Iznenađuje iznenađenost koju je pobudila namjera da se proširi uzimanje otiska prstiju svih Roma, čak i djece, nastanjenih u Italiji. 

Prošle nedelje premijer Putin je novinarima lično pročitao telegram švedske vlade, kojim ona potvrđuje svoju odluku da izda ekološku dozvolu za izgradnju gasovoda Severni tok.

U vojnoj bazi Balad smešteno je 28.000 američkih vojnika. Tu su: aerodrom, dve elektrane i dva postrojenja koja dnevno prečiste 7,2 miliona litara vode za tuširanje, bazene i golf terene.

Došlo je do banalizacije nasilja: ljudi se uzbude samo ako im bomba eksplodira pred nosem. 

Svaki je narod bankrotirao na poseban način, pa nije svejedno što to za Nijemce znači Hitler i Auschwitz, za Španjolce građanski rat, za Srbe silovanja u logoru Omarska.

Peticija za prekid sudskog procesa i oslobađanje Lebedeva i Hodorkovskog.

Škrtost nije grijeh kao ostali. Ružna je, ne fascinira, ne razgaljuje maštu, ne omogućuje identifikaciju. Najradije bismo sklonili pogled.

Pre nekoliko godina sam u knjizi „Oni ne bi ni mrava zgazili“ pisala o Biljani Plavšić kao pozitivnom primeru žene koja je smogla hrabrost da prizna svoja nedela počinjena tokom rata.

Evropa je velikim novčanim davanjima ojačala samo korumpirane elite u Bosni, a ne i tu slabašnu državu – vreme je da Brisel nešto preduzme u vezi sa tim.

Umro je Claude Lévi-Strauss (u sto prvoj godini). Objavljujemo razgovor u kojem je Lévi-Strauss kratkim odgovorima opisivao kakve mu asocijacije pobuđuju riječi koje mu je predlagao sugovornik Dominique-Antoine Grisoni.

Pozivi priklanjanju medvedevskoj većini, koji su poslednjih dana iznikli bukvalno niotkuda, veoma su indikativni i upućuju se pre svega vansistemskoj opoziciji.

Do nedavno su dva gadna i opasna jednopartijska režima u Srbiji i Iraku pravila dosta problema svojim susedima, a i za sopstvene građane su bili noćna mora.

Odlomak iz romana koji je dobio ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost: Januara 1945. još uvek je bio rat. Sablažnjeni što će me, po ciči zimi, Rusi odvesti ko-zna-kuda, svi su hteli da mi daju nešto. Imao sam sedamnaest godina.

Obzirom na nisku učestalost kriza u posleratnoj Jugoslaviji, nije nikakvo iznenađenje to što američka i zapadnoevropska diplomatija nisu ozbiljno shvatile situaciju nastalu u Jugoslaviji krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina.

Odlomak iz nove knjige Slavoja Žižeka Prvo kao tragedija, onda kao farsa objavljen u oktobarskom broju časopisa Harper’s Magazine.

Turska je pristala na izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora. Rusija je onda pristala na učešće u izgradnji naftovoda Samsun-Čejhan. Klopka se zatvorila uz tresak.

To što Jevreji ratuju protiv Arapa, ličilo mi je ne na nacionalni, već na socijalni konflikt: pametni Jevreji bi hteli da žive mirno, a neuporedivo manje inteligentni Arapi, u stvari varvari, to ne daju.

Dolazi vreme Indije, piše na posterima. Tri zemlje se bore za taj status: Kina, Rusija i Indija, ostale su ispale u polufinalu. U Delhiju ljudi govore da će pobediti Indija, u Pekingu se klade na Kinu.

Ovih dana u Nemačkoj gostuju dve Kine. Prvu predstavlja umetnik Ai Veivei i ta Kina zaslužuje da bude naš počasni gost. Izložbom njegovih dela u muzeju Haus der Kunst u Minhenu odata je počast hrabrom čoveku koji se u svojoj zemlji bori protiv cenzure. To je važno i za Nemačku, jer su Haus der Kunst…

U udžbenicima istorije rehabilituje se Staljin, kao dobar rukovodilac. Vojska je ponovo uzela crvenu zastavu. Himna Sovjetskog Saveza, sa rečima prilagođenim novom vremenu, postala je himna Velike Rusije.

Padom Berlinskog zida pala je i poslednja brana koju su podigle učesnice dugogodišnjeg hladnog rata, što je omogućilo svetsku ekspanziju dolara.

Uz širenje tržišne ekonomije svetom se širi i zapadna kultura. Lokalne kulture će nestati. Ali najvažniji izvozni proizvod zapadne kulture nije ni Dizni ni Starbucks ni Tom Kruz, već sama ideja lokalne kulture.

Premijer je povodom svog rođendana pozvao nekolicinu pisaca u goste. Nema tu ničeg neobičnog. Poželeo čovek da ih lično upozna i da malo porazgovara o bolnim temama.

12. septembra u Vašingtonu dobili smo hiljade demonstranata koji protestuju protiv američkog pada u socijalizam, komunizam ili nacizam. Koliko je ovaj pokret ekstreman i koliko ozbiljno treba da ga shvatimo?

Minski je postavio prosto i uznemirujuće pitanje – može li se ponovo dogoditi ono? A „ono“ je, kao i neprijatelj Harija Potera, Voldemort, uvek ista stvar – Velika depresija.