Članovi elite su u vreme Putina postigli ono o čemu su još od marta 1953. sanjali njeni predhodnici.

Činjenica da su me smatrali doušnikom nakon što sam odbila da špijuniram pala mi je teže nego to što su pokušali da me vrbuju i što su mi pretili da će me ubiti.

Spletkama je moguće raspaliti rat, otrovati neugodnog svedoka, naručiti još jedan članak Uve Klusmana u Špiglu i provući još novca preko neke off shore firme.

Neumoljivo se približava dan izraelskog napada na Iran, koji odavno priziva i judofob broj jedan nadajući se bliskom konačnom rešenju jevrejskog pitanja.

Yale University je odbio da štampa crteže proroka Muhameda. Google u Kini ne dozvoljava pretraživanje Tiananmena.

Službenici Frans telekoma obamrli su od zaprepašćenja kada su saznali za dvadeset treće samoubistvo u svojim redovima u poslednjih osamnaest meseci.

Ključna tačka Obaminog govora o novoj finansijskoj regulativi sadržana je u izjavi: „Normalno stanje nije dovoljno za spokoj.“

Vreme je da se prestane sa spekulacijama na temu razmene koju Vašington predlaže Moskvi prilikom glasanja za sankcije protiv Teherana.

Možda je bilo naivno nadati se da će se prljavi napadi stišati kad Obama postane predsednik.

Vreme za prepirke i igre je isteklo. Sada je vreme za akciju. Sada moramo spojiti najbolje ideje obeju partija i pokazati američkom narodu da možemo završiti ono zbog čega su nas izabrali.

Ovi danas lažu bezgranično, s nadahnućem i s razbludnim uživanjem. Lažu bez gnjavatorske ideologije i bez instituta marksizma-lenjinizma. Lažu bez stida.

Poljska nije Zapad. Ona ne samo da zna šta je komunizam, već mu oseća ukus, miris i prepoznaje ga na dodir.

U Rusiji je broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva od 18,5 miliona u prošloj godini skočio na 24,5 miliona u aprilu 2009.

Kada smo zabrinuti za naš identitet, ne brine nas toliko ono što smo nasledili, već ono što će naši potomci naslediti od nas. Ne toliko ono što jesmo koliko to šta će oni postati.

Na ulazu u naselje Srednja Ahtuba u blizini Volgograda, nedavno je osvanuo reklamni baner s nasmejanim licem čoveka crne kože, u beloj košulji s kravatom.

Čitajte poslednjih šest poglavlja Dhammapade, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Mora da je to u prirodi Albanaca – potreba da se istorija pogleda iznutra, kao kod dece koja hoće da saznaju kako radi igračka.

Čitajte Dhammapada-u, poglavlja XI-XX, jedan od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Gde jedan pisac želi metaforički da bude pokopan? U knjigu, u čitaoca. Da bude pokopan u ovoj zajedničkoj zemlji. Pisac može da se rodi u jednoj zemlji a da piše u drugoj – ali čiji je to pisac? Čitaočev – koji možda živi u sasvim drugoj zemlji i u sasvim drugom vremenu.

Uvek mi je preostajala ona mogućnost koju su iskoristili Konrad i Kafka – da svojom genijalnošću samog sebe izdignem u univerzalnu stratosferu. Ali, izgleda da su uslovi koje treba da ispunjavate za tako nešto pomalo preoštri.

Prvih deset poglavlja Dhammapada-e, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.

Da li će nakon rata s Gruzijom doći do rata s Ukrajinom? Mnogi će reći da takav rat nije moguć. Rat s Gruzijom je takođe izgledao kao nemoguć.

Problem „nacionalne književnosti“. Postoji li tako nešto? Da li bi trebalo da postoji? Ako ne, zašto ne?

Kao ideja, ili pre kao ideal, Evropa nesumnjivo ima božanske pretenzije, bar kad je u pitanju sistem vrednosti: ona definiše sebe preko onog što nije ili bar tvrdi da nije, ona neprestano povlači razliku između sebe i nečeg drugog.