo u kome sve postaje večni poluproizvod.

Može li se Evropa raspasti? Odgovor je očigledan: da, naravno da može. Na kraju krajeva, Evropska unija je ljudska tvorevina, a ne nebesko telo. To što je neophodna i korisna opravdava njeno postojanje, ali neće sprečiti njen nestanak.

Niko ne želi da bude loš, a oni koji i pored toga postupaju loše upadaju u absurdum morale – moralni apsurd.

Kakva god bila slika Amerike u inostranstvu, ona je refleksija stvarnog stanja u ovoj zemlji i sadrži ocenu njene uloge u međunarodnoj politici.

Svedoci smo, već više od deset godina, stalno rastućeg interesovanja među intelektualcima za relativno novi fenomen masovne kulture.

Dok je govorio o povlačenju trupa iz Avganistana, Obama nas je tešio: možda mi ne pobeđujemo, ali Al Kaida sigurno gubi.